NEMA DOBAR TEOLOG BEZ DA GO ZNAE GR^KIOT JAZIK

G. JOVAN: Ako progovorime konkretno sega za imeto na Crkvata, iako e neophodno seto ova da se re~e za da imame potpolna pretstava za toa kako bi se re{il na{iot problem, potrebno e da znaeme deka crkovno, nie toa go narekuvame eklisiolo{ki, imeto na nekoja pomesna crkva se dava spored gradot vo koj e sedi{teto na episkopot. Taka e uredena Pravoslavnata crkva {to sekoja episkopija voslavena so episkop e polna katoli~anska (soborna) i apostolska crkva. [to zna~i bez nikakov nedostatok mo`e da opstoi vo vremeto i vo prostorot kako polna, soborna, apostolska crkva.

Vo 19 vek ima dekadencija na teologijata. Crkvata po~na da se imenuva spored imeto na dr`avata vo koja e, za da nastane prvo Gr~ka pravoslavna crkva koja 30 godini ima{e problem so Carigrad okolu priznavaweto, potoa Bugarskata, podocna Srpskata, pa i Romanskata i se javi eden problem koj nie so zadocnuvawe go pro`ivuvame, no problem koj mora da se re{ava na sepravoslavno nivo i postaven na dneven red za naredniot Vselenski sobor. No, zaradi na{ata neorganiziranost, s# u{te ne mo`e da se svika toj Sobor i da se najde re{enie po ova pra{awe. Izdr`ano e sosema nie da se narekuvame spored gradot vo koj opstojuva taa crkva i da bideme crkva bez nikakov nedostatok, zatoa {to eden od uslovite za da bideme prifateni od sepravoslavniot svet e da se narekuvame eklisiolo{ki pravilno.

G. JOVAN: Mislam deka sozrevame site poleka. Skoro vo mediumite pro~itav, nekoj od teolozite veli deka ne sme zreli za re{avawe na pra{aweto okolu imeto, bidej}i trebalo mo`ebi porano da go postavime i da ostavime pove}e prostor da sozree. Se soglasuvam so nego, no kako {to te~at rabotite, site zaedno sozrevame, zatoa {to rabotata koja treba da ja re{ime e mnogu istoriski naplastena i e mnogu suptilna {to bara sestran pristap.

G. JOVAN: Problemi vo Bregalni~kata eparhija ima{e samo vo sve{tenstvoto i toa mnogu kategori~no i odgovorno go tvrdam. Jas so vistinskite vernici nikoga{ ne sum imal problemi, nitu }e imam so onie koi sakaat da go sledat patot na spasenieto i da crkvuvaat onaka kako {to Crkvata propi{uva. No, so odredeni sve{tenici imav problemi i otkako s# pomina, ne sakam da komentiram zo{to i kako.

Za slu~ajot vo Sveti Nikole, kade {to mo`ebi zapo~naa nekako da se razvitkuvaat problemite vo Bregalni~kata eparhija, donesovme odluka za promena na stare{inata, no toj ne saka{e da ja predade dol`nosta. Toa e pove}e administrativen problem, otkolku crkoven, za{to kako Crkva vo dr`avava nemame ama ba{ nikakva za{tita i ne mo`eme na nikakov na~in da gi sprovedeme odlukite, ako toa nekoj dobrovolno ne saka. Isto taka ne mo`eme da mislime deka vo Crkvata site se "cve}iwa" i deka site }e se pot~inuvaat na odlukite. Zatoa neophodno be{e administrativno da postavime lu|e koi }e se obidat da ja sprovedat odlukata.

G. JOVAN: Ne bi sakal taka da ja nare~am, no velam taa bi funkcionirala incidentno, vo slu~ai koga bi se javila takvata neposlu{nost. Vo Crkvata ne samo {to ne intervenira policijata, tuku veli samo ako se ispotepate ili ne daj Bo`e krv ako padne, toga{ bi interveniral nekoj.

G. JOVAN: Po moeto zaminuvawe toj se vrati i toa ne sakam da go komentiram, no smetam deka i toga{ i sega problemot so Bregalni~kata eparhija bi go re{aval samo so taa disciplinska merka. Tie dvajca ili trojca koi bea neposlu{ni da se otstranat od crkovnata zaednica, za{to ja razjaduvaat odvnatre i so tek na vreme }e ja napravat {upliva. Zatoa edinstveno re{enie be{e so lu|e koi se odvnatre, barem fiktivno, da gi sprovedeme odlukite koi sme gi donele. Nekoj od toa saka{e da napravi scena, no tuka nema{e ni{to nezakonsko.

G. JOVAN: Ima edna pogovorka koja veli "Popametniot popu{ta". Ne sakam da ka`am deka vo ovoj slu~aj jas sum bil toj pametniot {to popu{til, tuku deka sekoj ima razli~ni priodi za re{avawe na odredeni situacii. Mojot priod be{e takov i smetam deka samo taka mo`e{e da se re{i taa situacija. Vremeto }e poka`e koj bil vo pravo.

G. JOVAN: Koga sme vodeni od idejata za crkovno edinstvo treba da gi postavime vtorostepeno site politi~ki reperkusii i situacii, za{to sekojdnevnata politika ne mo`e da ni bide voditel vo crkovnite nastani i so`ivot so pravoslavnite crkvi. Istoriski, crkvata bila taa koja gi obedinuvala narodite. No, Crkvata ostanuva avangarda, bez razlika {to mo`ebi vo ovoj moment e marginalizirana i vo nekolku li~nosti sobrana. Kvalitetot na takvata eklisiologija koja opstojuva niz vekovite }e se poka`e kako edinstven i vo vremeto. Sega sme vo situacija da usvoime druga merka po koja ja merime sekojdnevicata, a ne po crkovnite nastani koi n# dvi`at kon idninata. Gr~kiot e jazik na koj se pi{uvani originalite na Svetoto pismo i na Svetoto predanie. Tolku kolku {to e napi{ano na gr~ki jazik, ne e napi{ano duri i na latinski. Ili ako sakate, ona {to e napi{ano na gr~ki i na latinski jazik zaedno, ne e napi{ano tolku na site jazici. Ne postoi dobar teolog bez da go poznava gr~kiot jazik. Ne e toa samo tuka, na balkanskive prostori, tuku i po{iroko. Sekoj koj seriozno saka da se zanimava so teologija neophodno mora da go poznava ovoj jazik. Bez toa e slepec koj saka da najde pat. I denes gi upotrebuvam onie izrazi {to se predvideni vo ruskiot ~inovnik, koj nie sme go prifatile i go upotrebuvame. Ako Rusite si dozvolile vo svoite oficijalni bogoslu`beni knigi da stavat gr~ki tekst, tolku pove}e nie treba {to sme bile dlaboko povrzani so taa civilizacija s# do 15, da ne re~am i do 19 vek, vo edna ista dr`ava, vo Vizantija. Netrpelivostite {to se sozdavaat se rezultat na zgolemenata doza na nacional-{ovinizam, koj tolku nabliknal na balkanskite prostori {to mora pod itno da se nao|a re{enie.

G. JOVAN: Ne sakam jas toa da go nare~am nedostatok. Sekoj si ja gradel li~nosta spored mo`nostite i sopstvenata volja. No, narodot na{ rekol kolku jazici znae{, za tolku lu|e vredi{.

G. JOVAN: Toa sekoj mo`e da go govori od svoja gledna to~ka, no ona {to vo Makedonija nedostiga e voop{to edna istoriska kultura, koja bi izgradila edna nacionalna strategija, a toa e prosleduvawe na identitetot na na{iot narod niz site vekovi nanazad. Kaj nas e dominantna teorijata deka sme Sloveni i toa e mnogu opasno i razgraduva~ki po identitetot na Makedoncite. Koj ima pravo da gi frli devette vekovi zad Slovenite? Ako ne devet, toga{ {est koga do{le Slovenite. Nekoj saka da si poigra na drug na~in, ama pritoa ne e svesen deka ako gi preskokne tie vekovi, ne mo`e nikako da se soedini so vremeto od starite Makedonci ili so vremeto koga apostol Pavle baral od Makedonecot da mu go blagovesti Evangelieto. Edinstven jazik na komunikacija vo vremeto na apostol Pavle bil gr~kiot. Ako malku podobro si ja poznavame istorijata, }e vidime deka ne e Vladikata Jovan progr~ki nastroen i ne saka da donese gr~ka struja, tuku da ja zacvrsti makedonskata pozicija vrz vistinski temeli, oti vaka sedi na {uplini i kako {to veli Evangelieto, }e dojde vodata i veterot i }e ja odnese ku}ata {to e izgradena na pesok. A nacionalnata strategija koja postoi vo Makedonija e izgradena na pesok, zatoa {to najgolemite na{i istoriografi sakaat da poka`at deka nie sme Sloveni. Nikoga{ nema da se soglasam so toa.

G. JOVAN: Niz site istoriski periodi doa|alo do me{awe na narodite na ovie prostori, no sepak nikoj ne mo`e da tvrdi deka totalno se prekinala vrskata pome|u toga{nite domorodci-starite Makedonci i sega{nite domorodci-sega{nite Makedonci. Ne mo`e da se doka`e po zakonite na naukata deka sme nekoi direktni genetski potomci od vremeto na Aleksandar, za{to genetikata ne e tolku razviena. No, vistinskata logika kaj sekoj ~ovek koj saka da go istra`uva dvi`eweto na duhovite na edna teritorija, }e poka`e deka niz istorijata doa|a do me{awe ne samo na ideite, ne samo na civilizaciite, tuku i do me{awe na narodite. Vo na{iot slu~aj treba da se ima predvid deka so doa|aweto na Slovenite nastanalo izvesno me{awe me|u starite Makedonci i Slovenite. Ne mo`am da gi nare~am anti~ki Makedonci, bidej}i vo 6 vek tie ve}e bile hristijanizirani i ne govorat na nekoj staromakedonski, tuku na gr~ki jazik, koj bil oficijalen vo Vizantiskata Imperija. Toa e mnogu va`no ako saka ~ovek da go isleduva procesot do kraj i da napravi eden most me|u ona {to se slu~uvalo pred Hrista i ona {to se slu~uvalo po doa|aweto na Slovenite.

G. JOVAN: Pred s#, taa paracrkovna organizacija koja nosi samo zaveduva~ko ime e necrkovna, odnosno da ja nare~eme zdru`enie na gra|ani, kako kaj nas {to se zdru`uvaat hendikepiranite ili slepite. Tie se zdru`enija od takov vid, a nikoga{ i crkovni. Tie lu|e koi tolku sakale da se nare~at crkva, voop{to nemaat soznanija deka crkvata ima soodvetna struktura: episkop, sve{tenik, |akon i narod Bo`ji. Samo eden element od taa struktura da fali, crkvata ne mo`e da postoi. No, duri i da gi imaat site elementi na crkva, ako toj episkop ili toj sve{tenik ne e kanonski rakopolo`en i priznat od drugite pomesni pravoslavni crkvi, golema e verojatnosta deka toj e nelegitimen i takvata organizacija e paracrkovna. Toa e taka duri i vo najdobar slu~aj, no vo slu~ajot so Avstralija nitu eden od uslovite ne e ispolnet. Nemaat episkop, a nivnite sve{tenici se raspopi. Smetam deka vinata e vo lu|eto koi sakaat od crkvata da izvle~at profit. Toa se, pred s#, tie direktori na kompanii koi se registrirani spored Zakonot na Avstralija i koi vo upravnite odbori imaat ili primaat samo svoi lu|e koi mo`at da pravat odredeni zdelki.

G. JOVAN: Pove}e go koristam terminot prifa}awe, otkolku priznavawe. Se slu~uva eden proces koj site crkvi na Balkanot go pominuvale po nivnoto osamostojuvawe, bidej}i takov e patot za da bideme prifateni vo pravoslavniot svet. No, patot treba da go vto~nime i da go nare~eme nekoe priznavawe, za{to ne e rabotata ve}e koj e postar, tuku dali nekoj n# prifa}a ili ne. Nie mo`eme da svedo~ime edna avtenti~nost, koja nikoj ne saka da ja vidi i institucionalno mora da go pomineme patot koj e propi{an. Se nao|ame vo edna delikatna situacija, bidej}i toj pat ne e propi{an podednakvo za site crkvi vo site vremiwa, tuku sekoja si go minuva svojot istoriski pat. Nie pravime edna duhovna politika za da ja prezentirame Crkvata vo pravoslavieto.

POLITI^NOST KAJ CRKOVNITE LU\E

G. JOVAN: Ne se otka`av, tuku naprotiv, kako vremeto pominuva, taa ideja ima s# pove}e poddr`uva~i. No, edno e indikativno deka lu|eto koi eventualno }e se odlu~at da imaat treto dete, ne sakaat voop{to da se vrzat za onie regioni koi se ve}e raseleni, a na koi im e potrebna obnova na `ivotot i kulturata. A, proektot koj nie go pravevme za tretoto dete i smestuvawe i dozvoluvawe na semejstvoto da ima odreden posed vo toa mesto e vrzan tokmu za podra~jata koi niz vremeto od pedeset godini nanazad se raseleni. Rabotata ne be{e nekogo da nagradime materijalno i toj potoa da go prodade stanot i da zamine nekade, od {to nikakva polza ne bi imale. Ako se vrze tokmu za ovie podra~ja koi go ~ekaat svojot stopan, toga{ proektot }e ja dobie vistinskata dimenzija.

G. JOVAN: Prviot proekt be{e za Mariovo. Stanuva zbor i za crkovno i za zemji{te pod koncesija. No, odzivot e mnogu slab. Eve, ova neka bide javen povik kaj lu|eto deka proektot raboti vrz tie uslovi.

G. JOVAN: Crkovnite lu|e ne se apoliti~ni bitija. Tie `iveat na teritorijata na koja se slu~uva odredena politika i zatoa bi sakal da veruvam deka crkovnata i dr`avnata politika se prevzemaat edna so druga. Napati toa ne izgleda taka. Da re~eme vo eden porane{en socijalisti~ki period, politikata na Crkvata bila marginalizirana, da ne re~am dovedena skoro do nepostoewe. Sega se slu~uva vo javnosta da ima svoj odziv crkovnata poraka, odnosno da ima svoj odziv duri vo formiraweto na karakterot na li~nostite. I s# pove}e }e go ima, za{to crkvata otsekoga{ bila vrv na edno op{testvo, so toa {to tuka se sobirale lu|e koi dobrovolno i sovesno, odrekuvaj}i se od mnogu privilegii vo op{testvoto, celiot `ivot se `rtvuvaat za interesite na Crkvata. I zatoa Crkvata go imala toj sjaj niz istorijata. Treba da po~ekame malku MPC da gi pomine detskite bolesti, {to mora da go napravi vo ovoj period, bidej}i kako feniksot od pepelta povtorno procvetuva. ]e dojde vreme koga }e & se slu{a glasot i }e ima edna va`na uloga vo op{testvenite zbidnuvawa. Ona {to e razli~no me|u duhovnata i svetovnata politika, toa e mo`ebi interesot za sekojdnevnata politika koja ima svoj domen vo interesite na odredeni li~nosti koi se vklu~eni vo nea. Sekako deka nebesnata politika {to treba da ja promovira Crkvata e od interes za spasenie na site koi sakaat dobrovolno da se za~lenat vo Crkvata i taa da im bide majka za novoto ra|awe.

G. JOVAN: Vo posledno vreme mediumite navistina razgraduva~ki vlijaat vrz odnosite koi se vospostavuvaat vo dr`avava, zatoa {to se naso~eni kon edno krajno kritizerstvo i sakaat svojot tira` da go zgolemuvaat samo so skandalite koi bi gi objavile. Konkretno za "Makedonsko sonce", go imav toa iskustvo vo periodot koga se govore{e pove}e za Bregalni~kata eparhija, da se prenesuvaat skoro vo sekoj broj nekakvi izjavi od onie koi me kritikuvaa ili pak bev preraska`uvan vo konotacija koja voop{to ne sum ja rekol, a nikoga{ ne mi be{e daden prostor avtenti~no da progovoram za toa {to mislam jas po odredeno pra{awe. Smetam deka "Makedonsko sonce" treba da go popravi toj na~in na komunikacija.