OD KOJ DUR DA SE PO^NE?

Svoevremeno, odredeni li~nosti poznati po svojot doka`an intelekt se obidoa da reagiraat do makedonskiot premier upatuvaj}i i pismo do nego da go sopre rasprodavaweto na makedonskata dr`ava, no popusto. Poznat e odgovorot, poznata e reakcijata. Kako da si mu kontriral na prodava~ od Bit-pazar.

Sega povtorno intelektualcite reagiraat za prislu{kuvaweto, za teroristi~kite akti, za doproda`bite i povtorno isto e. S# se sveduva na dnevnata politika, na tesnopartiskite celi, na li~nite interesi. Nikoj od politi~arite ne go zainteresira da go pokrene pra{aweto kako na narodot da mu se dade leb, kako da im se pomogne na lu|eto koi ne po svoja vina ostanale bez rabota, kako da im se pomogne na bolnite koi nemaat nitu denar za svoeto zdravje, a koga }e otidat vo ambulanta na smetkata za obi~en pregled }e im pi{uvaat astronomska cena za pla}awe. Toa nikoj ne go interesira.

Za bolnite od rak godinava od Fondot za zdravstvo ne se izdvoeni pari, a za oprema na kabinetot na direktorot Vojo Mihajlovski duri eden milion marki samo za mebel. Koj e bolen sega, narodot ili direktorot? ^udna rabota kako ne im tekna na nadle`nite da go prislu{nat malku Mihajlovski od kade gi nabavil tie milion~iwa marki za da si kupi ko`ni fotelji vo kancelarijata. Takvite denes ne se prislu{uvaat. Takvite denes normalno rabotat za dobroto na dr`avata i bolnite. Da e samo toj vo takva avantura dobro }e bide, no re~isi polovinata od visokata klasa se kiti so perjata na narodot. No, otpo~etok tie perja se meki i ne`ni, a potoa bockaat kako trwe. Poznat e denes na~inot kako se zarabotuva. Od plata, sigurno ne e. Od platata }e si gi plati{ samo smetkite za struja, voda i telefon, }e kupi{ za jadewe i tolku. Za {etawe i luksuz ne ostanuva, pa ako saka{ i iljada marki imaj zarabotuva~ka. Koga ve}e e takva rabotata mora{ da se vpu{ti{ i vo drugi vodi. Malku }e {verca{, malku }e potkradnuva{, malku }e pozajmuva{ (pra{awe e dali }e go vrati{). Taka se raboti bre narode. Gledate Te{eira? Vakov e, takov e i na krajot {vercer. Posle nekoj }e demantira. Pa fala mu na Boga, koj e tolku budala deneska da priznae i da re~e: "Da taka e, jas {vercuvav". \ukanovi} vo Crna Gora go pravea najgolemiot jugoslovenski demokrat, a italijanskata Vlada naskoro }e raspi{e poternica za apsewe na "demokratot", bidej}i bil eden od najgolemite {verceri na cigari vo Evropa. Ottuka se postavuva pra{aweto dali mo`ebi na{ive politi~ari navlegle vo {vercerskite vodi onaka kako {to pi{uva{e minatata nedela i "Wujork tajms", ta zatoa na{ite "prislu{uva~ki slu`bi" gi aktivirale aparatite za da gi otkrijat {vercerite? Ako e taka toga{ polovina makedonski politi~ari se {verceri. Pove}e ne mo`e ni{to da n# iznenadi. [to e na red koga seto ova }e pomine? [to novo ni podgotvuvaat za da n# ottrgnat od monotonijata koja e na{e sekojdnevie? Podmetnatite bombi pove}e ni stanaa banalni zatoa {to ne pukaat. Bomba na `elezni~ka stanica-ni{to, bomba vo Veles-ni{to, vo trgovskiot centar-ni{to, vo Kor~agin povtorno ni{to. Ve}e nitu MVR nema da izleguva na terenot zatoa {to po sekoj uvid ne otkriva ni{to. Potoa }e ispadne kako onaa narodnata koga ov~arot gi la`el selanite so volkot deka gi jadel ovcite. [egata nastrana, rabotata e navistina preseriozna. Re~isi nema politi~ki subjekt vo zemjava koj ne misli deka bezbednosnata sostojba e na rabot na ~uvstvitelnosta. Za PDP taa e mnogu napnata i so tendencija na natamo{no vlo{uvawe, za DPA toa e obid da se diskreditira i da se urne Vladata, za SDSM pretstavuva obid da se ottrgne vnimanieto od aferata so prislu{uvaweto, Demokratskata partija na Srbite smeta deka teroristite se infiltrirani vo dr`avnite institucii {to e seriozno obvinuvawe. U{te pozagri`uva~ki se i informaciite spored koi rano naprolet takvite grupi }e se multipliciraat vo sodejstvo so teroristite od ju`na Srbija.

Dodeka se vrtat razni recepti za na{ata bliska idnina, ovie sovr{enite }e si gi tupat mozocite so toa koj prislu{uval i kako prislu{uval. Sramota e ve}e da im se gleda naivnosta. A ustite im se polni samo so demokratija i Evropa. Prvoklasen bezobrazluk. Kogo go la`at? Narodot, e sigurno ne. Se la`at sebesi. Se la`at sebesi deka ova }e trae ve~no, deka ako edna{ se namestile nema simnuvawe. Golemiot Slobo be{e sakan kako bog, na krajot frlen na buni{te. Zo{to ne se u~at na tu|ite gre{ki. Edno vreme mo`e{ da bide{ najsakan, a utre najomrazen. ]e skokame samo od problem na problem, od skandal do skandal, s# dodeka ne go dopreme dnoto koe ve}e se gleda. Gra|anite }e odgovorat deka toa e normalno koga imame takvi lu|e kakvi {to imame. ]e se navratam na edna konstatacija na poznatiot makedonski politikolog, Hisen Ramadani, koj svoevremeno be{e i pratenik vo makedonskiot zakonodaven dom. Toj veli: "Problemot vo Makedonja e {to ima premnogu politi~ari, a premalku dr`avnici". [to e razlikata me|u politi~arot i dr`avnikot? Dr`avnikot raboti za dr`avata, a politi~arot za sebe i za partijata. Dodeka dr`avnicite izumiraat kako dinosaurusite vo vremeto svoe, taka politi~arite se kotat kako gluvci. Skokaat od fotelja do fotelja, pove}e gi voznemiruva ako ne zemat honorar za nekoja rabota, otkolku podmetnata bomba vo Tearce, deneska }e gi vidite na fakultet kako polagaat ispiti, a ve}e utre vo nekoja komisija kade se dobivaat solidni dnevnici. Zatoa e s# pomasovna pojavata da se stane politi~ar, kako na vremeto pop ili vladika. Od nas dr`ava vaka ne biduva. S# e za po sudovi. I politika i ekonomija i pretprjatija, s#. A, tie ne rabotat. Deneska dojde vremeto "kadija te tu`i, kadija te sudi". Sudot e kaj mo}nicite, kaj parajliite, kaj kriminogenite strukturi, a ne kaj bednite sudii koi dva meseca vodat inaet so dr`avata. Sporot kako spor }e pomine, }e gi zala`at so nekoj minimalen procent i... apatija. [to veli ^a{ule "celosna op{testvena demobilizacija". Sekojdnevno se sozdava povolen prostor za novi nestabilnosti, koi odredeni garnituri }e gi iskoristat samo kako alibi za svoe preturkuvawe i dobivawe vo vreme. Pove}e ne se raboti na zdravi osnovi. Partnerite se menuvaat od den na den bez nikakva verba vo niv. Se potpi{uvaat dogovori koi }e se ~uvaat samo vo fioki s# dodeka narodot eden den ne gi isfrli na ulica kako hartija za toalet. Ima edna pogovorka koja veli: "Lo{o e koga narodot mol~i i ne se buni". Toa zna~i deka ne{to podgotvuva. Pa, dosta ve}e nekoj drug mu podgotvuva{e, mu vare{e ~orbi, koi sakal ili ne, mora{e da gi srka. Menito mo`e da se promeni. Dosta bea balovite, tancovite vo baroken stil. Dobro e malku, za promena, da se poigra i "Te{koto" makedonsko. Da grmne malku i tapanot za da gi razmrda klasi~nite violini vo "Aleksandar palas", koi mo`at da gi ~ujat samo gospodata vo frakovi i gospo|ite so pet zdolni{ta. Obi~nite znaat da pravat poinakvi balovi. Takov eden ve}e napravija belgra|ani. Prekrasen be{e. Trubite i harmonikite ja zamenija desetgodi{nata filharmonija koja im pi{te{e nad glava na gra|anite koi ne bea gra|ani. Nie s# u{te "u`ivame" vo eden filharmonium. No, `icite od violinite po~naa da olabavuvaat. Treba li da se zamenat orkestrantite? Narodot ima sluh. Samo od koj dur da po~ne?