POGLEDI

Ogledalce, ogledalce

MALI MAKEDONSKO-ALBANSKI PRIKAZNI

Gog ma Gog

Vojna e, koj saka neka ka`uva deka ne e! [tom se puka i tenkovi se trkalaat po ulicite, {tom deca i starci pla~at, a `eni kosi kornat, {tom nedol`ni od svoite domovi begaat, {tom devojki i mom~iwa svadbi odlo`uvaat, {tom nevini zakopuvaat i so golemi povorki na poslednoto patuvawe gi ispra}aat... Vojna e, da znaete!?

Ama ne znaeme so kogo, i nie i svetot. Ili pak taka ni se ~ini, i nam i na svetot!

Ima mnogu indicii, koi upatuvaat na gortesken zaklu~ok deka ovaa vojna me|u makedonskata policija i armija i nepoznatiot (ne) prijatel kako da ja re`iral nikoj drug, tuku Servantes, pa go "ispratil Don Kihot da se tepa so veternicite".

Ama indiciite sepak ne se direktni dokazi, tuku znaci so koi posredno se sudi. A, vojnata e kako knigata: mora da ima impresium zad naslovnata strana za izdava~ot i pe~atarot, odnosno nalogodava~ot!

I terorizmot ima ime i prezime, so "polna adresa" i samo vremeno ostanuva neotkrien, oti se pla{i od legitimitetot na idejata za koja see zlo. Albanskiot terorizam e prosto za prikaz. Dodeka e nepoznat, se krie zad najsuptilnite barawa, koi na ~ovekot u{te so detskiot pla~ mu sleduvaat: da zboruva na svojot maj~in jazik, da gi u`iva site ~ovekovi prava, da se integrira vo instituciite na sistemot i da deluva slobodno. A, koga vistinski }e se otkrie, toga{ s# e pove}e od jasno deka albanskiot terorizam postoi za teritorija, za zemja!

Ovie denovi bev vo Ki~evo, kaj moj prijatel. Dodeka pievme kafe, stasa negov prijatel, Albanec, i ni se pridru`i. "Kom{ii, lo{a e sostojbava", veli Albanecot, i po~na da ja raska`uva prikaznata za nekoj srpski xandar Mili}, koj nekoga{ gi tepal, poni`uval i teroriziral Albancite.

Mojot prijatel od Ki~evo, ne & se sprotistavi na prikaznata na Albanecot za srpskiot xandar, no samo ja dopolni, deka Mili} tepal, poni`uval i teroriziral ne samo Albanci, tuku i Makedonci. "Vo sekoj narod ima i lu|e, i nelu|e, kom{ii" mu re~e mojot prijatel od Ki~evo na negoviot prijatel Albanec, i mu ja raska`a prikaznata za dedo mu Filip od Klenoec.

Po Ilindenskoto vostanie, Filip zaminal na pe~alba vo Amerika. Okolu dvanaesttata, trinaesettata godina (1912-1913) se vra}a vo Makedonija da si go zeme semejstvoto. Ama go fatila vojnata i ostanal, ne zaminal kade {to naumil. Vo Klenoec vlegle balistite, go otepale, a eden od niv mu ja otsekol glavata i so nea igral fudbal. Toa mu bilo malku, pa krvaviot ritual sakal da go zbogati, da frli bomba vo odajata kade {to skameneti sedele osumte ~lenovi od semejstvoto, na dedo Filip. Toga{ vo posleden moment go spre~uva eden od negovite balisti: "[to saka{", mu rekol? "Malku li ti be{e ova {to go stori!?"

I gi spasil drugite. "Se slo`uva{, Ajrudine deka ima nelu|e i lu|e", mu re~e mojot prijatel od Ki~evo, na negoviot prijatel Albanec! Ajrudin, go ispi kafeto i zamina.

Po ovaa vojna so (ne) poznatite teroristi za golemata albanska kauza, kojznae dali s# }e ostane kako {to be{e? Li~no sakam da bide podobro otkolku {to e sega. Ama na nekoi raboti treba mnogu pohrabro i pootvoreno da im se pogledne v o~i, i da se imenuvaat so nivnite visinski imiwa.

Ovaa zemja se opredeli za demokratija i isklu~ivo so demokratski sredstva, }e im sudi i presuduva na site {to treniraa - terorizam.

Nekoi lideri na albanskite partii vo Makedonija, kako da se "potro{ija" i ve}e deluvaat umorno (Xaferi), cini~no (Ta~i), bespomo{no (Imeri). Koj od niv najdobro }e se dijagnosticira samiot sebe, toj i }e mo`e da smeta na voskresnuvawe. Site drugi, narodot }e gi isprati nepovratno vo istorijata. Me|utoa, od ovoj pluralen proces ne se amnestirani i makedonskite lideri na partii, koi vo svojata politi~ka hipokrizija, kako lo{i doma}inki, |ubreto go pikaa pod kilim, i mislea samo na nivnite tesni interesi, a ne i na interesite na site gra|ani vo ovaa dr`ava.