SE "KR^KA" NOVO IREDE ZA DREVNOTO IME

Silnata propaganda za promena na imeto na MPC za navodnoto nejzino priznavawe i novite nastavki, sostavki i pretstavki {to ni gi kr~kaat kujnite na sosedite, pridonesuvaat ~ovek da si pomisli deka `ivee vo devetnaesettiot vek. Vo toj golem kazan vrijat sosedo-{ovinisti~kite interesi koi se za~inuvaat so vkusot nare~en negacija i suetnost, se podmetnuvaat ognovi na razdorot nare~eni politika i vo seto toa se vari Makedonecot komu mnogu odamna istiot toj koj denes treba da ja priznae avtokefalnosta so Irede (dokument koj doprva }e treba da se preispita), nekoga{ mu ja ukinal.

I ne e taka ~udno {to drugite n# negiraat. ^udno e, duri i nesfatlivo, {to samite si postavuvame tezi i se pra{uvame koi sme i si go aktuelizirame problemot so imeto i postoeweto, doka`uvaj}i mu na svetot deka sepak postoime. Pa, mo`ebi i ne e tolku ~udno narodot da se pra{uva koj e i od kade e, ami duhovnite velikodostoinstvenici, na~itani i prosveteni, da go ubeduvaat ovoj narod deka i ne e tolku va`no kako se vikame, dali sme avtokefalni ili avtonomni, e pove}e od potcenuvawe na narodot koj za sre}a (ili nesre}a) ima dolgo pametewe.

Sekoja ~est na isklu~ocite i na mudrecite od narodot koi ne zaboravile za sekoj slu~aj da ni ostavat pi{ani spomenici, za da ne zaboravime kako se formirala drevnata Ohridska arhiepiskopija, koja funkcija ja imala i zo{to po mnogu godini bilo neophodno da imame Makedonska pravoslavna crkva i da se za{titime od iskorenuvawe {to direktno se sproveduvalo i preku ovaa Institucija. Pritoa, istite tie vo toa vreme, sega minato, se soo~uvale so mnogu po`estoki tu|i propagandi i `iveele vo mnogu pote{ki uslovi od ovie denes.

Nekoi od vladicite smetaat deka e podobro da bideme priznati nekoga{, otkolku nikoga{. Koj toa nas treba da n# priznae, koga dobro znaat i tie od koi ~ekame da ka`at "amin" za na{ata deceniska `elba (od vozobnovuvaweto na na{ata Crkva) za priznavawe, deka Ohridskata arhiepiskopija e lulkata na pravoslavieto na ovie prostori i deka vo nas samite ne treba da postoi nikakva dilema kako da se vikame. Od taa gledna to~ka ne e ni najmalku ~udno {to sosedite so pravo n# smetaat za amorfna masa koja mo`e da ja oblikuva koj kako }e stigne i po se~ij vkus, bez ni najmalku da se gri`i za vkusot na ovoj narod, makedonski sekako.

Deka e vo pra{awe vekovna, a ne deceniska `elba na ovoj narod i Crkva i dr`ava da bidat narekuvani onaka kako {to sekoga{ gi narekuvale, dovolno govori faktot deka majkata crkva (Ohridskata arhiepiskopija olicetvorena vo MPC), sosema logi~no i prirodno, e postara od }erkata (Pe}skata patrijar{ija olicetvorena vo SPC).

Me|u drugoto, toa {to nekoj, kako {to se SPC i GPC, ne mo`e da n# prifati kako takvi i od toj aspekt sme im rak - rana e nivni problem, a ne na{ - zaklu~uvaat pretstavnici od visokite krugovi vo Crkvata. Od druga strana, pak, na pra{aweto "Zo{to tokmu sega se pottiknuva problemot za priznavawe na MPC po sekoja cena, a ne se po~eka da sozreat politi~kite i crkovnite priliki", na{ite izvori velat deka ovoj problem mo`e da se re{i samo dokolku se ima trpenie. A, narodniot mudrec rekol "Trpenie, spasenie". I verojatno, prviot me|u ednakvite vo MPC najnapred }e uspee so trpenie da gi usoglasi stavovite na arhijereite za da se iskristalizira edinstveniot stav na Svetiot sinod. Vpro~em, za promenata na imeto i statusot na MPC, dokolku se postavi takva mo`nost, nema pravo da re{ava nitu Komisijata koja e zadol`ena za pregovorite za priznavawe na MPC, nitu Svetiot arhijerejski sinod, tuku Crkovno-naroden sobor vo koj }e se bara spasenieto za ovie dilemi. [to i da re{i, Crkvata lesno }e mo`e da go opravda pred sebe toj ~ekor, odnosno prifa}aweto na predlogot za promena na imeto, no te{ko }e mo`e za takvata odluka da se opravda pred narodot i idnite pokolenija!