DOSLEDNI NA GOCEVOTO VMRO

Gospodinot Barbarovski niz solzi ni raska`uva edna slu~ka od zatvorskite denovi.

Se nao|avme vo eden logor, tri kilometri pred Ohrid. Vo logorot ima{e okolu iljada i petstotini du{i, razni zatvorenici, kriminalci, politi~ki zatvorenici. Od iscrpenosta i slabata hrana polovina lu|e od logorot oslepea, veli g. Barbarovski. Lu|eto ne mo`ea da odat na rabota. Upravnikot dojde i mu veli na eden policaec koj n# ~uva{e da go izvadi mitrolezot zatoa {to zatvorenicite za VMRO samo se prepravaat. Tie ne sakaat da odat da rabotat, tuku sabotiraat. Upravnikot objasnuva: "Kolku pove}e VMRO-vci }e ubijam, tolku pomalku neprijateli }e ima na{ata dr`ava, a osven toa i }e me nagradat. Vadi gi da vidam dali se oslepeni". Blagoj Cipu{ev, pokojniot, mojot blizok prijatel, be{e mnogu hrabar ~ovek. Upravnikot mi veli: "Vodi go vo polskiot nu`nik. Da vidime dali e slep i dali }e vleze vo nu`nikot". A nu`nikot be{e dlabok osum metri. Jas go vodam i mu velam: "Blagoj moram da te pu{tam". Toj padna vo nu`nikot. Jas si vodam gri`a kako }e go is~istam. Jas sum mu najblizok prijatel. Ako ne go is~istam jas, toga{ koj drug? Taka be{e i so drugite oslepeni. Nema{e nikakvi uslovi za ~istewe. Iako si do ezeroto, nema{ voda za piewe. Ti davaat ograni~eno koli~estvo voda. So tolku malku voda ne mo`e{ da se izmie{, da se ispere{. Zasmrdevme. Upravnikot sfati deka lu|eto se navistina oslepeni, no ne saka{e da popu{ti. Go viknaa doktorot Topuzov, Egeec, i go pra{aa na {to se dol`i toa. Toj odgovori deka toa slepilo se dol`i na iscrpenosta, na slabata hrana i predlo`i da se donesat deset litri ribino maslo. Donesoa edna tuba, ne znam dali ima{e tolkavo koli~estvo. Po dve mali ~a{ki (za rakija) im dadoa na site. Lu|eto progledaa. Taa gletka be{e stra{na. Da si do voda, a da ne se napie{, vo mesecot avgust, vo najtopliot mesec da bide{ bez voda, be{e stra{no. Od ova mo`e da se napravi film koj }e bide pobogat od filmot "Crno seme" i koj }e ostane vo istorijata. Toj period se preskoknuva. Nikoj dosega ne dojde da pra{a {to se slu~uva{e vo toj period od komunizmot. Od toj logor n# odnesoa vo Bakarno Gumno vo blizina na Bitola. Pravevme pruga. Tamu go donesoa najopasniot upravnik za da ni vlee strav zatoa {to logorot ne be{e mnogu ograden. Ima{e samo edna bodlikava `ica i postoe{e opasnost zatvorenicite da izbegaat. Rabotevme te{ka naporna rabota. Tamu bea moite drugari Vase ^a~ev od Strumica, pokoen, Mile Dostojnov od Strumica, pokoen, Vase ^orlokov, najstar VMRO-vec vo Makedonija, koj vo 1941 godina so Mo{a Pijade le`e{e za VMRO. ^orlokov za ideite na VMRO be{e suden vo vremeto na bugarskata okupacija 11 godini. No, toj be{e suden i vo makedonskoto vreme okolu 11 ili 12 godini.

Gospodinot Barbarovski ni raska`a i za slu~kata koga od zatvorot izbegale dvajca Albanci - kriminalci i kako VMRO-vcite bile maltretirani za toa begstvo, iako tie vsu{nost i nemale nikakva vrska so toa.

Jas bev najmlad i po vozrast i po denovite pominati vo zatvorot. Drugarite mi velea deka ottuka nema da si otideme `ivi i zdravi. Normata e tolku golema {to i da se ubie{ pak nema da ja zavr{i{, objasnuva g. Barbarovski. Pa|awata od skeliwa so kofi bea sekojdnevna pojava. Nema{e kade da se isu{i{. Mokar legnuva{, mokar stanuva{. Poradi taa te{ka rabota dvajca Albanci - kriminalci uspeaja da pobegnat. Nie prethodnata ve~er pred nivnoto begstvo si razgovaravme za toa dali }e gi izdr`ime zatvorskite denovi. Eden {pion od Radovi{ko im rekol na slu`bite vo logorot deka Albancite pobegnale so na{a pomo{ i, navodno, nie cela no} sme se dogovarale za nivnoto begstvo. Nie navistina taa ve~er sedevme do docna, no so begstvoto nemavme nikakva vrska. Slu`bite dojdoa i go zedoa Vasko ^orlokov - Stojanov od Pirava, najstariot VMRO-vec vo zatvorot. Nie se tresevme, bidej}i ne znaevme {to se slu~uva. Po nego go odnesoa Blagoj Cipu{ev, pa Mile Dostojnov, pokojniot. Nie ostanavme so Vase ^a~ev i ~ekavme da dojdat po nas. Na{ite drugari s# u{te gi nema{e. Ne znaeme {to se slu~uva. Po nekoe vreme doa|a Vase ^orlokov. Na liceto mu se gleda{e stra{en izraz. Ne smeevme da go pra{ame {to se slu~uva i dali ne{to se podgotvuva. Potoa dojde Blagoj Cipu{ev. Toj be{e upla{en i nego ne smeevme da go pra{ame ni{to. Doa|a i Mile Dostojnov, celiot izvalkan.Toa be{e tragedija. Utroto doznavme deka nie sme obvineti za begstvoto na Albancite i deka nie sme go organizirale. Tamu ima{e eden polski bunar. Vase ^orlokov - Stojanov go vrzaa za nozete i go pu{tija vo bunarot, velej}i mu da priznae deka VMRO-vcite go organizirale begstvoto na Albancite. A, na Blagoj Cipu{ev, pak, se obidoa da mu go skr{at 'rbetniot stolb. Mile go butnaa od skeliwa. Stra{na gletka. Od toa mo`e da se napravi film. Potoa n# premestija vo drug logor.

Torturata po izleguvaweto od zatvorot bila u{te polo{a. Sekoja nedela gi vikale vo slu`bata za vnatre{ni raboti, kade {to davale izjavi koj im do{ol na gosti, so kogo se sretnale, za {to razgovarale.

Ne smeev da odam na pazar vo Strumica. Ako nekoj napravi muabet so mene, prijatel ili rodnina, vedna{ me pra{uvaa: "Koj e toj, za {to razgovaravte?". Celi 45 godini jas ne znaev {to e sloboda vo mojot dom i dali taa voop{to ja ima{e. Koga doa|aa nekoi golemi dr`avnici od nadvor, toga{ site nie VMRO-vcite bevme zatvorani. Koga pominuva{e Tito po dva -tri dena bevme zatvorani, iako ne ni davaa re{enie ni obrazlo`enie zo{to n# zatvoraat, tuku naprotiv velea deka odgovorot }e go doznaeme koga }e n# pu{tat od zatvorot. Vsu{nost, nie sme bile zatvorani, bidej}i sme bile somnitelni i deka trebalo da se osiguri bezbednosta na tie lu|e. Se se}avam koga dojde Hru{~ov od Rusija, rabotev na ku}a kako majstor. Toga{ me simnaa od ku}ata i me zatvorija. Me dr`ea tri dena, a potoa razbrav deka Hru{~ov bil vo Makedonija i se pla{ele da ne go ubieme. Tolku mnogu bevme ocrneti od taa komunisti~ka banda, raska`uva gospodinot Barbarovski.

Toj s# u{te ima kontakti so tie {to go sudele, so onie koi se `ivi. No, tie nikako ne go promenile misleweto za niv.

Veruvajte, u{te se pla{am od niv koga gi gledam kako niz Strumica slobodno {etaat. Koga mi ja vr{ea najte{kata istraga me pra{uvaa: "[to }e ni pravite ako vie dojdete na vlast?". Jas im odgovarav: "Toa {to vie ni go pravite nam, kako {to vie postapuvate so nas, taka i nie bi se odnesuvale kon vas". Dojde toj den. No, tie mnogu lesno si pominaa i neka mu se zablagodarat na VMRO - DPMNE za politikata koja ja odigra. Nieden od niv ne se nao|a tamu kade {to treba da se nao|a, potencira gospodinot Barbarovski.

Za svoeto dosie toj veli deka i ne mu e mnogu va`no, bidej}i toj li~no poznava pet kodo{i od seloto Dabile koi do{le da svedo~at protiv nego. Mo`ebi ima u{te, veli toj, i se potsetuva deka imalo u{te okolu trinaeset takvi izjavi protiv nego, iako gi kriele potpisite za da ne se doznaat nivnite imiwa. Mo`ebi i toj eden den }e go otvori svoeto dosie za da vidi dali nekoi od negovite kodo{i se s# u{te `ivi. No, od soznanijata {to toj gi dobil od lu|eto koi si go otvorile dosieto, doznal deka tie ne se mnogu zadovolni od ona {to go videle vnatre vo dosieto.

Iako sum izbegnuval kontakti i so najbliskite, tie se obiduvaa i najbliskiot da ti go pu{tat samo za da izvle~at ne{to od tebe, i da doznaat dali jas sum s# u{te so takvi idei, dali sum opasnost za vlasta. Toa be{e stra{na trauma za nas, veli gospodinot Barbarovski. Toj ne se `ali mnogu za odnosot na prethodnata vladeja~ka garnitura na SDSM i sega{nata na VMRO-DPMNE, vo odnos na nekakvi torturi kon nego.

Koga se osamostoi Makedonija ne bev provociran od nikogo, iako prethodnata vlast na SDSM znae{e deka sum suden za VMRO. Nikoj ne me navredil, nitu pak napadnal. Znaeja deka bev vo prvite redovi na VMRO za agitacija. Nie sme stolbovite na VMRO. Da ne bevme nie, nema{e VMRO da ja osvoi vlasta vo ovoj kraj. Nie bevme tie koi odea no}e da gi ubeduvaat lu|eto koj }e dojde, {to }e dojde, deka }e se oslobodi Makedonija. I za toa mnogu mi e krivo, {to nie sme oddeleni na edna strana i obespraveni. A, ne barame nekoi prava da bideme vo vlasta. Dali toa se dol`i, na primer, {to vo tie generacii nema{e mnogu u~en svet. Vo celata taa grupa bevme so sredno i ponisko obrazovanie. Treba{e nekoj od na{ite lu|e da ima vo redovite na VMRO - DPMNE, objasnuva gospodinot Barbarovski.

Od kogo nie da barame rehabilitacija? Da odam jas i da im se poklonuvam na nekoi koi s# u{te se komunisti, koi se napikaa vo vlasta pod drugo ime i koi stanaa golemi patrioti - VMRO-vci samo za da sednat na foteljite? Jas nemam doverba vo niv, nitu pak baram rehabilitacija od niv. Kakva korist i od bri{eweto na presudite. Nam ni pominaa godinite, nie ne barame rabota. Go od`iveavme svoeto. Mnogu te{ki 45 godini pominavme. Sega sme sre}ni i presre}ni, a kako }e bide vo idnina }e vidime, vremeto }e poka`e, odgovara g. Barbarovski na postavenoto pra{awe za rehabilitacijata i za bri{eweto na presudite.

Toj, kako i preostanatite VMRO-vci, malku e nezadovolen od dene{nata vlast. Taa ne obrnala golemo vnimanie za niv, iako tie nekolkupati insistirale so pisma da bidat islu{ani nivnite `elbi i da ne ostanat anonimni.

Li~no jas se ~uvstvuvam kako anonimec, iako celiot `ivot mi pomina. Mene li~no mnogupati dosega mi se postavuva pra{aweto od koe VMRO sum bil jas. Za mene nema drugo VMRO. Nie si ostanuvame dosledni na Gocevoto VMRO. Gledate sega kolku partii so "VMRO" se pojavija. Ovoj na{iot vele{anec Stojmenov za mene e rasipan ~ovek. ^ovek koj si ja menuva partijata, za mene ne e ~ovek. Iako imame bolki, zatoa {to ne sme onamu kade {to treba da bideme, nie si ostanuvame dosledni na Gocevoto VMRO i od partijata na VMRO ne otstapuvame. Ne samo jas, tuku i celata familija. Ostanuvame dosledni i mislam deka imeto na VMRO nema da zagine. Frakcite koi denes se pojavuvaat vo VMRO - DPMNE mora da se is~istat. Tie ja matat celata voda. Jas ne znam {to ~eka ovaa Vlada, kakov moment. Taa treba da gi pro~isti svoite redovi. Vo taa Vlada s# u{te se nao|aat silni komunisti koi ne sakaat da slu{nat za VMRO. Toa e najsilnata bolka. So ~isteweto Vladata po~na, no do kade }e odi, vremeto }e poka`e, zaklu~uva gospodinot Barbarovski.