KOJ NI GO TURI IMETO?

Narodite vo svetot vodat vojni za nafta, za minerali, za voda. Nie imeto svoe najstaro vo svetot, biblisko }e go prodavame kako nekoj v~era da ni go dal. Severna Makedonija, Gorna Makedonija, Nova Makedonija. ]e ispadneme nekoe novo balkansko pleme. Vakvite nazivi site gi demantiraat i velat deka voop{to ne se ni ponudeni od gr~ka strana. Otprvin, ne ni be{e ponudeno be{e ni FIROM, za potoa da ni stane desetgodi{na sudbina. [to }e bideme nie Severnomakedonci ili Novi Makedonci? [to }e bidat toga{ Egejcite, Ju`nomakedonci? Sme{no e i tragi~no e.

Makedonskata oficijalna politika s# u{te se dvi`i vo pravec koj e zagarantiran so Ustavot deka nema otstapuvawe od imeto - Republika Makedonija. Toa e za pozdrav, no kojznae. Atina, kako i dosega, znaela da pravi dobronameren sosedski pritisok vrz evropskite tela za da vlijaat da gi nateraat Makedon~iwata da se otka`at od korenot. Taka bilo dosega, verojatno taka }e bide i otsega pa natamu. Se znae koj e ~len na EU i NATO, se znae koj ima posilno lobi vo me|unarodnata zaednica. Ottuka s# e mo`no, eden den da gi vidite na{ite evropski politi~ari koi rabotat vo duhot na makedon{tinata sednati nekade, malku podzami`ani i potkiseleni, da potpi{uvaat ne{to kako pred devet godini so FIROM-ot. ]e vi re~at: "E, pa videte pritisnati bevme, sepak ova e dobar izbor i za nas". Ne e vo pravo sega{nava opozicija, poto~no SDSM, koga veli deka aktuelnata Vlada raboti na smena na imeto. Imeto go promeni prethodnata vlada. Za da ni dade Grcija benzin, za da se za~lenime vo Obedinetite nacii. Takvi bile toga{ okolnostite. Kakvi se sega. Zo{to ne se pokrenat pra{awata od na{a strana koi gi bolat Makedoncite. Nitu edna makedonska vlada dosega ne zastanala vo odbrana na celokupniot makedonski identitet. Malcinstvoto vo sosednite zemji e samo u{te eden nere{en problem za koj nitu Crvenkovski, nitu Georgievski se zainteresiraa da im pomognat na Makedoncite vo Bugarija ili Grcija, da go skr{at diskriminatorskiot pritisok na tamo{nite vlasti koi sakaa da gi pobugar~at ili pogr~at. Molk i samo molk. Drug poteg ne znaeja da napravat. Do koga }e se doka`uvame deka sme Makedonci? U{te kolku vekovi treba da pominat za da se urne {ovinisti~kiot kurs na bugarskata i gr~kata politika vo odnos na makedonskoto pra{awe? Tolku sakaat i Atina i Sofija da ni pomognat da se integrirame vo evroatlanskite organizacii, no ne kako Makedonci, tuku kako Bugari, ne kako Makedonija, tuku kako Skopje. Me~taat i sonuvaat za edna takva, na kolena frlena Makedonija. Sepak, vinata ne e samo vo niv. Tie otsekoga{ rabotele na toa pole i za Makedonecot voop{to ne e ~udno. Na{ata uloga sega e mnogu va`na. Ako cvrsto se sprotivstavime na obidite za na{e pretopuvawe i preimenuvawe nikakva stranska propaganda ne mo`e da n# pregazi. Koga uspeavme niz tolku krvavi vekovi da opstoime kako Makedonci bez dr`avnost, bez crkva i bez mo}, zo{to sega koga s# ona {to minatite generacii go sonuvale go imame da go ispu{time od raka. Nikoja politi~ka garnitura vo zemjava nema pravo i nema mandat da pregovara i da go menuva vekovnoto ime na ovaa dr`ava i na ovoj narod. Ako nekoj se pra{uva za ova pra{awe toa e narodot, dvata miliona gra|ani koi treba da go ka`at posledniot zbor. Da napravime edna paralela. Vo Britanija se sproveduva referendum dali }e se vovede evropskata valuta-evroto na angliskiot pazar. Kaj nas, za najva`noto pra{awe na edna dr`ava }e odlu~uvaat desetmina, a ne dva miliona. Toa e nedozvoleno da se praktikuva vo nitu edna civilizirana zemja.

Zapadnite diplomati poleka, no sigurno po~nuvaat da gi otvoraat svoite dosega zako~eni stavovi za ovoj problem. Ne e mal brojot na onie koi smetaat deka e vreme makedonskoto pra{awe da bide zatvoreno, pove}e da ne pretstavuva problem za balkanskite odnosi i po{irokiot region.

Makedonskoto pra{awe navistina treba da se zatvori, no ako dozvolime nekoj od Zapadot da go re{i i da go zatvori, toga{ te{ko nas. Znaeme site kako Zapadot gi re{ava takvite ~uvstvitelni pra{awa. Kompromisot ovde e nevozmo`en. Ako toj se napravi }e se samoubieme, }e n# kolnat narednite generacii za koi ne znaeme {to }e bidat, dali Makedonci ili Bu{mani. Zatoa sega treba pamet v glava, treba upornost, pomalku i tvrdoglavost. Ako sme magariwa, po s# ona {to ni go pravat, barem i sega da bideme inaetlivi kako magariwa za na krajot da ni se isplati. Xabe }e ni bide utre i lebot i Evropa ako ne bideme ona {to sme, Makedonci. Ne sme nekoe pleme od Afrika, pa koj }e n# pronajde vo pustinite toj i da n# krsti. Po~nuvaat i samite Grci ve}e da gi sfa}aat gre{kite {to gi pravele vo minatoto so na{eto ime i so makedonskoto malcinstvo tamu. Kako izjava na nedelata mo`e da se smeta stavot na porane{niot gr~ki premier, Micotakis, koj ja povika svojata zemja pove}e da ne pravi problemi so severniot sosed i povika da go priznae kako Makedonija. Tuka nekade le`i i problemot so MPC. Nejziniot status so vekovi se menuval i izmenuval onaka kako {to tiraninot sakal no, sepak ne go smenil. Nie sega samite }e pregovarame za da go smenime. Pa koj e toj tolku pameten sve{tenik koj saka da go izmelezi pravoslavniot makedonski vernik? Znae li, znaat li so kakva opasnost i predizvik se soo~uvaat? Nema ohridska crkva, nema nitu ohridsko-makedonska crkva, nema nitu arhiepiskopija. Ima samo edna, me|u narodot priznata i sakana - Makedonska pravoslavna crkva. Seto drugo e neprifatlivo. Ottuka, nitu Stefan, nitu Kiril, nitu Petar se ovlasteni i imaat kredibilitet da go smenat imeto na crkvata. Pa, kakvi vernici se tie? Veruvaat li vo sebe i vo Boga? Kako {to trgnale rabotite seto kako da sakaat da odi vo paket. A Grcite za vozvrat }e ni dale {engen-vizi. Predlogot se razgleduval. [engen-vizite bile poneophodni za nas od imeto na dr`avata i imeto na crkvata. Alal da im e! Posle toa site }e {ibame niz Evropa kako visokoklasni turisti.

Denovive niz pe~atenite mediumi mo`e da se zabele`at re~isi celi dve stranici kade se objasnuva koj i kako go smenil imeto, koj i kako go smenil znameto na Makedonija. Pi{uva vaka: znameto so {esnaesetkrakoto sonce e doneseno na 12 avgust 1992 godina, a e smeneto so novoto sonce na {esti oktomvri 1995 godina. I ona {to e va`no, smeneto e bez referendum. Toa go pi{uvaa perata na re`imskite novinari. Ajde sega da vidime dali }e raspi{at referendum za novite potezi koi se pravat vo vrska so imeto. Ili kako {to veli pratenikot Nano Ru`in: "Za onie pra{awa za koi vlasta misli deka narodot }e se izjasni poinaku od planot ne se raspi{uva referendum". [to sakate pove}e? Ka`ano ubavo, iskreno i politi~ki. ]e bide li taka i ovoj pat? Vlasta znae kako }e glasa narodot za imeto na dr`avata i crkvata. ]e go prifati li toj referendumski predizvik? Gra|anite o~ekuvaat promeni na ovie promeni, dobredojdeni se i od garniturata na Georgievski. Barem malku da se vrati ve}e izgubenata doverba, da se eliminiraat mislewata deka me|u nas ima predavnici, {pioni i kodo{i. Imeto e dobar povod da po~ne pomiruvaweto na dvete politi~ki zavojuvani strani. Makedonskoto ime, Makedonskata crkva go vodele Makedonecot niz vekovite, a toj so niv opstojuval i se borel protiv onoj koj sakal da go uni{ti. Novite imiwa kako na dr`avata, taka i na crkvata u{te tolku }e ja potkopaat edinstvenosta na makedonskiot narod, koj politi~ki ve}e e podvoen. Toga{ }e se branat partiskite, a ne dr`avnite interesi. Toa se pravi i sega, no vo edna takva konstelacija bi eskaliralo. Zaklu~okot na seto ova e: Za semejstvoto, za Gospod i za dr`avata kompromis ne se pravi.