AMANETOT NE SE NAPU[TA

Preku glava ni e dojdeno ve}e od ovie ujdurmi. Deneska se obvinuvaat za verbalen i dr`aven terorizam, a utre }e se sretnat vo nekoe kafule i }e sednat na po edno kapu~ino. Gra|anite }e se jadosuvaat i }e ~ekaat razvr{nica za raznite vidovi terorizam vo dr`avata. Toa, veruvale ili ne, go nema{e nitu vo komunizmot.

Ima li barem edna normalna rabota {to e napravena vo zemjava? Se ~udam koga dr`avnite li~nosti sekoja ve~er pred malite ekrani im baat na gleda~ite za uspehot vo ekonomijata koja s# pove}e ni tone, za uspehot vo standardot, odnosno {to sekoj den s# pove}e gi otpu{taat vrabotenite i gi ostavaat na milost i nemilost, za uspehot na demokratijata koja s# pove}e nalikuva na onaa ~ileanskata. Navistina impozantni dostignuvawa. Toa nikoj od drugite ne go mo`e. Sega opozicijata pomalku poka`uva zabi za sostojbite vo Makedonijava, ama za toa treba{e verojatno malku od porano da misli. Treba{e malku od porano da gi eliminira aferite so prislu{kuvaweto ako saka{e tolku deneska da ima razvoj i progres vo zemjata. Na ovoj na~in samo gi podnau~i sega{nive i im go prenese vo nasledstvo, kako amanet. A amanetot nitu se zaborava, nitu se napu{ta. Toj se prenesuva tradicionalno od pokolenie na pokolenie, vo slu~ajov od sistem vo sistem.

Aktuelnite garnituri sakaat ne{to da napravat, ama ili ne znaat kako toa da go napravat, ili pak ne im odi od raka. Ne znaat da go skrijat storenoto kako onie prethodnite. Vaka mnogu e lesno da se vladee so dr`avata, mnogu e lesno da kontrolira{ siroma{en narod, narod koj pove}e nema sila da ka`e nitu "A", a ne pak ne{to pove}e. Izmolzen, isto{ten i razo~aran samo }e gi vpiva valkanite raboti na nivnite izbranici. Mnogu boli, navistina mnogu boli koga onoj {to si go izbral da te vodi vo podobroto od idninata eden den }e ti go zamavta, koga preku grbot tvoj }e "spe~ali" pari koi nitu na son ne veruval deka nekoga{ }e gi ima. A deneska istiot toj e gazda, biznismen, ~au{, vozi limuzina, obi~niot ~ovek go smeta kako vtora klasa, kako govedo, se raduva {to go prislu{kuvale zatoa {to nekoj mu pridava so toa golemo zna~ewe, se `ali kako e umoren {to cel den rabotel, odnosno si ja toplel foteljata vo sobraniskiot kabinet. [to o~ekuvate od niv, a gi ima vo dvotretinsko mnozinstvo od celata makedonska politi~ka karta!? Kako {to sakaat decata: tato nosi, mama mesi. Samo {to ovie ne ~ekaat od mama i tato, tuku sami nosat i sami mesat. Po~naa da nemaat vreme za drugi raboti. Barem malku da yirnat niz svoite prozorci {to pravat i kako `iveat nivnite podanici koi dremat po pazarite i ~epkaat po kontejnerite. Ne znaej}i kako da se soo~at so takvite problemi, tie }e se prislu{kuvaat i }e pravat vicovi so toa. Koj kogo opcul vo telefonskiot razgovor, koj za kogo rekol deka e idiot, mafija{, predavnik. Ottuka, ima li nekoj barem malku aren?

Me iznenadi ministerkata za vnatre{ni raboti, Dosta Dimovska, koja po sednicata na Komisijata za nadzor nad rabotata na DBK re~e deka nejzinoto prisustvo i odgovaraweto na pra{awata bilo znak za demokratizacija na na{iot politi~ki sistem. Bogati, golem napredok vo demokratijata. Nejzinoto prisustvo bilo demokratsko. S# u{te se zanimavaat so po~etnite poimi na demokratijata, a zboruvaat kako ja osvojuvaat Evropa. Kako da ja u~at bukvata "A" od azbukata. Demokratsko }e bide izveduvaweto na vistinata pred javnosta, da se ka`e, ovoj i ovoj go vr{el prislu{kuvaweto, ovoj i ovoj go nara~ale prislu{kuvaweto. Odgovornosta pa|a na ministerkata Dimovska, zatoa {to taa e ministerka, se nafatila na taa funkcija i taa treba da otkrie koj go pravel toa. Babini prikazni se izjavite deka Branko trebalo da doka`e koj e toj. Toj samo gi soop{til soznanijata koi mu bile predo~eni od t.n. anonimen izvor. Rabotata ja zavr{il. Sega javniot obvinitel i MVR se tie koi treba da po~nat da si ja vr{at rabotata. Toa {to Branko gi objavi pred mediumite prislu{kuvanite razgovori me|u politi~kite li~nosti, a ne smeel, toa e druga rabota. I za toa postoi odgovornost, kako {to postoi odgovornost na nadle`nite ministerstva i organi da otkrijat koj e. No, kaj nas sekoga{ rabotite se pome{ani i pobrkani. Crvenkovski ne e nitu sudija, nitu obvinitel za da otkriva nekoe lice {to nezakonsko teralo nekoi raboti.

Mnogumina nedelava konstatiraa deka e apsurdno onoj {to gi iznel informaciite i podatocite vo javnosta da bide kaznet, posebno vo uslovi koga s# u{te ne se znae koj e odgovoren za nezakonskoto prislu{kuvawe. Mnogu e lesno vinata da se prefrluva na drugata strana. Pove}emina }e ka`at: "Qub~o i Dosta mora da si odat". Ne. Qub~o i Dosta mora da ja utvrdat odgovornosta za seto ona {to nezakonski se pravi vo dr`avata, pa koj saka neka bide. Dali e toa Branko Crvenkovski ili Qube Bo{kovski, dali e toa Stojan Andov ili Yingo, Amdi Bajram ili Arben Xaferi, toa narodot ne go interesira. Koj gre{el treba da bide kaznet. Sudot e podednakov za site, ako navistina go ima. Mnogu li~nosti i intelektualci se somnevaat i vo toa. Koj spor i koja afera dobija razvr{nica, koj skandal i koj teroristi~ki akt e obelodenet pred javnosta? Kako {to veli i novope~eniot generalen konzul na Makedonija vo SAD, Filip Petrovski, komentiraj}i ja rabotata na obvinitelot Stavre Xikov: "Nula pokrenati slu~ai, nula re{eni slu~ai". Ako nekoj misli poinaku, verojatno }e treba da prezentira mnogu argumenti za da go opravda takvoto mislewe. Nekoj i da saka ne{to da napravi, ne mo`e ili ne smee od svoite pretpostaveni, zatoa {to }e letne u{te vedna{ od rabotnoto mesto. Vaka, site mol~at i rabotat vo korist na dinastijata.

Vo najinteresna i najnezavidna polo`ba se nao|a prviot me|u ednakvite vo makedonskiot zakonodaven dom, Stojan Andov. ^ovekov navistina ne znae koj poteg da go prezeme. Go pritiskaat od site strani. Ednite da svika itna sednica, drugite da ja vle~e rabotata dodeka ne se sozdadat popovolni uslovi za toa, treti baraat ostavka od nego, ~etvrti go pra{uvaat kako go prokocka dostoinstvoto i iskustvoto koe go grade{e za vreme na celata svoja kariera. Toj mol~i i ~eka naredbi od {tabot. Od istiot onoj {tab koj za vreme na pretsedatelskite izbori be{e meta na napadi od strana na gospodinot Andov. Toga{ toj {tab be{e predavni~ki, antimakedonski i nereformski orientiran. Se izmenija li rabotite? Kako {to re~e na samo pet dena pred negoviot izbor za pretsedatel na Sobranieto deka ne bilo dobro za dr`avata {to Georgievski si go ~uva mnozinstvoto, ama toj si tera. Ako e taka kako {to toga{ re~e Andov, zna~i li toa deka toj i negovite preostanati liberali samo mu pomognaa na Premierot da si go za~uva mnozinstvoto, iako toa ne e dobro za dr`avata? Odgovorot e poznat. Izvrten, korigiran, no poznat.

Dodeka na{ite politi~ki intelektualci gi re{avaat problemite taka kako {to znat i umeat, na gra|anive ne im preostanuvaa ni{to drugo, tuku u{te edna{ da pokukaat pred najposetenata institucija vo dr`avava - Vladata. Muzej da be{e, nema{e tolku da navra}aat. Povtorno }e ~uete "UAAA", "dajte ni leb", "predavnici","vratete gi parite" i sli~no. Do koga vaka? Pa, verojatno s# dodeka ne se istrebat predavnicite i dodeka ne im se vratat parite. A, dali ima za vra}awe, ve}e nikoj ne znae. Samo ~ekajte, ~ekajte i }e do~ekate.