Najavite za Predlog-zakon za obes{tetuvawe na politi~kite zatvorenici so brojni zabele{ki

IST TRETMAN ZA GOCEVITE VMRO-VCI I VAN^OMIHAJLOVISTITE?!

Pi{uva: @aklina MITEVSKA

  • So vakvo pravo bi se steknale site lica, bez razlika dali bile sudeni za ideite na Gocevoto VMRO, za obedineta Makedonija, poklonici na vrhovistot Van~o Mihajlov ili na balistot Xemo Hasa
  • Spored Andov, so ovaa ideja se nastojuva da se obezbedi ednakvopravnost na gra|anite, no za da ne se proizveduvaat novi progoni, ne bi trebalo da se obelodenuvaat imiwata na onie koi gi pravele tie progoni
  • Pove}eto sudeni politi~ki zatvorenici ne se soglasuvaat so vakvata ideja. Tie velat deka g. Andov so ovoj ~ekor saka da vnese zabuna. Nim ne im treba nikakva rehabilitacija

Republika Makedonija vo idnina }e po~ne da gi obes{tetuva politi~kite zatvorenici, odnosno licata koi bile progonuvani vo periodot od 1945 do po~etokot na devedesettite godini, nezavisno na nivnite toga{ni ideolo{ki sfa}awa. So vakvo pravo bi se steknale site lica bez razlika dali bile sudeni za ideite na Gocevoto VMRO, za obedineta Makedonija, poklonici na vrhovistot Van~o Mihajlov ili na balistot Xemo Hasa.

Ovaa ideja denovive vo makedonskata javnost ja iznese prviot parlamentarec, Stojan Andov. Na vakviot ~ekor, kako {to veli toj, n# obvrzuvaat Ustavot, osobeno ~lenot 36 vo koj se veli deka dr`avata im garantira posebni socijalni prava na borcite od antifa{isti~kite i site nacionalnoosloboditelni vojni na Makedonija, na voenite invalidi, na zatvorenite za ideite za samobitnosta na makedonskiot narod i negovata dr`ava, na ~lenovite na nivnite semejstva koi namaat materijalna egzistencija. Seto ova, kako {to se najavuva, }e bide preto~eno vo Predlog-zakon za obes{tetuvawe na politi~kite zatvorenici. Za taa cel treba da se formiraat rabotni grupi od site partii koi bi rabotele na ovaa problematika.

Krivi~nite dela za politi~ka dejnost gi nema vo sovremeniot makedonski Krivi~en zakon, taka {to so predlogot bi se stavil kraj na anahronizmot i bi se simnala op{testvenata osuda od licata koi ottoga{ ja nosat. Spored Andov, so ovaa ideja se nastojuva da se obezbedi ednakvopravnost na gra|anite, no za da ne se proizveduvaat novi progoni, ne bi trebalo da se obelodenuvaat imiwata na onie koi gi pravele tie progoni. Prviot i edinstveniot kriterium po koi }e se odreduvat lu|eto koi zaslu`uvaat obes{tetuvawe, }e bide nivnoto sudewe zaradi politi~ki dela. Toj doprva treba da razmisluva kolkava treba da bide materijalnata o{teta.

Ekspertite po krivi~no pravo, pak, tvrdat deka najnapred bi trebalo da se stavat von sila site krivi~ni odredbi od toga{niot krivi~en zakon po koi se sudeni politi~kite zatvorenici, po {to posledicite od niv bi stanale bezvredni, kako i voop{to da ne postoele.

No, pove}eto sudeni politi~ki zatvorenici ne se soglasuvaat so vakvata ideja. Tie velat deka g. Andov so ovoj ~ekor saka da vnese zabuna. Nim ne im treba nikakva rehabilitacija. Tie samo baraat nadomest za ona {to go proizveduvale vo zatvorite. Nivniot stav e deka izgubenata mladost ne mo`e so ni{to da im se nadomesti. Tie nemaat doverba vo onie koi podgotvuvaat nekakva rehabilitacija, nitu pak ja baraat od niv. A zborot "rehabilitacija" go sfa}aat kako da se vinovni za ne{to, pa moraat da baraat oprostuvawe.

Nie ne se ~uvstvuvame vinovni i ne ni treba rehabilitacija, velat tie. Nie go od`iveavme svoeto.

Ne se soglasuvaat ni so toa da imaat ist tretman onie politi~ki zatvorenici koi bile progonuvani za Gocevoto VMRO i politi~kite zatvorenici koi bile poklonici na Van~o Mihajlov.

Sekako, idejata za podgotvuvawe na vakov zakon e za pozdravuvawe, no vo procedurata pri podgotovkata na tekstot ne smeat vo nikoj slu~aj da se zaboravat stavovite i mislewata na onie za koi i }e bide namenet. Neophodno }e bide da se vodi osobeno smetka da ne se stavaat "vo ist ko{" onie koi se borele za nezavisna i samostojna Makedonija i onie koi se priklonuvale na ovoj ili na onoj na~in kon isto~niot ili, pak, severniot sosed.