Pande Grkqanov, suden za Makedonija

DOSIEJATA SAMO JA RAZGORUVAAT OMRAZATA

Pi{uva: @aklina MITEVSKA

  • Ni pripi{uvaa epiteti kakvi {to tie sakaa. N# obvinuvaa za ne{to {to ne sme. Ako ne se izbri{at ovie pogre{ni na~ela, smetame deka nie }e ostaneme ve~no osudeni i s# u{te }e n# tretiraat kako vinovni i kako neprijateli na svojata dr`ava
  • Na ovie lu|e treba da im se dadat nekoi penzii, zatoa {to ima lu|e na osumdeset godini koi nemaat nikakvi primawa. Ne ja obvinuvame Vladata, bidej}i toa e na{a Vlada, ama s# u{te ne go re{ila pra{aweto na veteranite. Nie ne go znaeme na{eto mesto vo istorijata

^ovek koj zaslu`uva osobena ~est i po~it i ~ovek so koj mo`at da se gordeat pokolenijata {to doa|aat e i gospodinot Pande Grkqanov od seloto Vequsa, Strumi~ko. Kako i mnogumina drugi lu|e i toj e suden za ideite na VMRO na Goce Del~ev i za samostojna makedonska dr`ava ili, kako {to veli toj, gi sudele zatoa {to ja sakale samostojna svojata tatkovina. Toga{ site partiski organizacii na VMRO se povrzuvale so Centralniot komitet vo Skopje. No, gi otkrile.

Po zavr{uvaweto na Vtorata svetska vojna nastana komunisti~ko vreme. Vo prvo vreme ima{e nekoi borci {to se borea za tie idei na VMRO, no potoa se izmeni rabotata i se napravi komunisti~ka dr`ava. U{te toga{ se opredelivme za samostojna dr`ava, za ideite na VMRO. Vo zatvorot ima{e neizmerni torturi, koi{to ni fa{izmot ne gi upotrebil, vo tie godini na komunizmot. Toga{ letaa glavi i lu|eto me|u sebe ne se ~uvstvuvaa za lu|e. Ako ne si komunist, ne si dobar i ne si im potreben. Nie bevme vo zatvorot vo Idrizovo. Od tamu mene me odnesoa vo Bosna na kamenolom, kade {to kr{evme kamen {to se koriste{e za patot do Belgrad. Tamu mnogu na{i lu|e gi ostavija koskite. Od okolu {estotini lu|e kolku {to bevme na kamenolomot, polovinata ne se vratija. Takva mizerija da raboti{ na minus 30 stepeni. Jas se ~udam kako sme mo`ele da go izdr`ime toj teror. Bevme {etani vo razni zatvori. Vo Skopje ima{e zagrepski logor, logor - Taftalixe, Carina na Ote{evo. Bevme izlo`eni na prisilna rabota. Koga n# nosea od Idrizovo za Prespa treba{e vo Bitola da n# istovarat od vozot. Toga{ eden komandant na milicijata im vika na negovite lu|e da go istovaarat vozot za pet minuti, a vo vozot ima{e okolu 1.000 lu|e. Toa be{e stra{no. Bevme tepani. Koga n# ka~ija vo kamionite nakaj Ote{evo ~uvarite bea so pu{ki na kamionot i ako nekoj se turne{e nazad, go mavaa vo rebrata. Mnogu lu|e umrea pri transportot, raska`uva g. Grkqanov za torturata vo zatvorot i po zatvorskite denovi.

DOSIE

Gospodinot Grkqanov ne znae dali ima svoe dosie, no kako {to veli toj najverojatno ima i razmisluva da go otvori. No, za nego dosieto ne otkriva ni{to, bidej}i toj {to te kodo{el nitu ima{ pravo da go tu`u{, nitu pak toj da odgovara za toa {to go pravel. Spored g. Grkqanov, dosieto nema da pomogne ni{to, tuku samo }e ja razgori omrazata.

I decata i soprugite bile naveduvani da kodo{at. Koga izlegle od zatvorot, ne smeele da izlezat od doma i da zboruvaat za toa. Toa kodo{ewe bilo postra{no i od fa{izmot.

Jas ne znam kako ja zamisluvaat rehabilitacijata. Ako ja prifatime rehabilitacijata, toa zna~i deka sme bile vinovni, pa barame prostuvawe.

Za bri{eweto na presudite toj veli deka treba da se bri{at tie na~ela od presudata za {to se obvineti, a vsu{nost ne bile vinovni.

Ni pripi{uvaa epiteti kakvi {to tie sakaa. Ako ne se izbri{at ovie na~ela smetame deka nie }e ostaneme ve~no osudeni i s# u{te }e n# tretiraat kako vinovni i kako neprijateli na svojata dr`ava. Ako tie presudi ostanat, na{ite deca }e smetaat deka nie sme protivnici na ovoj narod.

PRA[AWETO ZA VETERANITE

Dve godini smetame deka imame na{a Vlada. Na 11 Kongres vo Strumica se donese Deklaracija so koja treba{e da se re{i pra{aweto na veteranite i sudenite za Makedonija i da se vidi kade e nivnoto mesto vo istorijata. Na ovie lu|e treba da im se dadat nekoi penzii, zatoa {to ima lu|e na osumdeset godini koi nemaat nikakvi primawa. Ne ja obvinuvame Vladata, bidej}i toa e na{a Vlada, ama s# u{te ne go re{ila pra{aweto na veteranite. Nie ne go znaeme na{eto mesto vo istorijata. Za tie iljadnici lu|e koi bea vo zatvorite, nikoj ne istra`uval i ne pra{al zo{to tie lu|e bea tamu. Na{ata istorija }e ostane prazna ako seto toa ne go istra`i. Dene{nite akademci i MANU ~ii istori~ari se komunisti, istorijata ja pi{uvaa taka kako {to nim im odgovara{e. Slavea 100 godini VMRO, no zo{to ne pra{aa koj go odr`uva{e kontinuitetot na VMRO od 1945 do 2000 godina i zaboravija li deka tie lu|e bea vo zatvor? Nie go dr`evme toj kontinuitet. Pedeset godini da bide{ vo pozicija na komunizmot be{e stra{no i na na{ite deca ne im dadoa u~ili{te da zavr{at. Nie imavme izgubeno pet godini gra|anski prava, bevme osudeni i na{ite deca poradi na{a vina ne mo`ea da prosperiraat, go objasnuva g. Grkqanov, odnosot na vlasta i opozicijata kon niv.

A najva`no e deka tie se podzaboraveni, poni`eni i obezvredneti. Komunisti~kite borci si primaat penzija i ovlastuvawa, za niv dve godini VMRO -DPMNE toa pra{ewe ne go pottiknalo. Vlasta treba da znae deka toa pra{awe treba da go re{i i deka site tie lu|e se vklu~eni vo taa partija.

Celi pedeset godini na{ite deca bea zapoznaeni so na{ata ideja i zatoa VMRO - DPMNE stana najjaka partija. Vo ovaa partija go gledavme spasot i sozdavaweto na makedonskata dr`ava, objasnuva g. Grkqanov. Jas sum Makedonec i ne mo`am da bidam ni{to drugo. Istori~arite neka istra`uvaat za Van~o Mihajlov. Znaeme deka toj i od Bugarite be{e progonet i ima tri presudi. Zamina prvo za Turcija, pa Germanija. Toa se nerazjasneti raboti, istori~arite treba toa da go istra`uvaat.

No, toj se soglasuva so negovite istomislenici deka telata na onie koi bea pogubeni i zaginaa za svojata zemja da se pronajdat i da im se napravi spomen obele`je.