DA SE NAJDAT MAKEDONSKI ZBOROVI!

Se obra}am so "maestro" (samiot zbor "maestro", a toa sekako Ti e poznato, vo bukvalen prevod zna~i "majstor"), onaka kako {to nie muzi~arite im se obra}ame na dirigentite i drugite muzi~ari, koi postignale majstorstvo i zaslu`ile taka da im se obra}ame. Ti se javuvam da Ti ka`am (napi{am) nekolku zbora na nekoi od Tvoite romani. Vedna{ da ka`am deka vo mene ima{ golem po~ituva~ na Tvojot trud i Te vbrojuvam vo (jas taka go narekov) "golemite majstori na zborot".

Proletva go pro~itav romanot "Poslednite selani". Malku porano go ~itav i romanot "Nebeska Timjanovna". Ne mo`am da se vozdr`am, a da ne go iska`am svoeto odu{evuvawe.

Mo`ebi "Menka Mravevska bi mo`ela seto toa da go raska`e i podobro" (mislam na prikaznata za poslednite selani), no samo taa i... nikoj drug osven, Ti, Petre.

Bidej}i ne sum se zanimaval so kni`evna kritika ili kritika na kni`evni tvorbi (ne znam {to e poto~no i popravilno), nitu, pak, sum ja izu~uval teorijata na kni`evnosta, taka, {to za ovaa tema jas sum laik, }e se ograni~am samo na nekoi sostavki od Tvoite tekstovi (}e vnimavam, kako {to n# pou~uva prikaznata za slikarot i ~evlarot), da ne odam ponatamu od ~evlite ili, so drugi zborovi, da ne odam ponatamu od ona {to mi ostavi vpe~atok, kolku i da e nestru~no. Zatoa, pak, Te molam da veruva{ vo mojata iskrenost.

Odamna po~nav da se zanimavam so toa da pronao|am na{i, makedonski, zborovi za site, ili za pove}eto tu|i zborovi. Osobeno mi pre~e{e koga nekoj zboruva (diskutira) na na{ite nastavni~ki soveti, upotrebuvaj}i razni srbizmi (naj~esto), a jas, ne mo`ej}i da se vozdr`am, }e go izgovorev, glasno, makedonskiot zbor, soodveten na upotrebeniot tu| zbor. Razmisluvaj}i, voop{to, na ovaa tema, postepeno si izgradiv izvesni na~ela (principi). Bidej}i jazikot e `iva materija (upotrebuvam "op{to mesto"), dojdov do slednoto:

- Sekade, kade {to e mo`no, za sekoj tu| zbor za koj postoi makedonski, upotrebuvan od na{ite pret{estvenici (roditeli, dedovci i pradedovci) - da se upotrebi toj zbor. Celta, barem Tebe, veruvam, ne e nitu potrebno nitu nu`no, da Ti ja objasnuvam (Vo toj pogled zaslu`uva vnimanie hrvatskiot jazik, za koj, ~udno, no vistinito, mladite lu|e (generacii) mislat deka e novo-hrvatski! I deka e sozdaden po raspa|aweto na SFRJ!!!);

- Stranskite zborovi da se prifatat samo toga{ koga za niv vo makedonskiot jazik voop{to ne postoi nikakva zamena. Jasno e deka za mnogu od niv nemame svoi zborovi, no, isto taka, za mnogu tu|i (stranski) zborovi - imame svoi, a mnogumina, osobeno novinarite, verojatno, mislej}i deka ako upotrebat takvi, tu|i zborovi, pa duri i celi re~eni~ki sostavi (konstrukcii), nivnite izvestija }e bidat "visokou~eni" i deka }e ja poka`at (demonstriraat) svojata u~enost, na~itanost (!?), obrazovanie - a, ne se svesni deka so toa samo iska`uvaat deka ne go nau~ile ni svojot maj~in jazik. (Patem, eve nekolku primera za zborovi koi ne mo`am da gi prevedam: roman, sonet, simfonija, paleta, pi{tol, raketa - i taka, stignavme do vojnata {to ni se zakanuva! No, za toa drug pat).

Seto ova mo`e poop{irno da se raska`e, da se doobjasni (da se elaborira). Eden del od mojata prikazna, bi bil sledniot: kako student na Belgradskata muzi~ka akademija, prirodno be{e da prifatam mnogu srbizmi. Potoa, koga se vrativ vo Skopje, kako nastavnik vo Srednoto muzi~ko u~ili{te, se zapoznav so, za `al, pokojnata Zagorka Matevska, toga{ nastavnik po makedonski jazik i literatura. Taa po~na da mi uka`uva na nekoi moi gre{ki, da me upatuva, poprava i da razmenuvame mislewa za upotrebata na jazikot. Brgu dojdov do zaklu~okot: dobro e ~ovek da poznava pove}e jazici (`alam {to ne nau~iv u{te pove}e jazici), no ili }e zboruva (i pi{uva) na eden ili na drug jazik. Nivnoto me{awe ne e dobro. Vo toj pogled, isto taka, mi pomognaa i prof. Goce Gur`anov i mojata sosetka, za koja, kako {to razbrav, ja poznava{, Magdalena Grup~e. Postepeno, razmisluvaj}i na ovaa tema (nemam prevod za zbor "tema"), dojdov do zaklu~okot deka:

- I pokraj petvekovnoto ropstvo pod osmanliskata vlast makedonskiot narod uspeal da go za~uva svojot jazik, no pritoa, nu`no, prifatil i nekoi, ne mal broj turski zborovi (sokak, }o{e, {e}er, kaldrma, sarma itn., itn., a vo srpskiot jazik gi ima duri pove}e - kolku {to mo`ev da utvrdam);

- Po Prvata svetska vojna doa|a srpskata okupacija i administracija, a zaedno so nea i poizrazito vlijanie ne samo od srpskiot, tuku i od germanskiot jazik;

- Za vreme na Vtorata svetska vojna Makedonija be{e (na toa i jas se se}avam) okupirana od Carska Bugarija, pak so svoja administracija i, pritoa, so poizrazito vlijanie od francuskiot jazik, no bez da prestane vlijanieto od germanskiot. Seto toa vreme Makedonija nema{e svoja administracija, {to, smetam, e mnogu va`no! Na primer, s# u{te se upotrebuva zborot "tapija", od re~isi zamenet so "posedoven list";

- Ovde, sekako, treba da se dodade i najnovoto, od pred petnaesetina godini, a osobeno izrazeno poslednive nekolku godini, vlijanie na angliski jazik. Za toa imam ne{to pove}e da ka`am: nakuso toa vlijanie jas ve}e, vo edno pismo, go narekov "koka-kolizacija" (Dokolku Te interesira mo`am, dopolnitelno, da Ti go ispratam celoto).

So ovoj kus voved sakav da go iska`am svoeto odu{evuvawe kon Tvoeto majstorstvo: da se iznajdat makedonski zborovi, so izrazito, svoeviden (tipi~no) makedonski red na zborovite vo re~enicata, za da se iska`e, da se izrazi, navidum ednostavna, no mnogu slo`ena, pove}eslojna, sodr`ina, a pri toa da se izbegnat site nepotrebni stranski zborovi. Sekoja ~est, maestro Andreevski!

Bidej}i ve}e rekov deka so teorijata na kni`evnosta ne sum se zanimaval, treba da dodadam deka i za svoeto li~no obrazovanie i qubopitstvo i za barawata {to sam si gi postavuvav poradi predavawata {to gi odr`uvav po predmetot "Analiza na muzi~ki oblici", pro~itav i nekoi knigi koi se odnesuvaat na izgradbata na umetni~koto delo voop{to, pa spored toa, i za literaturata. Ovde, pred s#, }e ja spomenam Aristotelovata "Za poezijata". Otkako ja pro~itav (pred pove}e od 30 godini), i ~esto se navra}av na nea (drugite knigi, od razli~ni avtori i razli~ni zemji, ovde nema da gi spomenuvam - tie samo se nadovrzuvaat, gi razrabotuvaat i podrobno gi objasnuvaat postavkite na Aristotel (Nego, Aristotel, ne go smetam za Grk, barem ne od ovie sovremeni Grci-Vizantijci, isto onaka kako {to ni [ekspir ne go smetam za Angli~anec, nitu Bah za Germanec. Tie se univerzalni umovi, dojdeni od nekade od "nebesata", podarok od "vselenskiot um", na ova na{e bedno pleme {to se vika "~ovek" i "~ove{tvo". ^ove{tvo, me|u koe Wego{evoto "~ojstvo i juna{tvo" nema nikakvo zna~ewe. Se razbira: nabrojuvaweto na takvite li~nosti ne e iscrpeno. Bi mo`el da poso~am i drugi, na primer, Dante, Mikelanxelo, Da Vin~i, Rembrant. Site od Evropa. Edinstveno Fokner bi go poso~il od Amerikancite! Nabrojuvam samo li~nosti od oblasta na umetnostite i humanitarnite nauki).

^esto se zateknuvav, gledaj}i nekoj film, dramska pretstava, ~itaj}i nekoja kniga, zamislen, baraj}i gi osnovnite postavki na Aristotel za izgradbata na dramskoto dejstvie. Lesno utvrdiv deka: dokolku avtorot gi po~ituval negovite, i ne samo negovite, postavki deloto mo`e da bide dobro, logi~no gradeno, prifatlivo, vo najmala mera, duri vozbudlivo, da go razdvi`i (animira) ~ovekoviot duh . Da razmisluva, da ~uvstvuva, da prebaruva po svoeto bitie, sega{no i minato, da gi bara odgovorite na bezbrojnite pra{awa, koi odamna si gi postavuval, a nikako i nikade, vo svojata svest, ne mo`el da gi najde. I, odedna{, se sre}ava taa "Odbranata Sokratova", so "Hamlet", "Carot Edip", "Pasijata po Mateja", "Eroika", "Tajnata ve~era", "Serdarot", ili, od na{ata, makedonskata, okolina so "Odzemawe na silata" i "Poslednite selani" i - ostanuva zanemen od voshit, voshiten do nemost, za{emeten pri prvata sredba, no qubopiten da gi otkrie tajnite na nebesata, da gi otkrie "neznajnite pati{ta Gospodovi", ja zema knigata odnovo v race, ja slu{a odnovo vol{ebnata muzika (na Bah), ja prepro~ituva, ja pregleduva, vrtej}i gi stranicite tu napred, tu nazad - i sekoga{ otkriva ne{to, {to pri prvoto ~itawe (slu{awe), ne go zabele`al, i so sekoj, odnovo pro~itan zbor, u{te ne{to mu stanuva pojasno - no, nikoga{ ne i sosema jasno. Ne znam zo{to toa e taka. No, taka e! - mene toa mi se slu~uva. Mnogu pati. Toa mi se slu~uva{e so site ve}e nabrojani naslovi. Toa mi se slu~i i so "Vos" od Patrik Vajt i so "Crna mena" od Margarit Jursenar, a - neli e podobro da ne nabrojuvam natamu? Vsu{nost, jasno mi e, barem, veruvam, deka imam prifatlivo dobro obrazlo`enie: toa mi se slu~uva so dobrite, odli~nite, vrvni umetni~ki dela. Zabele`av deka tie se odlikuvaat so nekoj vid pove}eslojnost.

Ne e vo pra{awe samo prikaznata, koja ~esto pati, mo`e da se raska`e samo so nekolku re~enici, tuku, vo niv se krijat i drugi, da gi nare~am: potprikazni, naporedni dejstvija, pletenka od mnogubrojni, pomalku ili pove}e zna~ajni za sevkupnoto i glavno dejstvie. No, bez niv prikaznata }e ostane {tura, ednoliniska, ednonaso~na i nema da zavleze vo skrienite, "tajni damari" na `ivotot i nema da go sodr`i onoj vol{eben predizvik, koj sam za sebe e predizvik, da go prinudi ~itatelot (slu{a~ot, ako e muzi~ka kompozicija), da otkriva i vo deloto i, {to e u{te pova`no, vo sebe, {to e...? (ja ostavam ovaa re~enica nedovr{ena - ne mo`am da gi najdam zborovite!) Takva, vol{ebna, pletenka najdov vo Tvojot roman.

Drag i po~ituvan maestro Andreevski, znam, sosema sum svesen deka ova pismo e mo{ne zbrkano sostaveno. Ne sum, ni oddaleku, majstor na zborot, nitu, pak, soodvetno potkovan i podgotven da raspravam za sodr`ini (temi), koi navleguvaat vo teorijata na literaturata. Sakav samo da ja iska`am svojata po~it kon Tvojata tvore~ka rabota, da Ti po`elam dobro zdravje, za da mo`e{ da napi{e{ u{te mnogu dela, so koi (ili vo koi) }e go potvrdi{ svojot talent, }e go zbogati{, ne samo svoeto delo (so golemo "D") i }e gi prika`e{, navidum, skrienite, no golemi {iroki - beskrajni mo`nosti na makedonskiot jazik.

So ogromna po~it kon Tvoeto Delo

P.S. Propu{tiv da ka`am deka sosema mi e jasno zo{to za "Poslednite selani" ne se na{le sredstva (pari) da se prevede i da bide pretstaven na konkursot "Balkanika". Toa, deka ne bile obezbedeni pari za prevodot, go doznav od prof. An~eva.