POLITIKA Nikola Stojmenov, suden za Makedonija NI GO NAMETNAA VAN^OMIHAJLOVIZMOT ZA POTE[KI PRESUDI Pi{uva: @aklina MITEVSKA
G ospodinot Nikola Stojmenov od seloto Vequsa, Strumi~ko, e eden od plejadata Makedonci koi se sudeni za VMRO na Goce Del~ev i za avtonomna Makedonija. Ve}e vo Sobranieto se najavuva Predlog-zakon za obe{tetuvawe na ovie politi~ki zatvorenici. Tokmu zatoa prodol`uvame so vakvite razgovori, za da vidime kolku ovie lu|e se soglasuvaat so najavata za nivnoto rehabilitirawe, kako i da doznaeme ne{to pove}e za nivniot `ivot i nivnite zatvorski denovi.Kaznata na g. Stojmenov poradi negovite ideali za samostojna, avtonomna Makedonija se sostoela vo osum godini zatvor, a odle`al ~etiri godini. Torturata be{e mnogu ne~ove~na, a hranata be{e slaba. Bevme pod istraga {est meseci. Zatvoreni vo karceri, sonceto da ne mo`e{ da go vidi{. Po istragata, koja trae{e {est meseci, n# osudija na osum godini. Vo zatvorot se vr{e{e neverojatna tortura. Vo Idrizovo bevme na Tulanata, kade {to na prost na~in se pravea tuli. Be{e mnogu lo{o, objasnuva g. Stojmenov. Po izleguvaweto od zatvorot torturata ne bila fizi~ka, no postojano gi sledele kade i da odat i so kogo i da razgovaraat. Ne smeele da izlezat nadvor. A, ako ve}e razgovarale so nekogo, ve}e se znaelo za {to i so kogo se razgovaralo. NACIONALNOTO ^UVSTVO Na na{eto pra{awe dali vo zatvorot se sudrile so grupa van~omihajlovisti, g. Stojmenov veli: Vo zatvorot nema{e van~omihajlovisti, tuku ima{e nekoi sorabotnici na okupatorot, koi bea probugarski orientirani. Nie so niv ne se soglasuvavme i imavme politi~ki sudiri. Tie imaa sorabotka so bugarskiot okupator i bea nivni slugi. Na{ata rabota ne se soglasuva{e so nivnata. Jas sum Makedonec. Toa go potvrduva i faktot {to jas u{te na dvaeset i dvegodi{na vozrast sum zatvoren i u{te toga{ sum mislel za dobroto na Makedonija. Na{ata vina e samo zatoa {to nie ne sakavme Makedonija da bide pod Jugoslavija, tuku ja sakavme celokupnata na{a avtonomna Makedonija. Takvi ni se i presudite, otse~no odgovara g. Stojmenov na postavenoto pra{awe za negovata nacionalna opredelenost. Toj nema kontakti so onie koi go sudele, bidej}i tie si zaminale od ovoj svet. No, posledici od niv ostanale, taka {to nivnite sinovi i vnuci prodol`ile da vr{at tortura vrz sudenite. Svoeto dosie za koe veruva deka postoi, s# u{te ne go otvoril, zatoa {to, kako {to veli toj, otkako }e go otvori i otkako }e doznae koi mu bile kodo{ite, nema pravo ni{to da bara od niv, tuku samo da gi znae. No, najverojatno }e go otvori. Toj se soglasuva i so konstatacijata deka ako ne vo site, toga{ vo pove}eto semejstva imalo kodo{i. Za rehabilitacijata veli: Jas zborot rehabilitacija go razbiram kako da sum vinoven i da molam da mi se prosti. Jas ne se ~uvstvuvam vinoven. Zna~i, treba da si gre{en, pa da te rehabilitiraat. Ne sakam prostuvawe i nema od kogo da baram takvo ne{to. Ne sakame milost i ne bi trebalo ni{to da se ~epka vo moeto dosie. Na{ite istori~ari treba da n# smestat vo istorijata i da im ka`at na idnite pokolenija deka sme se borele za Makedonija. ODNOSOT SO VLASTA I OPOZICIJATA Tie ne bile qubimci na SDSM i veruvaat deka i vo vremeto na prethodnata vladeja~ka garnitura na SDSM za niv se vodeni dosieja. Nie sme veterani na VMRO - DPMNE i ~lenovi u{te od po~etokot. Imame veteranska organizacija i ne se soglasuvam so konstataciite deka dene{noto VMRO - DPMNE go zloupotrebuva imeto na VMRO na Goce. Barame i materijalna potkrepa, bidej}i nekoj od nas nema ni{to. Vladata, pa i ako dojde SDSM na vlast, treba da se izvini zatoa {to nie ne sme bile na lo{ pat. Na{eto op{testvo treba da obrne vnimanie na nas kako borci za Makedonija, veli g. Stojmenov. Za bri{eweto na presudite, komentarot na g. Stojmenov e deka treba da se bri{at samo onie na~ela kade {to tie se tretirani kako ne{to {to ne se. Vo na{ite presudi koi glasat deka sme bile protiv toa Makedonija da bide vo sostavot na Jugoslavija, na edno mesto nie sme navedeni kako van~omihajlovisti. Toj van~omihajlovizam go nafrlija samo obvinenijata da bidat pote{ki. Nie za Van~o Mihajlov ne znaeme ni{to. Ni den denes ne znaeme koi bile Van~o Mihajlov i Todor Aleksandrov, istorijata toa neka go doka`e. Jas bev prinuden i ispla{en i za da se spasam na bel list morav da potpi{am ne{to za koe vsu{nost i ne znam {to sum potpi{al. Taka i se spasiv za da me oslobodat. Nivnata istraga be{e bez dokazi, bez advokati. Toj dava eden primer od samoto sudewe: Sudeweto be{e javno. Sudijata Nikola Popov na javniot obvinitel mu veli deka iskazite ne se soglasuvaat. Javniot obvinitel veli "ako". I zamislete, namesto Narodniot sud, kako {to se vika{e toga{, da mi ka`e za presudata, klu~arot na UDBA mi ka`a deka sum osuden na osum godini. Koj toga{ nosel presudi? Toj znael oti }e bidam osuden na osum godini. Gospodinot Stojmenov se soglasuva so toa da se pronajdat telata na po~inatite za VMRO na Goce i da im se napravi grobnica. |
|