NARODE, DOSTA BE[E RAZBUDI SE

Ako sakate da stanete holivudski akteri barem ka`ete, }e napravime nekako preku Man~evski, samo nemojte scenite da gi ve`bate vrz narodot i gra|anite. Niv ne gi interesiraat va{ite ambicii i sklonosti, tuku regularnosta na va{eto politi~ko rabotewe vo dr`avata. Znaete li poslednive godini da napravite ne{to arno za dr`avata, ne{to za {to obi~nite }e vi re~at "alal da vi e", mo`ete li da povle~ete nekoj poteg koj }e se pameti po dobro, a ne po katastrofata koja na sekoj ~ekor e prisutna. ]e zafrknete nekoja rabota i samo za da se zaboravi }e opleskate u{te ne{to drugo samo za da se zaboravi ona prvoto. Samo vnimavajte poleka doa|a vremeto koga nema {to da ostane da zafrknete.

Na {to potoa }e se vadite? Taka be{e so Tajvanot, so Ara~inovo, taka be{e so vojnicite, so "Radko", so Telekomot i u{te mnogu drugi slu~ai koi s# u{te nemaat svoja zavr{nica pred liceto na pravdata. I sega barate novi `rtvi za da gi pokriete tragite so kal koi stojat zad vas. Novata afera so prislu{uvaweto na najvisoki makedonski dr`avni li~nosti e samo voved vo ovaa godina od ve}e poznatite eksperimenti na opstojuvawe. Topkite normalno }e gi prefrluvate od ednata na drugata strana. Onie porano pravele taka, toa bila nivna praktika i gotovo. Tie sega }e odgovaraat za nezakonskoto rabotewe do 98- ta. Dobro, i toa treba da se razgleda, nikoj ne go spori. No, {to e so ova novoto prekr{uvawe na zakonskite akti. Neli treba i za toa nekoj da odgovara? Site ladnokrvno preminuvat preku ovie skandali za koi vo normalni dr`avi vladite vedna{ pa|aat, a ne baraat na~ini za pre`ivuvawe. Poglednete samo primer. Vo Evropa s# pove}e se {iri zarazata so kravjoto ludilo. Vo Germanija minatata nedela crknaa dve kravi i ministerot nadle`en za taa oblast ne mo`ej}i da iznajde re{enie za problemot vedna{ podnesuva neotpovikliva ostavka. Zamislete za dve umreni kravi! Kaj nas polovina narod da ispocrka }e re~at deka e prirodna pojava i oko nema da im trepne deka treba da se ponese nekakva odgovornost za toa.

Kaj nas po~ina pacient od {teten penicilin i nikoj ne snosi odgovornost. Ottuka da zaklu~am: vo Germanija pove}e gi cenat kravite otkolku nie lu|eto. Toa zna~i deka sme beter od stoka. Pa, sega }e se ~udite zo{to nikoj ne nudi ostavka za aferata so prislu{uvaweto. Toa e normalno, politi~ki korisno za {to i ne treba da se razmisluva okolu takvi varijanti. Na javniot obvinitel poslednive dve godini mu se natrupaa kupi{ta raboti koi samo gi razgleduva, a za nitu eden od tie skandali ne ponudil re{enie ili go re{il. Se dobiva vpe~atok deka raboti vo nekoja nabquduva~ka misija, a ne vo takva visoka dr`avna instanca. Kaj nas rabotite se celosno zbrkani. Sekoj ja raboti onaa rabota {to ne mu e po dol`nost. Svetot od nas ~eka napredok i reformi, a nie }e slu{ame {to rekol ovoj za onoj, koj e {pion i predavnik, koj saka da ja ru{i vladata, koj e povrzan so stranski slu`bi i sli~no. Sega namesto Dosta da ja tu`at, taa }e go tu`ela ^okrevski, namesto Georgievski da go tu`at kako aktuelen premier, Crvenkovski bil glavniot osomni~en.

Revan{izmot me|u glavnite akteri na makedonskoto politi~ko pole s# pove}e se zaostruva. Se vra}aat starite dolgovi i pretrpeni {teti od minatoto, no sekoga{ na smetka na narodot. Taka pravele kaubojcite i Indijancite vo minatite vekovi. Celata rabota so ovaa drama mo`e da se zavr{i samo dokolku se potvrdi informacijata deka me|u prislu{kuvanite bile i odredeni diplomatski pretstavni{tva na drugi zemji, ovde kaj nas. E, tuka posle nema begawe. Mo`ebi Gligorov }e vi prosti za toa {to ste go prislu{kuvale, mo`ebi Stojmenov i Trajkovski }e preminat preku seto toa, mo`ebi novinarite }e go zaboravat, no tie strancite se itri i ne zaboravaat. Va{iot ugled, koj e dosta visok vo me|unarodnata zaednica, naedna{ }e pukne kako meur od sapunica. ]e bide ne{to {to retko koj }e se se}ava deka postoelo. Ako e taka kako {to momentno se prika`uva, toga{ navistina ste zgre{ile.

Prislu{kuvaweto na stranski ambasadi e ~in podolu od najdolnoto, ~in koj ne bara samo osuda, tuku i kazna za storenoto. Za toa trebalo predvreme da se razmisluva. Odgovornosta treba podednakvo da si ja snosat i starite i sega{nite vladeja~ki garnituri. Ne treba vremenskata distanca da bide pri~ina toa da se zaboravi. Prislu{kuvawata se vr{ele i porano, se vr{at i denes duri i vo zapadnoevropskite zemji, no samo vo slu~ai korisni za dr`avata koga treba da se otkrivaat vnatre{nite i nadvorenite neprijateli, koi vr{at aktivnosti za urivawe na ustavniot poredok na zemjata. Ako e taka, toga{ }e ispadne deka site javni li~nosti vo Makedonija se {pioni i predavnici po~nuvaj}i od novinari pa se do pretsedateli. Na, ovaa rabota ne treba da & se stavi kraj. Ne treba preku nea da se premine kako niz site dosega vakvi sli~ni skandali. Pravdata mora da go stigne sekogo. Prv na odgovornost e ministerot za vnatre{ni raboti, vtor e premierot, pa potoa site ostanati. Sega ministerkata treba da dade informacii za ovoj slu~aj, a ne da podnesuva tu`ba protiv ^okrevski. Takva tu`ba mo`ela da podnese i lani, i v~era, mo`e da podnese i po edna nedela, a ne denes koga problemot & visi pred nos. Toa ne e profesionalno i odgovorno. Vinata za ovoj slu~aj treba da se bara sega, a potoa za minatite. No, taka e kaj nas. Sekoj e vo pravo, protivnikot e vinoven. Vinoven e narodot {to u{te go trpi ova, vinoven e {to s# u{te ne mu zovrela glavata od ovie kriminalni komedijanti. Klu~ot i re{enieto le`i vo nego. Ne se vinovni Dosta i Branko, Boris i Qub~o. Tie si go teraat svoeto. Ubavo rekla narodnata pesna: "Narode makedonski, dosta be{e razbudi se, svesti se ne spij ti". S# dodeka te faka dremka rabotite }e bidat takvi kakvi {to se.

Sega malku za eden drug problem koj nedelava, iako be{e va`en, sepak se frli vo senka poradi ovaa afera. Pregovorite me|u MPC i SPC okolu statusot na na{ata crkva. "Sekade kade ima delbi, tamu verata e slaba i obratno"- }e re~e episkopot ni{ki Irinej za vreme na razgovorite me|u makedonskite i srpskite arhijerei vo manastirot "Sveti Naum" kraj Ohridskoto Ezero. To~no. Semejstvoto na sestrinski pravoslavni crkvi vo svetot e malo, navistina malo. Delbite ne vodat nikade. No, nikade ne vodat ni poni`uvawata i potcenuvawata na edna ista takva crkva koja e najstara me|u najstarite, makedonskata. Tri i pol deceniskiot spor me|u Srpskata i Makedonskata pravoslavna crkva kone~no dobiva nekakov svoj zavr{etok. Sinodskite komisii minatite denovi pregovaraa po pra{aweto na priznavaweto za aftokefalniot status na MPC. Sega se postavuva pra{aweto: kakvi pregovori, za {to se pregovara? Zo{to makedonskite arhijerei dozvolija da se pregovara za na{ata crkva? Zo{to Makedonskata crkva da bara priznavawe od srpskata? Pokojniot dedo Mihail edna{ na novinarite im go postavi pra{aweto: "Mo`e li }erkata da & bide majka na majkata?" Neli sega treba Srpskata pravoslavna crkva da bara priznavawe od Makedonskata zatoa {to taa nastanala od na{ata? Zo{to sekoga{ rabotite sami si gi izvrtuvame i gi doveduvame na na{a {teta? MPC ne smee{e da dozvoli da vodi pregovori za nejziniot status. Nejziniot status e odreden pred drugite crkvi da postojat kako crkvi. Tendenciite za promena na imeto vo Ohridska arhiepiskopija e samo u{te eden kukavi~ki obid na ostanatite pravoslavni crkvi da go urnat makedonskoto ime od krstovite na bibliskata zemja koja gi u~e{e site kako da stanat vernici vo vistinskata smisla na Boga, koja im dade uka i nauka vo site aspekti na `ivotot. Neosporen e faktot deka Ohrid i negovite brojni manastiri se lulkata ne samo na makedonskata, tuku i na celata slovenska pismenost, lulka na prviot jazik na koj i denes na svoeviden na~in zboruvaat site slovenski narodi. I posle seto toa denes }e se stavame vo situacija nekoj s# u{te da n# priznava ili da ne n# priznava. Do koga samo }e n# priznavaat ili negiraat? Znaat li deka za nekoi pra{awa od Makedonija treba da pobaraat priznanie? Vikaweto i poka`uvaweto sila e svojstveno za na{ite dobri sosedi, ~estopati koristej}i go samo za diskreditacija na Makedonija i makedonstvoto. Sepak, vinata ne e do niv. Vinata e do nas {to na vakov ili onakov na~in go dozvoluvame toa. So toa samo im davame do znaewe i priznavame deka sme tvorba koja nastanala od niv i po niv. Radosni se sega na{ite arhijerei {to na Veligden }e imale zaedni~ka liturgija na koja }e prisustvuvale dvajcata poglavari g.g. Stefan i g.g. Pavle. Radosni se {to so toj ~in Srpskata crkva na nekoj na~in }e go priznaela samostojnoto `iveewe na makedonskata crkva.

[to po seto ova? U{te li samo }e se nabquduva i razmisluva? Za razmisluvawe ima u{te malku prostor, no za nabquduvawe nikako. Koj znae utre {to }e bide. Podobro da se spre~i, otkolku da se le~i. Narodot e na poteg. Od drugite dosta vidovme.