INTERVJU
Toni Pa{oski, gradona~alnik na Op{tina Krivoga{tani
NOVA OP[TINA ME\U DVA STARI GRADA
Razgovarala: Marina STAMENKOVA
- Ova podra~je e poznato po visokiot bonitet na zemjata. Najdobrata zemja od Severna Pelagonija e tokmu na na{ata teritorija. Vo zemjodelieto preovladuva odgleduvaweto povr{ini prete`no so p~enica, piperki, bostan...
- Na na{iot ~ovek mu treba organizirano proizvodstvo, sigurno proizvodstvo, za poznat kupec i osigurano proizvodstvo. Morame da ja podigneme kulturata na `iveewe na na{iot ~ovek
- So akcijata "Zelena i ~ista Makedonija" }e davame li~en primer da se ~isti, ureduva i ~uva okolinata. Lu|eto }e sfatat i }e razberat deka tie se ~uvari i kreatori na ubavoto vo svojata blizina
MS: Gospodine Pa{oski, za voved, kolku `iteli broi Op{tinata
"Krivoga{tani"?
TP:
Op{tinata "Krivoga{tani" so site naseleni mesta broi ne{to pove}e od 6.000 `iteli. Samo Krivoga{tani, kako naseleno mesto, ima 1.500 `iteli.MS: Kolku sela ja so~inuvaat Op{tinata "Krivoga{tani"?
TP: Edinaeset sela: Kru{eani, Obr{ani, Bela Crkva, Vo|ani, P{ino, Ruvci, Borotino, Vrbjani, Slavej, Korenica, Godivqe i Krivoga{tani.
MS: Sostavot na naselenieto?
TP: Devedeset i devet otsto se Makedonci, mal procent, okolu 0,5 otsto se Srbi.
MS: @ivotnata preokupacija na naselenieto... So {to se zanimava za da opstane?
TP: Isklu~ivo so zemjodelie. Ova podra~je e poznato po visokiot bonitet na zemjata. Najdobrata zemja od Severna Pelagonija e tokmu na na{ata teritorija. Vo zemjodelieto preovladuva odgleduvaweto povr{ini prete`no so p~enica, piperki, bostan... I tutun. Me|utoa, postojat stotina rabotnici koi se vraboteni vo pretprijatija i firmi vo Prilep. Tie sekoj raboten den patuvaat i se vra}aat vo golemiot grad.
MS: Gospodine Pa{oski, kako `ivee gra|aninot vo Op{tinata "Krivoga{tani"? Va{e li~no viduvawe.
TP: Mislam deka `ivee prose~no. Ni bogato, ni mnogu siroma{no. Zemjata nikogo ne ostavila gladen, no objektivno, nikogo i ne go zbogatila, barem dosega. Me|utoa, moram da ka`am deka vo posledno vreme i vo prosekot se istaknuvaat lu|e i semejstva, koi rabotat mnogu i zarabotuvaat pove}e od drugite. Ete tie, koi se vo pomal procent gi vle~at drugite napred, bidej}i im go poka`uvaat patot kon uspehot.
ZEMJATA
"^OVEK RA\A"
MS: Mo`am li da pra{am, imate li ~ovek so najmnogu zemja i koj e toj?
TP: Imiwa da ne spomnuvame, no imame lu|e koi imaat najmnogu do sto dekari, odnosno deset hektari.
MS: Samo tolku?
TP: Da. Drugite, ako gi ima, gi zel pod zakup. Tie ne se negovi, toj za niv pla}a kirija. Inaku, retki se tie koi imaat zemja pomalku od eden hektar.
MS: ZIK "Prilep", nekoga{ slaven kombinat, zavr{i neslavno. Kakva e negovata sudbina, so negovite delovi vo Va{ata Op{tina?
TP: Neslavna, kako {to rekovte. ZIK ima{e svoi edinici vo Slavej, Pa{ino Ruvci, Obr{ani... A, ovde, vo Krivoga{tani, be{e prisutna "Sloga".
MS: Edno indiskretno pra{awe. ^uv deka vo Pa{ino Ruvci zemjata od ZIK-ot bila prosto razgrabana od selanite. Dali e to~no?
TP: Zemjata ne e razgrabana, taa stoi, no borbata na selanite so ZIK-ot be{e da se oddeli ~airot {to mu pripa|a{e na seloto od ZIK-ovskiot imot. Koga propadna ZIK, lu|eto si go zedoa mestoto, ~airot, dojde ~ovekot od katastarot, ja obele`a zemjata i tolku, nema{e ni{to lo{o ni protivzakonsko.
MS: A, razgrabuvavweto?
TP: Da. Toa se slu~i lani. ^airot ne be{e definiran. Lu|eto vlegoa so traktori i divo izoraa, bidej}i nema{e titular... Godinava, toa ne se slu~i. No, se povtori vo Krivoga{tani, na zemji{teto od "Sloga". Vlegle i izorale.
MS: Ima li vo Krivoga{tani i vo selata, nekakvi industriski objekti?
TP: Nema. Ima samo otkupni stanici. A, toa e najgolema gre{ka, {to nema. Zemjata "~ovek ra|a". Mo`e da ima mali prerabotuva~ki kapaciteti. Privatnata inicijativa veruvam toa }e go stori. Da se nadevame. Na na{iot ~ovek mu treba organizirano proizvodstvo, sigurno proizvodstvo, za poznat kupec i osigurano proizvodstvo. Morame da ja podigneme kulturata na `iveewe na na{iot ~ovek. Pokraj pati{tata, u~ili{tata, zdravstvoto, treba i proizvodstvo, se razbira industrisko, ne samo zemjodelsko.
MS: "Sloga"! Kakva e sudbinata na ovaa nekoga{ dobra zadruga, koja be{e gotova da prerasne vo edno avtoritetno tutunsko pretprijatie?
TP: Mnogu kratko vreme sum na gradona~alni~kovo mesto, nepolni {est meseci, za da mo`am da ka`am ne{to pove}e. Sepak, site vo Op{tinata znaat deka na "Sloga" ne & se pi{uva najdobro, deka ovaa Zadruga e ve}e likvidirana. Taa e raspadnata. Ima inicijativi odnovo da se formira no, ne znam kako }e odi toa. Inicijatori se vrabotenite. Imaat dobri objekti. Ta`no e da propa|aat.
NAJVA@NA
INVESTICIJA
MS: Gospodine Pa{oski, koi se aktuelnite problemi vo Op{tina "Krivoga{tani"?
TP: Vodovodot, kako avstriska donacija, e najva`na investicija, vo koja }e bidat priklu~eni okolu 600 semejstva; kanalizacijata, koja e 60 otsto zavr{ena; pre~istitelnata stanica e vo faza na proekt... Inaku, site sela vo Op{tinata se opfateni da dobijaat voda za piewe.
MS: Obrazovanieto?
TP: Dobro e. Gi zadovoluva osnovnite potrebi. Me|utoa, ve}e ~uvstvuvame potreba od nekakvo sredno u~ili{te. Za toa treba da ka`e Ministerstvoto. Inicijativi ima.
MS: [to zna~i za Krivoga{tani da e me|u dva stari grada, Kru{evo i Prilep?
TP: Prednost, {to drugo. No, taa prednost treba da se iskoristi, lu|eto da bidat poinicijativni, sami da pokrenuvaat idei i da gi realiziraat.
MS: Slu{navme, edinstveno Kru{eani e najzagrozenoto selo so voda za piewe. Duri ni rekoa: imaat kisela voda, nemaat obi~na, pitka voda?
TP: To~no. Kru{eani e prvata na{a zada~a, da go snabdime so voda za piewe. Od selskata ~e{ma, site leat kisela voda i za piewe i za miewe. Mo`ebi taa voda, nekoj }e se seti da ja kaptira, da ja fla{ira i da ja prodava. Ima zainteresirani.
MS: Za kraj, nemame ubav vpe~atok za ekolo{kite slu~uvawa vo Op{tinata?
TP: Vo pravo ste. Ovie tri meseci, mart, april i maj godinava po~nuvame so akcijata "Zelena i ~ista Makedonija" na na{iot region. So ovoj proekt }e davame li~en primer da se ~isti, ureduva i ~uva okolinata. Lu|eto }e sfatat i }e razberat deka tie se ~uvari i kreatori na ubavoto vo svojata blizina.