DOMA[NA STRU^NA LITERATURA PREDNOST ILI OGRANI^UVAWE?

Iako produkcijata na u~ebnici e zgolemena po osamostojuvaweto na Makedonija, sepak problemot so literatura na makedonski jazik ostana nere{en. Fakt e deka za da se napravi dobar i stru~en u~ebnik na makedonski jazik koj }e bide nau~no izdr`an i namenski, prvenstveno e potrebno da se formira soliden tim.

"Ne smeeme da se ograni~uvame samo na doma{na literatura", prof. Jane Miqovski

"Ne postoi profesor {to sega prepora~uva u~ebnik samo na srpskohrvatski jazik", prof. Goran Koevski

Problemot na dvata na{i univerziteta so obezbeduvawe stru~na literatura na makedonski jazik po predmeti za koi profesorite nemaat izdadeno sopstveni nau~ni trudovi, go ~uvstvuvaat kako studentite, taka i profesorite. Koristewe na stranska literatura kako komparacija ili eventualno kako nadgradba za odredeni predmeti e vo red, no vo momentov postojat fakulteti na koi dobar procent od literaturata koja se koristi e od stranstvo.

Mo`ebi kako momentalno re{enie za problemot dobro e da se izvr{i prevod na onoj materijal koj e neophoden, no vo idnina Ministerstvoto za obrazovanie i nauka, vo koordinacija so univerzitetite, }e mora poseriozno da se pozanimava so pra{aweto za sozdavawe uslovi za popolnuvawe na ovaa praznina. Vo uslovi koga dobar del od studentite i profesorite imaat problem so "reformite" na ministerot Novkovski, vakviot odnos na dr`avata e zagri`uva~ki i neseriozen.

Problemot na sekoja nauka e da komunicira so ona {to se slu~uva vo svetot, zatoa {to golem broj disciplini ne se istra`uvaat na na{eto podra~je, objasnuva Jane Miqovski, profesor na Pravniot fakultet vo Skopje. Generalno, postoi literatura na makedonski jazik. Mi se ~ini deka mnogu lo{a usluga }e & napravime na na{ata dr`ava i na na{ite kolegi koi treba da se vklu~at vo svetskata konkurencija, ako gi ograni~uvame samo na doma{nata literatura. Pred Vtorata svetska vojna nitu eden fakultet ne mo`e{e da se zavr{i bez da se govorat eden ili dva svetski jazika. Literaturata samo od profesorot koj go predava predmetot mo`e do nekade da zna~i i ograni~uvawe na mo`nostite na studentite da kompariraat razli~ni mislewa.

"Kolku pove}e jazici znae studentot, tolku e pobogat", prof. Violeta A~kovska

"Ima mnogu studenti od Bugarija na koi srpskiot jazik im e problem", Vasilka Limanova, student

Stavot na pogolem broj studenti na Pravniot fakultet e deka po ova pra{awe asistentite i profesorite se tie koi so svoi trudovi mnogu mo`at da pomognat.

Vo poslednive godini ima izmeni na toj plan. Pogolemiot del od literaturata e na makedonski jazik, me|utoa ima predmeti vo koi se koristi literatura na srpskohrvatski jazik, veli Dragi Kostovski, student na Pravniot fakultet.

Mislam deka sostojbata na Pravniot fakultet vo toj pogled e mnogu podobra otkolku {to be{e pred desetina godini, koga najgolem del od literaturata be{e od srpsko i od hrvatsko govorno podra~je. Dekanskata uprava insistira, dokolku nema u~ebnici, da ima makar nekoja skripta ili kakva bilo kompilacija na tekstovi na makedonski jazik za da se zadovolat potrebite na studentite. Vo momentov mislam deka ne postoi profesor {to prepora~uva u~ebnik na srpskohrvatski jazik, potencira{e Goran Koevski, prodekan za nastava na Pravniot fakultet.

Za profesor Violeta A~kovska od Katedrata za istorija, u~ebnikot vo koj trudot e nau~no izdr`an, jazikot na koj e napi{an e najmalku va`en, bidej}i komparativnosta vo studiraweto e mnogu va`na rabota.

Kolku pove}e jazici znae studentot, tolku e pobogat. Pra{aweto ne e na koj jazik }e bide literaturata, bidej}i taa gi opfa}a najnovite istra`uvawa vo naukata od odreden period, a toa e najva`no. Nie u~ime od bugarski, srpski, slovene~ki, ruski, zna~i od site onie jazici koi ni se bliski, a za studentite dostapni. Sega imame internet, taka {to tie dobivaat po{irok dijapazon od znaewa otkolku {to bi go dobile so eden odreden u~ebnik, za{to vo takov slu~aj u~ebnikot bi trebalo da ima dve iljadi stranici, veli prof. A~kovska.

Spored nea, za odredeni predmeti treba da se napravi u~ebnik, no ne po site, bidej}i studentite }e mora da studiraat, da se konsultiraat, zatoa {to vo mnogu oblasti postojat razni {koli so razli~na interpretacija na odredeni nastani. Kako {to veli profesorkata A~kovska, dobro e koga eden ~ovek }e gi vidi site tie nasoki, pa nekade }e se pronajde sebesi.

Od razgovorot so studentite od Filozofskiot fakultet vo Skopje, otsek istorija, se ~ini deka najgolemiot problem e tokmu snao|aweto so literatura na makedonski jazik, zatoa {to vo edna kniga ne mo`e da se najdat site temi {to se potrebni za odreden predmet. Zatoa studentite treba da se snao|aat kako {to znaat i umeat, da fotokopiraat i da zapi{uvaat od predavawata na ~asovite.

Srpskiot jazik pove}e go razbirame, me|utoa za na{iot fakultet koristime bugarska i ruska literatura koja{to pote{ko se razbira. Mislam deka produkcijata na knigi e nedovolna, bidej}i profesorite izdavaat knigi samo od odredeni oblasti ili temi od nivniot predmet, a toa ne e dovolno, izjavi Makedon~e Atanasovski, student na Filozofskiot fakultet, otsek istorija.

Sli~ni se sostojbite i na Medicinskiot fakultet kade nitu na povidok ne e re{avaweto na problemot so stranska literatura za koja nikoj ne se potrudil nitu da ja prevede na makedonski jazik.

Problemot so literaturata koja se koristi na Medicinskiot fakultet e od postar datum. Bidej}i stanuva zbor za fakultet na koj ima golema potreba od koristewe na stranska literatura - ispitite po hemija, imunologija, histologija, fiziologija i drugi za koi se koristi literatura koja e na srpski jazik - toa sozdava dopolnitelni problemi, veli Vasilka Limanova, student na Medicinskiot fakultet vo Skopje, koja po poteklo e od Pirinska Makedonija.

Ima mnogu studenti od Bugarija na koi srpskiot jazik im e problem. Toa e jazik koj navistina ne go razbirame i poradi toa prinudeni sme da se snao|ame kako {to znaeme i umeeme. Taka, staveni sme vo situacija pokraj makedonskiot, da morame da go sovladame i srpskiot jazik, dodava Limanova.