KAJ NAS LU\ETO SE PREMNOGU SERIOZNI

Karikaturistot Miro po profesija e ma{inski in`ener. Vo vremeto na industrijalizacija na dr`avata be{e profitabilno da se bide ma{inski in`ener i tokmu zanimavaweto so ovaa struka na gospodinot Miro sekoga{ mu pretstavuvalo golemo zadovolstvo.

Rabotev vo firmata "Iskra" od Kumanovo koja{to sega ne e ve}e ona {to be{e nekoga{, veli gospodinot Georgievski. So firmata imavme mo`nost da go pro{etame svetot, Evropa, Bliskiot Istok i Jugoslavija. Rabotevme na mnogu objekti vo Polska, ^e{ka, Grcija, Italija, no rabotevme i na objekti vo Makedonija, kako {to se Olimpiskiot bazen i Gradskiot stadion. Sepak, koga opadna industrijalizacijata, opadna i na{ata rabota.

Pri~inata za napu{tawe na ovaa rabota za Miro ne bea te{kite vremiwa za industrijalizacija. Toj e ~ovek so ogromna energija, ~ovek koj ne miruva i koj koga }e go dostigne vrvot na odredena rabota, se obiduva svoeto vnimanie i energija da gi naso~i kon nekoja druga rabota, koja kaj nego }e predizvikuva interes.

Sakam promena, vistinska temelna promena, veli Miro. Po~nav so dizajnirawe na stol~iwa, masi. Toga{ toa i se bara{e, zatoa {to lu|eto dotoga{ bea naviknati na eden tip stol~iwa i masi. Nikoga{ ne sum siguren deka ona {to sum go po~nal uspe{no }e go realiziram, no sakam da eksperimentiram.

Negovata darba za crtawe ne ja nasleduva od nikogo. Nikoj od negovoto semejstvo ne bil naklonet kon ovaa umetnost.

Za razlika od drugite lu|e, jas razmisluvam vo sliki i toa go otkriv mnogu rano. Dokolku ne go nacrtam ona {to go gledam, ne mo`am ni da go zapomnam, objasnuva Miro. I den-denes, koga }e pominam niz nekoj grad, nekoja prostorija, ne gi gledam lu|eto. Tie mi begaat od memorijata. Sekoga{ pred mene e pozadinata, prostorijata, odnosno gradovite, prirodata, objektite, ku}ite, tie sliki mi se mnogu jasni. Kade i da odev, sekade vadev moliv i go crtav ona {to me voodu{evuva{e. Jas ne gi objavuvav karikaturite i crte`ite, bidej}i imav druga rabota. Sakav da im gi podaruvam na prijatelite. Na po~etokot ne smetav deka toa }e mi bide nekakvo zanimawe, tuku toa go rabotev od zabava.

Spored iskustvoto vo Italija, Miro veli deka karikaturata ne samo {to mnogu ja cenat, tuku i u`ivaat vo nea. Za nego toa pretstavuvalo ne{to novo, zatoa {to vo toa vreme toj crtal li~no za sebe i ne se nadeval deka mo`e da ima nekakva korist od toa.

Vo Italija ostanav edna godina, izdr`uvaj}i se tokmu od crtawe karikaturi. Rabotev vo eden lokal kade gi crtav gostite i im gi davav crte`ite. Tie moite karikaturi gi prifa}aa so nasmevka na liceto i so golemo zadovolstvo, raska`uva Miro.

Karikaturata si ima nekoja istorija i povrzanost so umetnosta. Pri crtaweto treba da se izvle~e karakteristi~noto od karakterot na ~ovekot, no i ne samo na ~ovekot, tuku i na objektot. Ona {to e posebno za nego. Isto e i so crtaweto karikaturi, no ovde malku pove}e se karikira, objasnuva gospodinot Miroslav. Najmnogu sakam da gi crtam umetnicite, odnosno lu|eto koi se poblisku do umetnosta, zatoa {to tie mnogu pove}e ja razbiraat karikaturata i u`ivaat vo nea. Sekoga{ se obiduvam so karikaturata nikogo da ne navredam, osobeno politi~arite, zatoa {to ~uvstvuvam deka ona {to tie negativno go pravat, treba da go prenesam na crte`. Jas li~no nemam ni{to protiv niv i ne sakam so moite karikaturi da gi navredam. Sakam na ovoj na~in da im uka`am deka nivnite potezi, koi gi primenuvaat, nekoga{ sodr`at ne{to negativno.

Spored Miro, kaj nas te{ko e da se `ivee od umetnosta, a u{te pote{ko od karikaturata, zatoa {to nie doprva treba da dojdeme na ona nivo koga toa }e se ceni. [etaj}i vo pove}e zemji vo svetot, toj doa|a do soznanie deka karikaturata e spoj me|u novinarstvoto i umetnosta i oti taa tamu mnogu se ceni i se razviva.

Za `al, kaj nas ne samo {to e zapostavena umetnosta i karikaturata, tuku nie mo`ebi ispu{tame ne{to {to e osnovno, a toa e humorot i smeata, dodava Miro. Na sekoj narod, pa i na na{iot, potreben mu e humor. Za razlika od drugite zemji, kako na primer Anglija, Germanija i preostanatite evropski zemji kade humorot e zastapen vo site vesnici i televizii, kaj nas toj e zaboraven. Tokmu dr`avata treba malku da se potrudi da go pottikne zdraviot duh kaj narodot, zatoa {to kaj nas lu|eto se premnogu seriozni.