FORUM

RAZGOVOR SO SKR[ENI STAPOVI

Daniel Melvil

Ovoj francuski izraz zna~i razgovor so skokawe od edna tema na druga, bez me|u niv da ima nekoja logi~na vrska. Sepak, ovde }e sledime edna crvena linija, edna logika {to se vika Makedonija i makedonska nacija, ta po toj povod }e skr{ime i nekoe drugo kopje, "converzation а bвtons rompus", {to bi se reklo na francuski - razgovor so skr{eni stapovi (ili, mo`ebi, lastegarki), vo ova vreme koga se ~ini deka lastegarkata izlegla od rajot, ta angelite pravat gluposti. Za sre}a... stapot ima dva kraja.

Do koga, Katalina, }e zloupotrebuva{ so na{eto trpenie!? - viknal vo Senatot golemiot rimski orator Ciceron. I deneska mnogu Makedonci bi mo`ele da gi upotrebat kako svoi ovie zborovi kon nekoi dobrotvori od stranstvo, koi doa|aat vo dr`avava, si go napolnuvaat mevot so specijaliteti "mejd in Makedonija", ucenuvaat, igraat nadla`uvawe i polni so satisfakcija zaradi svojata hipoteti~na inteligencija, se vra}aat da dadat raport vo mati~nata dr`ava.

Ete ja Negovata Ekselencija, lordot Xorx Robertson, koj minatiot mesec vo Brisel zboruval za "multietni~kata vlada na Makedonija". Pa, ~ovek se se}ava za majmunot vo basnata od Nekrasov, koj se poglednal vo ogledalo i izviknal: "Lele, da li~ev na ovega, }e se ubiev!". Barem da ni dade{e eden-dva sendvi~a, garnirani so nekolku moderni tenkovi ili drugo oru`je! Ama ne, polesno e da se delat {ap, ligavka ili ulavi kravi, ta ne sakaj}i, skromniot Makedonec se potsetuva na klanicite kade kasapot }e go po~e{a volot me|u rogovite i koga ovoj zadovolen }e ja navedne glavata, odedna{ }e mu go zaka~i no`ot vo centarot za di{ewe i za rabotata na srceto, govedoto }e se strese seto i }e padne mrtvo na krvavite plo~i. Ne, mo`ebi namerata od lordot voop{to ne bila da ja navreduva malubrojnata makedonska nacija, ama vo ovie crni denovi sekakvi crni misli i crni somnenija mu idat vo glavata na skromniot Makedonec. Zna~i, go molime lordot za pro{ka, oti vaka demokratski si dozvoluvame da meditirame.

Ete ja i freken, gospojca Ana Lind, ministerka za nadvore{ni raboti na [vedska, go "tepala" patot duri do Skopje, i taa potomka na slavnite tepa~i Vikinzite, "izrazuva poddr{ka za multietni~ka Makedonija". Mu ide na ~oveka da se raspla~e od blagodarnost pred edno takvo prefineto ~uvstvo za takt i edno tolku dlaboko poznavawe na makedonskite uslovi sega{ni, a i minati.

Za makedonskiot Premier i negovite izjavi s# e dobro, samo edno ne e prakti~no: negovite sibilski izjavi se takvi, {to na "potro{uva~ot" na govorite i na izjavite mu e nasu{no potreben preveduva~ da mu gi prevede od nerazbirliv makedonski jazik, na razbirliv: {to to~no so tie i tie zborovi Prviot minister sakal da ka`e? Dali ova, ili ne{to sosema sprotivno? So kogo i za kogo e gospodinot Premier? Ni{to, politika, {to znaeme nie prosti lu|e za tie komplicirani sofisticirani raboti?! Visokata dr`avni~ka ve{tina e taa: so edna izjava da se ka`at dve dijametralno sprotivni ne{ta. Ela sega razberi go, najdi kade mu e krajot!

A, g. Imer Imeri, koj ima isto ime i prezime so drug Albanec, koj mi ide{e nekoga{ na ru~eci i komu mu pomagav so skapi lekovi, vo Tetovo se razmaftal so neskrieni zakani, nebare Makedoncite se ~avki, ta kako stra{ilo srede lozje }e gi pla{i. Da be{e samo homonimot na g. Imeri Albanec, komu sum mu pomagal kako na brat i zemjak na gurbet, nema tolku da mi be{e maka, ama nejse.

A, za Slavjanite -Makedonci ili Slavomakedoncite, inspiracijata e jasna i istoriska: Adolf, tokmu Adolf Hitler i negovite fa{isti i nacisti, tvrdea deka Slavjanite bile poniska raska, |ubre, na koe }e bilo poseano semeto na Hitlerovata civilizacija, ama se vide kako i do kade otide taa civilizacija {to teoriski treba{e da bide eden Rajh za iljada godini. Ba{ka od toa, istiot toj gospodin Adolf, zboruva{e i za nekakvi isto~ni azijatski ordi {to idele da ja ograbuvaat Evropa, t.e. idele od Orientot spomnatite Slavjani, poniskata rasa, untermen~ite. I toa se vide vo istorijata: koi bea ordite, kade odea i kako se odnesuvaa vo zazemenite zemji. E, koga ~ovek }e se seti na seto toa, jasno mu e zo{to nekoi Albanci, Grci ili drugi tolku trubat za toa deka ne sakale ni{to da si imaat so Orientot, i se `alat i kaj toj {to gi slu{a i kaj toj {to ne gi slu{a na "Slavjanite-Makedonci" i na "Slavomakedoncite". So`iteli nesposobni da re~at: Makedonci...

Divide et impera, skaraj pa vladaj, bil eden od va`nite principi i magiski formuli na Rimskata Imperija. Se vide i nejze do kade ja odnesoa takvi i drugi na~ela. Ostanaa samo urnatinite za so niv Italijancite deneska da vadat pari od turizmot. Ostana i spomenot za berzata vo Rim na koja se prodavalo mesoto od ubienite gladijatori po arenite.

Za sre}a ima i uteha: Makedoncite ne gradele standard i bogatstvo vrz planini od ~ove~ki glavi i vrz okeani od ~ove~ki solzi i krv. U{te od antikata nivnata ideologija bila bratstvo me|u narodite, zaemno po~ituvawe na vera, obi~ai.

Taa e edna od pri~inite {to carstva minale, kralstva is~eznale vo prav i pepel, ama Makedoncite ostanale i }e ostanat. Od tu|oto air nema, mi vele{e pred mnogu godini Ru`di, eden drug prijatel Albanec.