POLITIKA

ANKETA : Edinstven stav na gra|anite protiv promena na Preambulata i ustavnite odredbi

SO PROMENA NA USTAVOT BI SE NEGIRALE SAMITE SEBESI

Marina STAMENKOVA

Mileva LAZOVA

Povod za na{ata anketa e aktuelnoto pra{awe {to denovive ja preokupira{e makedonskata javnost za ili protiv promena na Ustavot na Republika Makedonija.

Isto taka, kako povod ni poslu`i i edna slu~ka, koga vo edna kni`arnica pobaravme da go kupime Ustavot, onoj na{iot se razbira, prodava~ot {egovito n# pra{a: "Koj Ustav, ako go barate onoj noviot - toj e vo podgotovka za pe~at!?"

Po ovaa konstatacija, makar i {egovita, ve}e e jasno kolku se optovareni makedonskite gra|ani so ovoj problem, za {to verojatno do v~era i ne pomisluvale, nekoj da im ja doveduva vo pra{awe ustavotvornosta kako narod i dr`ava.

Branislav Nikolovski, moler

Smetam deka Ustavot vo nikoj slu~aj ne treba da se menuva. Ako sme dr`ava, koja ima dlaboki koreni nanazad i ako sme narod, koj si go osoznal svojot identitet, ne treba da podlegneme na nikakvi pritisoci za promena na Ustavot so koi bi se negirale samite sebesi. Na sekoj Makedonec mu e sosema jasno do {to bi dovela promenata na Preambulata vo Ustavot, a treba i na site da im bide jasno deka Makedonija e dr`ava na makedonskiot narod, kako ustavotvoren i nikoj nema pravo da mu ja odzeme ustavotvornosta.

Veselin \or|evi}, tehnolo{ki vi{ok

Ne mo`e da stane zbor za menuvawe na Ustavot. Makedonija e nedeliva za da mo`e koj kako }e posaka da go menuva nejziniot Ustav. Jas bi mu prepora~al na Solana da ne doa|a pove}e ovde. Toj ja rasturi Jugoslavija, a sega saka da ja rasturi i Makedonija za da napravi "Golema Albanija" i pove}e da ne se "nervira" so nas.

Milka Spirkova, trgovec

Ne prifa}am nikakvo menuvawe na Ustavot. Makedonskiot narod e ustavotvoren, a takov treba i da ostane. Ne opravduvam nikakva promena na Ustavot. Me|u drugoto, narodot e najkompetenten da si go ka`e svoeto. Veruvam deka makedonskiot narod toa nema da go dozvoli. Makedonecot treba da si ostane Makedonec.

Jusuf Jusuf, penzioner

Jas smetam deka {tom edna{ Ustavot e donesen, toj ne treba da se menuva. Solana mo`e za sebe i za negovata zemja da si misli {to saka. Koga }e go promeni Ustavot vo [panija, toga{ neka dojde i vo Makedonija da go menuva. Iako sum Rom, Ustavot va`i i za mene i celosno go po~ituvam. Toj isto taka treba da va`i i za drugite {to `iveat vo Makedonija, bez razlika na nacionalnosta. A ako Albancite sakaat da go menuvaat Ustavot, neka odat vo Albanija i tamu neka go menuvaat, ovde ne. Mojata zemja e Makedonija, i jas se ~uvstvuvam kako ~ist Makedonec.

Jovan Jakovlevski, ma{inski tehni~ar

Ovoj problem treba da go re{ime sami i da ne dozvolime nekoj od nadvor da ni ja kroi sudbinata. Promenata na Ustavot bi zna~ela potcenuvawe na Makedonecot i na samata dr`ava. Dokolku se poslu{aat i se prifatat barawata na Albancite, neli toga{ bi imale pravo i drugite nacionalnosti kako {to se Romite, Srbite, Turcite, Vlasite da baraat realizirawe na svoite zamisleni prava. So ovoj Ustav, koj ve}e deset godini e na sila, site gra|ani na Makedonija imaat zagarantirani prava, a toga{ koga se donesuva{e site go prifatija i ni{to ne be{e sporno. Zo{to sega da se menuva?

Dragan Ivanov, pogonski in`ener

[to se odnesuva do Ustavot, dokolku dojde do negova promena }e nema Makedonci vo Makedonija, zatoa {to }e se izgubi makedonskiot jazik i nacijata. Bez jazik i bez nacija, Makedonija nema da postoi. Toa najmnogu im koristi na na{ite sosedi, koi{to mnogu odamna posakuvaat da se raspar~i ovaa zemja, a vo prilog im odi i ova na{e rakovodstvo, koe verojatno se ima dogovoreno so albanskite partii. I Albancite od ovaa situacija nemaat korist, zatoa {to tie imaat pogolemi prava i od nas. Albancite vo Debar i Gostivar, makedonskiot narod go tretiraat kako malcinstvo. Nie sme tie {to nemame prava, a ne Albancite! Vo minatoto be{e poinaku, Makedoncite se dru`ea so Albancite, no samite tie ka`uvaa deka pomladite albanski generacii }e & na{tetat na Makedonija.

Dragan Hristovski, penzioner

Jas mislam deka Ustavot na Republika Makedonija e odli~en i ne treba da se menuva. Vo ovoj Ustav se zagarantirani site prava na malcinstvata, koi `iveat vo dr`avava. So promena na Ustavot }e se izgubi teritorijalniot integritet i suverenitet na na{ata zemja t.e. toa bi zna~elo nejzino raspa|awe, za koe, da bidam iskren, ne bi sakal nikoga{ da se slu~i.

Ferdo Jakovlev, penzioner

Moeto li~no mislewe e deka ne treba da stane zbor za nekakva promena na Ustavot na Republika Makedonija. Na po~etokot na tretiot milenium pred nas ne treba da se postavuvaat dilemi za toa koi sme i dali treba da ja delime dr`avata so nekogo. Optimist sum vo pogled na re{avaweto na ovoj problem i smetam deka odgovornite strukturi }e najdat vistinski pat za za~uvuvawe na integritetot na na{ata zemja.

Na plo{tadot "Makedonija" reagira{e i Mladinskata koalicija koja po pat na potpi{uvawe peticija "Protiv promena na Ustavot" dade svoj pridones kon spre~uvawe na bilo kakov obid za promena na Ustavot na Republika Makedonija. Odzivot od strana na gra|anite be{e ogromen.