POLITIKA

POLITIKA

ZBORAVENI: Vase ^urlinov, suden za Makedonija

NE MI TREBA KOMUNISTI^KA REHABILITACIJA

Pi{uva: @aklina MITEVSKA

Jas ne sakam rehabilitacija od komunistite. Tie treba da se kaznat, a ne da n# rehabilitiraat. Komunisti~ka rehabilitacija ne mi treba. Jas sakam kazna za niv. Tie pravea stra{na tortura i treba so kaznata da po~uvstvuvaat deka se vinovni, a ne denes da go pcujat VMRO- DPMNE. Tie, naprotiv, u{te slobodno {etaat, ni pet pari ne davaat

Golemata politika gi ubla`uva zlostornicite. Nekoi od zlostornicite se s# u{te `ivi, a nekazneti. A nas n# sudea {to sakavme samostojna Makedonija. Petstotini godini lu|eto se borea za Makedonija. Koj ne saka svoja samostojna zemja? Zarem toa e grev? Zarem da n# sudi Makedonija? Osum godini da zaboravam koga sum roden i da mi pomine mladosta vo zatvor, a tie slobodno da {etaat

Jas sakam i moite vnuci da znaat deka jas sum suden za Makedonija. I po iljada godini moite potomci sakam da znaat deka nivniot dedo se borel za Makedonija

Gospodinot Vase ^urlinov e zemjodelec od seloto Dabile, Strumi~ko. Suden e za VMRO, za obedineta Makedonija. Zatvoren e vo 1947 godina, a odle`al 8 godini i {est dena zatvor pod te{ka tortura.

Za torturata vo zatvorot gospodinot ^urlinov veli deka otkako svetot nastanal takva tortura kako komunisti~kata nemalo.

Fa{izmot mo`e samo da mu pozavidi na komunizmot, za torturata, veli g. ^urlinov. Tie yverovi bea na{i lu|e, kamo da bea Grci ili fa{isti, makata }e ni be{e pomala. Na{i lu|e za ni{to n# ma~ea do smrt. Rabotevme najte{ki raboti. Bevme zatvoreni vo betonski karceri samo zatoa {to bevme VMRO-vci.

ZATVORSKITE DENOVI

Otkako bila formirana Ciglanata vo Idrizovo, tie bile prinudeni da se~at iljadnici i iljadnici tuli za ograni~eno vreme i so ograni~eno koli~estvo leb. Sedumstotini grama leb od trici i dvaeset kilogrami `olto bra{no zameseno bil ru~ekot za petstotini du{i.

Grbovite ni se lupea. Imavme rani i stavavme vla`ni krpi. Zimata vo 1948 godina n# odnesoa na rekata Vardar. Eden traktor ostanal vo rekata od esenta. Nadvor ima{e sneg do kolena. Nekoj ~ukna. Izlegovme od tretoto stra{no zloglasno oddelenie. Blagoj Petkov od Kavadarci, eden ajdutin, n# sobra nas dvanaest du{i. Toa be{e na 24 januari i n# odnese vo pravec na Vardar. Tamu na Vardar odvaj se gleda{e. Vardar be{e razlean i ni re~e da se soble~eme. Tamu ima{e osum policajci i dvajca so mitralezi. Ni ka`aa deka ako ne se soble~eme, }e pukaat vo nas i n# pcueja so zborovite "majkata va{a VMRO-vska". Se soblekovme. Edvaj go izvlekovme toj traktor. Bevme vo voda do vratot. Kolkovite mi se izlupija. Potoa donesoa edno }umbe vo tretoto oddelenie vo vtorata soba. Po tri dena od toj nastan i od taa stra{na tortura po~ina edno mom~e Bla`o. Koj i zo{to ni ja prave{e taa stra{na tortura? Za{to bevme Makedonci i za{to se borevme za samostojna Makedonija. Potoa vo 1949 godina n# odnesoa vo kamenolomot. Tamu {est meseci i dewe i no}e kr{evme kamen. Zemjata se trese{e od kr{eweto kamen. Kamenolomot be{e zagraden, a kamen nosea na [amac - Saraevo. Ako se ispravi{, te tepea. Edno mom~e, Crnogor~e, go ubija samo zatoa {to se obide da zeme lep~e. Od tamu n# odnesoa vo Slavonski Brod. Tamu bevme okolu ~etirieset dena. N# tepea i n# maltretira kako stoka vo vagonite. Nema{e kade da odi{ vo klozet. Od tamu n# vratija vo Idrizovo. Tamu bevme okolu dvaeset dena, a potoa n# odnesoa vo Probi{tip vo rudnikot. Nie bevme sedum lu|e me|u koi pokojniot Cipu{ev, Naum Kozakliev i nekoi drugi. Se sprotivstavivme, za{to ne mo`evme da izdr`ime i za pet dena povtorno n# vratija vo Idrizovo. N# nosea vo logorot vo Prespa. Vilite koi se praveni na Prespanskoto Ezero se praveni od VMRO-vcite. Tamu be{e i Krum Miladinov od Struga. N# natovaraa, samo da vle~eme. Ne ni davaa voda, samo edna ~a{ka za cel den. Civilite se ~udea kako }e ostaneme `ivi. Takva tortura kakva {to be{e pravena vo komunizmot nikoj dosega nema praveno, objasnuva gospodinot ^urlinov.

TORTURATA PO ZATVOROT

Torturata po izleguvaweto od zatvorot bila stra{na. Sekoj den se javuvale vo Slu`bata za vnatre{ni raboti za da ka`at koj im bil na gosti i za {to razgovarale. Koga doa|ale nekoi "golemci" tie bile zatvorani. Im gi maltretirale fimiliite. Ne im dozvoluvale zemjata da ja obrabotuvaat.

]e zemam volovi. Po mesec dena }e dojdat i }e mi gi zakolat. Toa se slu~i tripati. Ne smeev od niv da odam vo Strumica. Zaedno so Pande Barbarovski n# zatvorija vo Bosilovo koga dojde Hru{~ov. Onie koi me sudea gi izbegnuvaat kontaktite so mene. Nekoi se sramat, nekoi me pcujat. No, tie ovde ostanaa nekazneti.

Moeto dosie ne sum go otvoril. Lu|eto koi si gi otvorija dosiejata mi velat deka nema {to da se vidi vo niv. Jas i taka si gi znam moite kodo{i - dali `ivi ili mrtvi. Zo{to da go gledam dosieto? Jas pedeset godini znam kako te~at rabotite. Sega, kakvi se tie dosieja jas ne znam. No, lu|eto velat deka vo dosieto ne mo`e{ da gi vidi{ kodo{ite, nivnite imiwa se pre~krtani. Vo sekoe semejstvo ima{e kodo{i. Pod prozorecot te slu{aat {to zboruva{. Pred da ve~eram, sum izleguval nadvor za da vidam dali ima nekoj pred vratata ili prozorecot da n# prislu{kuva, raska`uva gospodinot ^urlinov za negovoto dosie, a vo vrska so rehabilitacijata toj otse~no potencira deka ne saka nikakva rehabilitacija.

Jas ne sakam rehabilitacija od komunistite. Tie treba da se kaznat, a ne da n# rehabilitiraat. Komunisti~ka rehabilitacija ne mi treba. Jas sakam kazna za niv. Tie pravea stra{na tortura i treba so kaznata da po~uvstvuvaat deka se vinovni, a ne denes da go pcujat VMRO - DPMNE. Tie, naprotiv, u{te slobodno {etaat, ni pet pari ne davaat.

Zlostornicite gi odvoija studentite od nivnite devojki koga tancuvaa i gi ubija (strumi~kata petorka), a s# u{te ne se kazneti. Golemata politika gi {titi zlostornicite. Nekoi od zlostornicite se s# u{te `ivi, a nekazneti. A nas n# sudea zatoa {to sakavme samostojna Makedonija. Petstotini godini lu|eto se borea za Makedonija. Koj ne saka svoja samostojna zemja? Zarem toa e grev? Zarem da n# sudi Makedonija? Osum godini da zaboravam koga sum roden i da mi pomine mladosta vo zatvor, a tie slobodno da {etaat.

Gospodinot ^urlinov ne ja obvinuva mnogu sega{nava vlast. No, odnosot na prethodnata vladeja~ka garnitura na SDSM kon niv bil potcenuva~ki. Li~no nemu so najgrdi zborovi mu se zakanuvale i s# u{te mu se zakanuvat deka }e go tepaat.

Komunistite od nikogo ne se pla{at i slobodno si {etaat, veli g. ^urlinov.

No, od strana na VMRO - DPMNE toj, kako {to objasnuva, bil po~ituvan. Go vikale na konferencii. Otkako do{lo VMRO- DPMNE na vlast, tie stanale slobodni i pove}e nemalo maltretirawe. I nivnite famili ve}e nemale takov strav.

Gospodinot ^urlinov bara barem sudenite VMRO-vci, onie koi se bez prihodi, da dobijat penzija. Toj li~no nema nikakvi prihodi.

Od Vladata na VMRO - DPMNE jas sum zadovolen i se nadevame za podobro. Nejze & veruvame. Nie sakame da se donese zakon za minimalna kazna, za da gi ocrnat tie komunisti. Jas sakam i moite vnuci da znaat deka sum suden. I po iljada godini moite potomci sakam da znaat deka nivniot dedo se borel za Makedonija. So vleguvaweto vo Evropskata zaednica se nadevame deka }e bide podobro, deka }e se otvorat fabrikite i deka }e ima rabota i perspektiva za nas zemjodelcite. Ovaa Vlada i soodvetnoto Ministerstvo se bori za toa. Toa go pravi i Qub~o Georgievski i zatoa mu upatuvam pofalni zborovi, go objasnuva gospodinot ^urlinov odnosot na dene{nata vlast kon sudenite VMRO-vci i li~no kon nego.