KOLEKTIVNO POVE]E SE PEE, OTKOLKU [TO SE PI[UVA

Za negovoto direktoruvawe, toj veli deka promenata na vlasta nemala golemo vlijanie i toa ne zatoa {to toj ja promenil partiskata boja (kako {to mnogumina mu prefrluvaat) ili pak tolku mnogu mu se dopadnal na ministerot, tuku zatoa {to izborot na direktorite vo nau~nite institucii e reguliran spored Zakonot za nau~ni dejnosti. A, spored toj Zakon, direktorot go izbira Sovetot na Institutot so pretstavnici od nadvor, koi glasaat nezavisno eden od drug, a izborot go potvrduva Vladata.

Vo nau~nite institucii ne e smenet nitu eden direktor, mislam poradi ovie pri~ini, veli Veljanovski, koj smeta deka toa e pozitivno, zatoa {to na naukata ne & treba me{awe od strana na politikata.

Vo 1998 godina Institutot za nacionalna istorija ja odbele`a 50-godi{ninata od svoeto postoewe so nekolku zna~ajni manifestacii, edna izlo`ba i edna publikacija naslovena "50 godini Institut za nacionalna istorija".

Institutot vo dosega{noto svoe dejstvuvawe ima bogata izdava~ka produkcija. Nie imame objaveno okolu 500 naslovi, od koi okolu 300 se nau~ni trudovi, a preostanatite se dokumenti, memoarski i drugi materijali, koi se vo funkcija na istoriskata nauka. Me|u pozna~ajnite trudovi koi gi objavil Instututot e tritomnata "Istorija na makedonskiot narod" izdadena vo 1969 godina i se razbira za zna~ajna produkcija go smetame "Glasnikot na INI", koj ve}e go proslavi 45-ot rodenden i od nego se objaveni pove}e od 80 oddelni knigi. Ima{e izvesno zaostanuvawe vo negovoto izleguvawe, no vo posledno vreme uspeavme da fatime "priklu~ok", taka {to sekoja godina izleguvaat po dva broja, a na sekoja vtora godina u{te po eden broj plus - toa e izbor na statii od stranski publikacii za makedonskata istoriografija. Od 1948 godina do deneska se obraboteni mnogu nau~ni proekti, odr`ani se nad 60 nau~ni sobiri vo koi Institutot e ili organizator ili, pak, se javuva kako u~esnik, veli Veljanovski

Toj dodava deka postojat i drugi aktivnosti koi se vo funkcija na prou~uvawe na istoriskata nauka i mo`e da se ka`e deka INI e prva nau~no-istra`uva~ka institucija voop{to vo Makedonija, registrirana pod broj eden vo nau~noistra`uva~kata dejnost vo Ministerstvoto za nauka. Promenite koi vo momentov gi sproveduva Ministerstvoto za obrazovanie i nauka i nedorazbirawata so aktuelniot minister, Nenad Novkovski, ne go odminaa ni Institutot za nacionalna istorija.

Nie sme najmnogu ispla{eni od odnosot na ministerot kon institutite kako institucii, bidej}i negoviot stav e deka institutite gi osnovala Vladata i taa mo`e da gi ukine. Nas n# osnovalo u{te Prvoto zasedanie na ASNOM i ne mo`e taka lesno da se ukine eden Institut za nacionalna istorija ili za makedonski jazik. Ona {to go rabotat fakultetite se raboti vo site zemji vo svetot, a toa {to go rabotat institutite se raboti organizirano samo vo Makedonija. Toa e eden raritet bez koj ne smeeme da ostaneme. Nie ne se soglasuvame i so ovaa programa za racionalizacija na administracijata, koja predviduva da se racionaliziraat i nekoi slu`bi koi se stru~ni i se vo funkcija na istoriskata nauka, na primer preveduva~i na stari jazici, slu`bata za dokumentacija, pribira~i na memoarskite materijali i sli~no. No, tuka postoi pravolinisko gledawe na sostojbite za {to sporime, istaknuva direktorot Veljanovski.

Toj sepak izrazuva zadovolstvo {to barem ideolo{ki vlasta ne se me{a vo rabotata na Institutot, iako mo`ebi ponekoga{ samite nau~ni rabotnici forsiraat ili prikrivaat nekoi raboti so cel da se dopadnat nekomu so svoeto gledawe ili razmisluvawe.

No, sepak, dodava Veljanovski, vo odnos na na{ite materijalni potrebi ~uvstvuvame presija, bidej}i ministerot misli deka mnogu pi{uvame, mnogu objavuvame, deka treba da pominuvame poevtino, {to za istoriografijata ne e mnogu prifatlivo, bidej}i istoriskata nauka bara poopse`na elaboracija so dokumentacija, ako sakame nekoj da ni veruva. S# u{te opstojuva misleweto deka ovoj Institut zastapuva nekoja stara struktura vo op{testvoto, bidej}i e formiran vo edno drugo vreme.

Minatata godina od pe~at izleze "Makedonski istoriski re~nik", koj vo javnosta predizvika polemiki i kritiki vo odnos na toa deka se ispu{teni mnogu li~nosti (slu~ajno ili namerno), koi so svoite dela mo`at da se merat so kriteriumite na ovoj Re~nik, kako na primer eden Slavko Janevski, vojvodata Leonid Jankov i drugi.

Toj Proekt e zapo~nat pred desetina godini i toga{, kako {to be{e zamisleno, treba{e da izlezat nekolku tomovi od Re~nikot, no se poka`a deka kriteriumite koi bea toga{ utvrdeni ili odrednicite na istoriski li~nosti, nastani i poimi ne soodvetstvuvaat na potrebite, bidej}i toa ne e enciklopedija. Zatoa, pristapivme kon edna stroga selekcija i vo Re~nikot opfativme okolu dve iljadi li~nosti, nastani i poimi od makedonskata istorija. Ima{e kritiki, no fakt e i toa deka nie ne dobivme nitu edna validna nau~na kritika. Pove}e se javuvaa kritiki koi bea ispolitizirani, otkolku argumentirani, kako {to be{e slu~ajot so odrednicata za Koneski, kade {to edna neve{ta formulacija izleze od glavniot urednik, a celata redakcija ne stoe{e zad toa. Verojatno ima ispu{teno i drugi li~nosti. Se slu~i dvaesetina odrednici da bidat podgotveni, staveni vo kompjuter, no tamu kade {to se pe~atea nekako is~eznaa, dali od nekoj kompjuterski virus ili ne{to sli~no, no toa ne be{e namerno. Isto taka, nie imavme kriteriumi da vlezat samo po~inatite istori~ari, akademici, taka {to ima li~nosti koi ne se vlezeni vo Re~nikot, zatoa {to vo momentov koga se pe~ate{e Re~nikot, tie s# u{te bea `ivi, tvrdi Veljanovski.

Negoviot stav e deka vo nitu edna nauka nema ni{to zavr{eno, nitu pak sovr{eno. Poradi toa e zamisleno takvite izdanija da se pro{iruvaat i da se dopolnuvaat sekoja vtora godina, so {to bi se ispravile napravenite propusti i bi se opfatile nekoi drugi li~nosti koi zaslu`uvaat tamu da go najdat svoeto mesto.

Me|u nezavr{enite proekti na Institutot za nacionalna istorija e pove}etomnata Istorija na makedonskiot narod - Proekt zapo~nat u{te vo dale~nata 1975 godina, koj poradi razli~ni okolnosti poslednive godini ja do`ivuva svojata videlina. Neodamna izleze od pe~at Prviot tom koj zaslu`uva kritiki po razli~ni osnovi.

Va{iot vesnik pi{uva{e za toa i jas ne sakam da go sporam avtorstvoto. No, so novata reorganizacija na redakciskata rabota na Proektot, opredelivme za sekoj tom da ima po eden redaktor, so zada~a ako nema dovolno rakopisi za tomot, toj samiot da si odbere sorabotnici. Mislevme deka takviot na~in na rabota }e bide podobar. Vo naukata e mnogu va`no pra{aweto na doverba me|u sorabotnicite, za da ne se slu~i nekoj tekst da se negira ili otfrla i mislam deka takviot na~in na rabota dade dosta dobri rezultati, istakna Veljanovski.

Toj veli deka i vo kritikite ima malku subjektivnost, bidej}i istorijata e golemo delo i sekoj saka da se vidi vo nea.

Sepak, dodava Veljanovski, mislam deka odgovornosta e mnogu pogolema ako e dadena na eden ~ovek, otkolku podelenata odgovornost. Ima edna pogovorka koja veli: "Kolektivno pove}e se pee, otkolku {to se pi{uva". Inaku, ve}e izlegoa od pe~at Prviot tom (Anti~ka i srednovekovna Makedonija), Vtoriot tom (Makedonija za vreme na turskoto vladeewe) i ^etvrtiot tom (Makedonija od Balkanskite do Vtorata svetska vojna). Opredelbata na Institutot e koj tom }e bide gotov, toj da se obj avi, zatoa {to tomovite se koncepciski nezavisni eden od drug. Do krajot na 2001 godina se o~ekuva da izlezat pette knigi od Istorijata, a {estata }e po~eka dve-tri godini, bidej}i go opfa}a periodot po 1945 godina, koj ne e dovolno istra`en.