"@ENATA E GLAVNIOT PREDIZVIKUVA^ NA GREVOVITE I \AVOLSKO ORU@JE"

No, i tuka se vo igra parite. Vo zavisnost od mo`nostite na partnerot, nekoi `eni pominuvaat so patuvawa vo elitni hoteli vo stranstvo, so skapi parfemi i dijamantski prsteni, a drugi so vtoroklasni kafeani, ve{ta~ko cve}e i obi~na bi`uterija.

No, dali dene{nata tradicionalna, patrijarhalna i pot~ineta makedonska `ena ima pri~ina da go proslavuva ovoj praznik, bez ogled na pozitivnata zakonska regulativa koja so ni{to ne ja odvojuva `enata od ma`ot. Neodamna, aktivistkite za za{tita na pravata na `enata iznesoa vo javnosta eden podatok deka sekoja ~etvrta `ena vo Makedonija e izlo`ena na semejno nasilstvo od kakov bilo vid, {to osobeno doa|a do izraz vo ova vreme na transformacija na op{testvenite vrednosti i siroma{tija. Na `enite im e mnogu pote{ko da najdat vrabotuvawe, ili pak ako go najdat, toga{ se poslabo plateni od ma`ite i skoro sekoga{ soo~eni so faktot deka mo`at da se najdat kako predmet na seksualna zloupotreba od strana na svojot rabotodavec.

Mi se zakanuva{e so otkazno re{enie zatoa {to progovoriv pet zbora. Toa zna~i deka koja bilo od nas mo`e da "leta" od rabota vo sekoj moment. Sega ve}e ne prigovarame za ni{to od strav da ne ja izgubime rabotata. Mojata prijatelka ima {est deca i bolen ma`. Pove}eto od `enite sakame da ja zadr`ime rabotata zaradi kakva-takva `iveja~ka. Site se pla{ime da ne dobieme otkaz, a {efot go znae toa. Po nekolku godini }e ja zatvori{ ustata i }e si ja tera{ rabotata bez prigovor, veli edna na{a sogra|anka, koja od razbirlivi pri~ini ne saka{e da & go otkrieme identitetot.

Ma`ot saka prijatno su{testvo koe }e go saka, razbira, su{testvo koe so svojata pojava nosi mir, red i zra~i so iljada drugi raboti koi mu se sekojdnevno potrebni. Nemu mu treba `ena koja }e se gri`i za domot doma}inski, bez prigovori i koga }e se vrati od rabota o~ekuva zgotven ru~ek, zgri`eni deca i is~istena ku}a. A za smetka na toa, za `enata s# u{te se provlekuva "istoriskata vistina" deka taa e glavniot predizvikuva~ na grevovite, |avolsko oru`je, pri~ina za ~ovekovoto isteruvawe od rajot i pri~ina za propast na stariot zakon, `enite ni{to ne razbiraat od politika ili, u{te polo{o, najgolem broj ne saka da slu{ne za toa, a ne znaat ni da go koristat svoeto pravo na glas. Mo`ebi zatoa tolku malku gi ima vo politikata. Duri i poznatiot filozof Platon se zablagodaruval na svoite bogovi {to e roden kako ma`, a ne kako `ena.

Sepak, vo najte{ka polo`ba se onie koi ne odat na rabota. Tie vo o~ajni~ko tragawe za nekakvo priznanie za rabotata vo domot, se nasladuvaat so fantaziite od tipot "mojot ma` nikoga{ ne bi se sna{ol sam" ili "nikoj ne mo`e da mu gi sredi ko{ulite kako mene". Za da go nadopolnat otsustvoto na cel vo `ivotot, tie sozdavaat slika za nezamenliva doma}inka koja go posvetuva `ivotot na ma`ot i na decata. Duri i otvoreno priznavaat deka se gordi na svoeto ma~eni{tvo zatoa {to "go dale svojot `ivot" za svoeto semejstvo. I namesto edna{ za sekoga{ da se oslobodi od tradicionalnite stegi i da mu poka`e na svetot deka postoi kako ~ove~ko su{testvo, makedonskata `ena i ponatamu prodol`uva da go slavi Osmi Mart kako svoj den. So neskrieno zadovolstvo gi primaat ~estitkite i se raduvaat koga pokraj cve}e, }e dobijat i po nekoj podarok od soprugot, decata ili nekoja druga `ena, bidej}i vo posledno vreme toa e trend `enite me|usebno da si razmenuvaat podaroci. Na ovaa `enska kontroverznost bi se zamislile duri i najgolemite poborni~ki za `enski prava vo svetot, Roza Luksemburg i Klara Cetkin. Dali `enata ne zabele`uva kolku poni`uva~ki i degradira~ki e toa eden den vo godinata nekoj da se seti deka treba da & posveti vnimanie i toa naj~esto so ironi~na zabele{ka deka e privilegirana, bidej}i ma`ite nemaat svoj den.