MAKEDONSKATA CRKVA VO AVSTRALIJA SO SVOJ ARHIEPISKOP

AVRAMOVSKI: So g. Petar nema {to pove}e da se sretnuvame i da razgovarame. Nie se sre}avavme preku sudot so ovlasten posrednik, porane{en pretsedatel na Vrhovniot sud na Nov Ju`en Vels, koj ni naplatuva{e po 5.000 dolari dnevno. Na krajot g. Petar si ostana na svoite stavovi i ne se dojde do nikakvo re{enie. Ova {to sega go nudi g. Petar kako kompromisno re{enie, kade {to predlaga toj da gi prezeme crkvite, a nie da ostaneme so centrite, e stara prikazna. Problemot ne e vo toa ~ij }e bide imotot, tuku koj }e gi kontrolira sredstvata i kapitalot. Klu~niot izvor na s# e Crkvata i nie ne profitirame od toa, tuku gi izdavame za da gi koristi narodot.

AVRAMOVSKI: G. g. Stefan ni vetuva{e, u{te pred da bide izbran za Arhiepiskop, deka }e sredi s#, odnosno koga }e iste~e mandatot na g. Petar }e se izbere nov Mitropolit i }e se re{i problemot so ovaa Eparhija. Pred da bide izbran, g.g. Stefan isto taka ni re~e da ne prezemame drasti~ni merki i da ne brzame, kako {to be{e zemaweto na sve{tenici od Makedonija. O~igledno e deka toa go prave{e da ja dobie na{ata poddr{ka za izborot, a toa go potvrduva faktot {to dosega ni{to konkretno ne e storeno od negova strana. Po negovoto doa|awe za Poglavar na MPC, toj ni veti deka na prvata sednica }e go stavi na dneven red avstraliskoto pra{awe za da se re{i, no toa ne se slu~i i zatoa pove}e ne mo`eme seriozno da go sfa}ame g.g. Stefan.

Vo 1999 godina imavme otvorena sredba so g. Petar vo Vladata i be{e objasneto {to zna~i kompaniskoto rabotewe i deka ne stanuva zbor za nekoj li~en profit. Otvoreno bea poka`ani tu`bite i {to konkretno se bara. Toj re~isi se soglasi so nas, deka toa {to e crkoven imot e vsu{nost naroden imot i sredstva i nezavisno od zakonite na soodvetnata dr`ava, so niv treba da upravuva narodot, so toa {to sve{tenstvoto }e ima ovlastuvawa vrz dogmatskiot del.

AVRAMOVSKI: Bi mo`ele da ja prifatime za da se spre~at sudskite sporovi, vo konkretniov slu~aj sudskiot spor, odnosno tu`bata na g. Petar protiv Makedonskata pravoslavna crkva "Sveta Petka" od Sidnej. Bi ja prifatile arbitra`ata za da se spre~at tro{ocite {to bi proizlegle dokolku zapo~ne pretresot, a potoa taa ne ni e ni potrebna, zatoa {to drugite crkovni op{tini ne se vo ista pozicija so crkvata "Sveta Petka", ne se vo ista opasnost, bidej}i se pove}e za{titeni so Ustavot. Zatoa, dokolku ima nekakva arbitra`a, celta na na{eto prifa}awe bi bila da se spre~at sudskite tro{oci. Ako pretresot pomine i ako nie sme gi potro{ile sredstvata bez razlika koja strana da dobie, nema da bidat potrebni pregovori. So toa }e doka`at deka voop{to ne gi interesiralo kolku {teta }e pretrpi Zaednicata i vo toj slu~aj nema {to da pregovarame so takvi vladici koi ne vodat smetka kolku {teta svesno mu nanesuvaat na svojot narod. Za "Sveta Petka" nitu pretresot po su{tinskite pra{awa ne e zapo~nat i samo za sudskoto poramnuvawe se potro{eni 350.000 dolari od strana na "Sveta Petka". Od strana na g. Petar verojatno se potro{eni dvojno pove}e, zatoa {to ima podgotveno mnogu pove}e materijali. Ako zapo~ne pretresot i se istera do kraj, toj }e ~ini mo`ebi milion dolari za edna strana. Ako tolkava {teta e podgotven da nanese Arhijerejot, toga{ ne gledam po koja logika bi pregovarale so niv. Toa e isto kako da pregovarame so SPC ili GPC.

AVRAMOVSKI: Srpskata crkva go koristi svoeto vlijanie za da gi ubeduva Makedoncite deka se Srbi. Toa najdobro se poka`uva vo u~ili{tata, i toa srpskite popovi koi predavaat veronauka, bidej}i nema dovolno makedonski popovi da predavaat, ja koristat taa pozicija za da gi ubeduvaat decata deka se Srbi. Grcite pravat ne{to sli~no {irej}i propaganda deka Makedonija e gr~ka, deka Makedoncite se dojdenci itn. Drugi vlijanija se lobirawata od strana na Gr~kata zaednica do avstraliskata Vlada, za negirawe na makedonskata nacionalna samobitnost, za nepriznavawe na makedonskata dr`ava, a vo site tie aktivnosti e vklu~ena i Srpskata crkva, poto~no nivniot Arhijerej tamu. Na{ata Zaednica dava otpor kolku {to mo`e na takvite napadi, no problemot e vo toa {to dodeka sme nie vo konflikt so liderite na srpskata i gr~kata crkva, g. Petar pove}e im posvetuva vnimanie i se dru`i so niv otkolku so nas.

AVRAMOVSKI: Ako se izbere nov Mitropolit nadle`en za ovaa Eparhija mo`e da ima sve`i {ansi za obedinuvawe, no toa sepak ne e nekava garancija, a pred s# }e zavisi od pristapot na noviot Mitropolit. Ako toj se postavi kako apsolutist i saka da bide apsoluten vladetel na Makedonskata pravoslavna zaednica, }e si pomine verojatno isto kako i g. Petar. Dokolku gi gleda narodnite interesi i e podgotven da zapo~ne od novo vo odnos na Ustavot ili Statutot na Eparhijata za Avstralija i vo odnos na pravilnicite i ustavite na op{tinite preku dijalog so site op{tini za da se postigne konsenzus, {to mislam deka ne bi bilo mnogu te{ko, toga{ bi mo`elo da ima uspeh.

No, rabotata e toa {to imame nova pre~ka, a toa se pregovorite okolu imeto. Zaednicata e ednoglasna i nikoga{ nema da prifati na{ata crkva vo Avstralija da bide pod jurisdikcija na Sinod koj se smeta za Sinod na Ohridska arhiepiskopija i ne se prifatlivi nikakvi kompromisi vo odnos na makedonskiot nacionalen identitet. Toa e nov problem i treba da bide jasen najnapred stavot na Svetiot arhijerejski sinod i u{te pove}e na Crkovno-narodniot sobor koj go ima sekako glavniot zbor i kone~niot odgovor na dilemite. No, ne bi bilo ~udno i negovite odluki da se iznasilat. Soborot nema da re{i ne{to za Avstralija {to nie nema da go prifatime. Spored Ustavot na MPC, za da vleze vo sila Statut na koja bilo Eparhija ili pravilnik na op{tinite vo dijasporata, treba da bide odobren od Crkovno-naroden sobor. ^isto od praven aspekt, arhiepiskopskiot Crkovno-naroden sobor e toj {to treba da go definira stavot na MPC po ova pra{awe. Ima i drug problem, a toa e kolku sostavot na Soborot e vo soglasnost so Ustavot na MPC. Spored Ustavot, delegaciite vo Soborot treba da bidat izbrani od lokalnite zaednici, a vsu{nost se imenuvani od arhijerejot mnogupati po nalog na politi~arite.

AVRAMOVSKI: Stavot na{ e jasen deka ne prifa}ame nitu Vladata nitu Sinodot da pregovara okolu makedonskiot nacionalen i etni~ki identitet i vo toj pogled sekakvi otstapki vo odnos na imeto na Makedonskata pravoslavna crkva gi smetame kako nacionalno predavstvo, koe{to treba da se osudi od site makedonski pravoslavni vernici. Za nas e nesfatlivo deka mo`e da ima nekoja principielna pri~ina za nekoj vladika da si dozvoli da se pregovara za imeto i toa da go prifati. Pred s#, ne gledame {to smeta Svetiot arhijerejski sinod deka mo`e da dobie ako bide prifaten od Carigrad ili Srpskata pravoslavna crkva. Dosega ne ka`ale {to e toa {to nie kako Crkva i kako narod bi go dobile, osven da se pothranuva ne~ija sueta ili nekoj da le~i kompleksi, ako smeta deka nekoj drug treba da go priznae za samiot sebesi da se po~ituva. Toa {to dosega go pravevme vo Avstralija za vlasta vrz crkvite vo odnos na Ustavot, imeto i sredstvata da ostanat vo racete na vernicite i narodot, sega u{te pove}e se opravduva so ovie pregovori {to se slu~uvaat, zatoa {to takvi raboti nema da mo`e lesno da pominat, ako narodot ima nekakva vlast vrz crkvite i ako go ima glavniot zbor. Koga vlasta e centralizirana, preku no} mo`at da se pravat takvi spogodbi za potoa da stradaat celi generacii Makedonci, kako {to sega stradame od postapkite na nekoi prethodni generacii.

AVRAMOVSKI: Vo MPCA se vlezeni deset op{tini so edinaeset crkvi, a ima u{te tri {to sorabotuvaat so nas, no poradi stravot od sudski sporovi, nemaat re{eno na Generalno sobranie. G. Petar sekade kade {to Op{tinata e protiv nego se obiduva da ostvari paralelna crkva so toa {to iznajmuva protestantski ili katoli~ki objekti i tamu odr`uva bogoslu`bi. ^etiri op{tini se pod negova vlast, bidej}i imaat potpi{ano pravilnici i se obvrzani da ja prifa}aat negovata vlast kako apsolutna.

AVRAMOVSKI: Nie sme posebna crkva i s# u{te Sinodot ima otvorena vrata da poka`e dobra volja za da dojde do obedinuvawe, no nema da ~ekame ve~no i dokolku tie toa ne go napravat, }e imame i arhiepiskop i najmalku trojca vladici.

AVRAMOVSKI: Sigurno taa kanonska postapka }e bide poispravna od nivnoto vostoli~uvawe. Dokolku sakaat ovde{nite vladici da zboruvaat za kanoni, toga{ }e treba da se vidi kolku od niv imaat mona{ki opit, kako {to treba da imaat za da bidat vladici i kolkumina od niv navistina se otka`ale od ovozemnato za da se oddadat celosno na Boga, {to sekako e osnoven preduslov za da bidat monasi, a potoa vladici. I vo toj kontekst smetam deka g. Jovan Dremvicki e najmalku vo pozicija da zboruva za kanonski vladici. [to i da ka`e lo{o g. Jovan za nas, pove}e go smetame za kompliment, zatoa {to za nas toj va`i za ~ovek koj pridonesuva za uni{tuvawe na MPC, a toa go doka`uva i na delo. To~no e toa deka crkvata ne mo`e da postoi bez narod, a Jovan e Vladika bez narod, osven ako za narod gi smeta negovite huligani so koi gi brani crkvite od narodot.

MPC za Avstralija e posebna vo pravna smisla. Vo duhovna smisla taa e pravoslavna i ne otstapuva od crkovnite pravoslavni dogmi. S# u{te e Pravoslavna, s# u{te e Makedonska, iako ne znam spored sega{nata situacija dali }e ostane Makedonska ili Ohridska. Vo taa smisla ne e posebna. Vo pravna smisla i vo odnos na toa koj }e go ima posledniot zbor za imotnite pra{awa ili sredstvata {to vleguvaat vo crkvata, vo taa smisla e posebna i taka e registrirana. [to se odnesuva do sve{teni~kata hierarhija, zasega ima samo sve{tenici i eden od niv e stare{ina, namesto arhiepiskop. Zasega ostavame otvorena vrata za dijalog so Svetiot arhijerejski sinod da go popolni mestoto za nadle`en arhijerej, no dokolku toa pra{awe ne go re{at, }e treba da se ispolni toa mesto nezavisno od Svetiot arhijerejski sinod na MPC.