PRISLU[NI KOJ TOA TAMU PUKA

Opozicijata sekoga{ se bori {to pobrzo da dojde do vlasta, ne biraj}i gi sredstvata za da go postigne toa. Me|utoa, razotkrivaweto na aferata so prislu{uvaweto pred javnosta najmalku treba i treba{e da dojde od li~nosta i deloto na Branko Crvenkovski. Dokolku tie fakti bea prezentirani pred mediumite na primer od Demokratskiot sojuz na Pavle Trajanov ili od Liberalno-demokratskata partija ili Ligata za demokratija koi }e imaa kredibilitet da go napravat toa, toga{ analiti~arite, barem onie objektivnite, ne }e moraa da pravat paraleli i sporedbi me|u pri~inata i posledicata. Toa e zatoa {to slu~ajno poso~enite partii ne se isflekani so takvite montirani procesi, koi znaat dobro da gi protresat politi~arite.

Zo{to Branko ne treba{e da go napravi toa? Ednostavno. Zatoa {to i toj prislu{kuva{e. Mo`e li aramijata na kradecot da mu ka`e deka e kradec, mo`e li prostitutkata da & ka`e na orospijata deka e orospija? Isto e. Sega se postavuva pra{aweto. Mo`e li Branko da mu ka`e na Qub~o deka prislu{uval? Najmalku toj e povikan da go stori toa. Dokazot deka istite tie raboti gi pravela i porane{nata vlast pred desetina dena go soop{ti porane{niot minister za vnatre{ni raboti, Tomislav ^okrevski, pravdaj}i se zo{to toa kako minister go pravel. Ottuka, ako ^okrevski prislu{uval, vo nikoj slu~aj toa ne go pravel bez znaewe na Crvenkovski. Toa e timska rabota. I sega koj na kogo }e ka`uva. Odgovornosta treba da ja prezemat i, pred s#, da si priznaat i starite i novite prislu{uva~i. Faktot deka site se isti, deka seto ona {to sega go gledame od ovaa vlast e samo prodol`enie na sapunskata opera do 1998 godina e odamna poznato. Problemot e vo toa {to ednite so drugite se napa|aat za krivi~nite dela {to gi vr{at ili gi vr{ele istite tie. @rtva, kako i po obi~aj, }e bide nekoj tret nikako VMRO-DPMNE ili SDSM. Toa {to celata drama vo poslednive 10 godini e re`irana od nivna strana, a ne od nekoj tret ne go priznavaat. Seto arno i seto lo{o e videno od niv, samo od niv i od nikoj drug. Delumen partner vo seto toa mo`e da im bide mister Tupurkovski, koj svoevremeno prave{e potezi nesvojstveni za normalna dr`ava. [totuku sme izlegle od eden skandal sme vlegle vo drug, pogolem, poopasen, poprovokativen, dobro izre`iran od u~esnicite vo nego samo za da se diskreditira protivnikot. U{iwata na site im stanaa golemi kako na magariwa samo za podobro da ~ujat {to rekle za niv du{manite, sosedite, neistomislenicite. Dodeka site se zanimavaat so takvite raboti, dr`avata ni tone kako Titanik. Sekoj segment od `ivotot e naru{en, razgraden, razmontiran.

Za da se spasi ona {to mo`e da se spasi, kako i kockarite, odat na s#. ]e se frlaat bombi, }e ginat za{titnicite na na{ata bezbednost za da se odvle~e vnimanieto na javnosta vo drug pravec. Od oaza na mirot, samo za nekolku godini, stanavme potencijalno evropsko `ari{te, stanavme baza za teroristi za koi s# u{te od nadle`nite strukturi se tvrdi deka ne postojat vo Makedonija. Koj frla toga{ bombi? Tetovskite vampiri? Verbata vo dr`avata s# pove}e popu{ta za{to narodot go la`at kako {to mali deca se la`at. Stravot od edna i molkot od druga strana se s# pove}e prisutni me|u gra|anite. Mol~i ako saka{ da si zdrav i `iv, mol~i inaku }e ti bidne ne{to. Od kogo se pla{i narodot? Od dr`avata, od teroristite ili od svetot. Se pla{i od dr`avata zatoa {to taa pove}e ne raboti za nego, se pla{i od teroristite zatoa {to dr`avata ne mo`e ili ne saka da gi neutralizira, se pla{i i od svetot zatoa {to toj ja slu{a dr`avata. Ispletkano, zarem ne? No, vistinito. Amerikanskiot mediumski gigant "Wujork tajms" napi{a deka Makedonija e tranzitno podra~je za {verc na oru`je koe se dostavuva vo Ju`na Srbija za potrebite na t.n. Osloboditelna vojska na Pre{evo, Medve|a i Bujanovac. Slu`bite kaj nas demantiraat. Velat ne e to~no. Ili se pravat slepi ili pak i tie se zame{ani vo tie valkani igri.

Bombata vrz policiskata stanica vo Tearce bila frlena od nekojasi Osloboditelna nacionalna vojska od Kosovo. I za toa MVR veli deka ne e to~no, ne postoel takviot faks preku koj e isprateno soop{tenieto do TV Era za prezemaweto na odgovornosta za napadot. Mo`ebi faksot ne postoel, no organizacijata postoi i ubiva lu|e, se zakanuva deka }e prodol`i i ponatamu u{te po`estoko apeliraj}i do policajcite da si odat doma ako sakaat da ne ginat. Kade se slu`bite za bezbednost da gi skr{at tie teroristi koi treba da se uni{tat, a ne da se ~eka da go povtorat deloto?

Kolku {to ja poznavame svetskata praktika vo taa oblast, so teroristi ne se pregovara, tuku se odi kon nivno eliminirawe.

Ottuka gospoda nadle`ni i nenadle`ni vklu~ete gi uredite za prislu{uvawe malku kaj onie navistina somnitelnite koi se re{ile da ja urnat dr`avnosta na Makedonija, slu{nete gi malku niv za da im vlezete vo tragata i da gi kaznite. Prestanete so igrite koi vi ovozmo`uvaat samo da si ja zadr`ite foteljata vo koja mo{ne udobno ste se smestile. Gi praktikuvate potezite na nekoi ve}e zastareni i dotraeni sistemi od minatoto koi ve}e nemaat duh vo demokratskite zemji. Ili mora i nie da pomineme niz taa faza za da ne ni ostane proma{eno. Vo dr`avata ve}e s# e raslackano. Bezbednosta, slobodata, intimata, standardot, progresot, demokratijata, `ivotot ve}e ne se ona {to nekoga{ bea. ]e zboruvame li u{te za starite dobri vremiwa koi poteknuvaat od vremeto na socijalizmot, a begavme od nego? Site gorenavedeni aspekti od normalniot `ivot gi imavme tokmu vo toa vreme, a go napu{tivme. Baravme podobro, {to dobivme? Baravme demokratija, {to dobivme? Povtorno po kojznae koj pat }e napomnam deka klu~ot e vo narodot, vo obi~nite koi kako individui ne mo`at ni{to, no kako sploteno telo ru{at s#. Afera do afera, milioni do milioni, a tie doma. ^ekaat. Dodeka tie ~ekaat, pi{tolxiite }e pukaat vo vozovite, }e go pla{at narodot, a Qub~o i Dosta, zaedno so pobratimot Arben, }e gi relaksiraat me|uetni~kite odnosi, no verojatno samo vo nivnite partiski i vladini kabineti. Nadvor od niv sekoj }e si go tera svoeto. Slu`ba si e slu`ba, dru`ba si e dru`ba. Dodeka zaedno jadat i pijat od edna trpeza edna ista pesna }e pejat, posle kako ni{to da ne bilo. S# {to negativno se pravi vo zemjava, bilo protiv vladata, a ne protiv narodot, vladata bila `rtvata. Za grevota se. Ili se nedovetni ili taka se pravat. Izjavite od tipot nie sme prvi, nie sme lideri, nie sme ova, nie sme ona po~nuvaat da se ostvaruvaat. Duri sega sfativme deka sme prvi vo la`ewe, prvi vo {verc so kafe, cigari i oru`je, s# pove}e go zagrozuvame primatot na Kosovo vo pogled na terorizmot i sl. Barem stanavme prvi. Tolku posakuvavme. Bravo be Qub~o. Aferim.