MAKEDONIJA MAKA VIDENA OD SEKOGO

Apostolite rekle: "Nikoga{ ne posakuvaj go ona {to ne e tvoe". To~no. No, sepak tu|oto e sekoga{ poslatko. Prika`uvaweto na tezite deka Sveta Sofija i Sveti Naum se s# drugo samo ne makedonsko delo, e pove}e od kra`ba. Kako sega da se razvivaat tolkuposakuvanite dobrososedski odnosi? Na vakov na~in, sigurno ne. Od kaj Srbite }e ~ue{ deka crkvite bile srpski, a ne makedonski, deka Krale Marko bil Kraqevi} Marko. Od kaj Bugarite }e ~ue{ deka Ohrid bil bugarski Erusalim, deka ovde `iveat Bugari, a ne Makedonci. Grcite }e ti re~at deka poimot Makedonija e gr~ki, a ne makedonski. Albancite }e vi re~at deka nie sme slavofoni, a ne ona {to sme. Postojat mnogu drugi primeri. Ovie se samo bazi~nite. Dodeka drugite se grabaat da go osvojat ona {to ne e nivno, kako orlite po pustinskite le{evi, nie mol~ime. ]e ni pomogne li toa?

Pominaa dva mileniumi od hristijanstvoto. Mileniumi na padovi i izdignuvawa na makedonstvoto. Pominavme niz te{ki vremiwa. Ma~ni, krvavi, porazitelni. I pak ostanavme Makedonci. A, kolku sakaa da n# pogr~at, potur~at, pobugar~at i sli~no. Si velam sega na pragot na tretiot milenium koga ne mo`ea toa da go ostvarat niz godinite koga bea tolku mo}ni i edinstveni, vo momentov takvata ideja im se sveduva na utopija. Se postavuva pra{aweto koj saka da krade i da go zeme tu|oto? Onoj koj nema totalno ni{to od toa {to go imame nie. Nie sme bogati vo duhot i bo`estvenite darbi, ta zatoa ne protestirame i prisvojuvame. Nitu Srbite, nitu Grcite, nitu Bugarite go nemaat Aleksandar koj go nosi predznakot "makedonski", go nemaat Carot Samuil, Sveti Naum, Krale Marko, ^ento, Goce Del~ev, Nikola Karev, pa i Kiro Gligorov od ponovata istorija. Sekoj `ali za takvi lu|e i li~nosti {to gi nema, na koi niz istorijata edinstvenata ni{ka vo nivniot zbor im bila Makedonija. E, sega koga nekoj }e vi re~e deka istite tie lu|e pove}e gi zastapuvale bugarskite, odnosno srpskite interesi toa navistina boli. Na momenti e sme{no, no koga toa }e premine vo praktika doveduva vo situacija koja predizvikuva antiprijatelstvo. Divosta na Balkancite od prokletiot 20 vek ne e dobro da premine i vo noviot 21 vek. No, tovarot od minatoto verojatno }e go nosime u{te dolgo. Sakale ne sakale toa ni e sudbinata, mentalitetot, inaetot, tvrdoglavosta. Makedonecot ne e nitu privilegiran, nitu e daden od Boga, iako go ima vo Biblijata. Makedonecot ne e pobogat od Srbinot, Tur~inot, Bugarinot ili Grkot. Vo toa mo`eme i samite da se uverime. Posiroma{ni sme od site. Makedonecot nema pogolema dr`ava od site okolni narodi. Vo sprotivno, ima najmala. Makedonecot ne e priznat kako Grkot, Srbinot ili Bugarinot so site belezi i osobenosti koi treba da gi ima eden narod i edna dr`ava. Zo{to se toga{ site ovie obezli~uvawa niz godinite i vekovite nanazad? Ako Makedonecot e tolku mal vo odnos na site okolu nego, vo sekoj pogled, zo{to sakaat da napravat u{te pomalo xuxe od nego? @alno e da se razgovara za ovie problemi vo denovive na praznici, veselbi i luduvawa. Novata godina i Bo`ik da pominuvaat so raboti koi mu se svojstveni samo na crnoto minato. Dosta ni e ve}e od Radkovci, Milo{evci, Simitisi. Dodeka tie si gi kreiraat svoite karieri za dobroto na nivnite narodi, nie }e izigruvame `rtvi na nivnite ~eli~ni ~ekori. Zboruvame za srbofili, bugaromani, albanofobi i sli~no. Koga edna{ zrelo }e zboruvame za vistinskite Makedonci? Vo javnosta se prika`uvaat kako patrioti, a dejstvuvaat kako ~lenovi na nekoja stranska razuznuva~ka slu`ba.

[to e tolku lo{o i {tetno istovremeno da se prika`e{ i da raboti{ kako Makedonec gordo, dostoinstveno i ma{ki? ]e mo`at li toga{ golemite balkanski "mo}nici" da re~at ova ne e makedonsko, tuku albansko, bugarsko i srpsko? Ne{tata mo`at zna~itelno da se smenat. Ne treba sila, tuku pamet. Ne trebaat samo muskuli za tepawe, tuku i zdrav razum. Da imavme muskuli, a ne pamet deneska mo`ebi i nie }e gorevme vo balkanskiot ko{mar. ]e se pravevme ma`i zaedno so onie koi se prika`uvaa kako svetski heroi. Dodeka nivnite vojski pusto{ea od Slovenija do Kosovo nie baravme poddr{ka od svetot, pravevme napori da bideme dr`ava vo vistinskata smisla na zborot, ramnopravno, me|unarodno priznata po~ituvaj}i gi pritoa site propisi od svetskite institucii i organizacii. Pravevme i gre{ki. Toa e nesporno, no na na{a, a ne na nekoja tu|a smetka. Otstapkite i kompromisite pove}e ni odea vo zijan, otkolku vo korist s# so cel da go imame mirot, a ne golemite teritorii. Takvi ni bea godinite. Tie se zad nas. Ne treba da se sramime od niv . Treba da se gordeeme. Lesno e da se re~e deka nekoj e predavnik, no te{ko e da se priznae deka nekoj e patriot i vistinski dr`avnik. Navistina i takvi ima{e, kodo{i, antimakedonci i drugi, no ima{e i li~nosti koi znaeja da go krepat makedonskoto dostoinstvo i gordost. Sega nekomu tie i takvite ne ~inat, no sepak se del od istorijata, del od na{iot 20 vek. Treba{e mnogu da se napravi za da se izgradi branata od kletite propagandi. Da se bide takti~ar, da se bide prijatel so neprijatelot. Silata tuka ne pomaga{e. Gordo be{e na Bugarinot vo Sofija da mu ka`eme deka sme Makedonci. Istovremeno istiot toj Bugarin }e ni frle{e pogled popreku zatoa {to ste mu go odzele "negovoto". Site sakaat da n# ~uvaat kako mileni~e, da n# miluvaat kako malo dete, a pritoa zbor da ne mu se ka`e.

Nie sme Makedonci. Neka n# mrazat, poni`uvaat i otkradnuvaat. Makedonecot znael da trpi. Pove}e bil poni`uvan, otkolku krenat na piedestal. Istorijata na{a e bogata so takvi ne{ta. Kam{icite od "na{ite" osloboditeli s# u{te bolat. Ne se zaboravaat. I samoto ime Makedonija proizleglo od zborot maka. Maka videna od sekogo. Bo`ik go pre~ekavme kako praznik na Boga, no i kako se}avawe kolku ovoj praznik pridonel vo hraneweto na duhot na Makedonecot koga mu bilo najte{ko. Vleguvaat lu|e v crkva i mu se molat na Gospoda da ne go dozvoli ona {to vo minatoto bilo sekojdnevie na na{iot ~ovek. V nedela e Vasilica, odnosno Stara nova godina. I ovoj praznik e se~ij, samo ne makedonski. Srpska nova godina, golem bugarski verski praznik. Makedoncite go slavat i ne se falat deka e nivni, iako mo`ebi poteknuva kako tradicija od na{ite krai{ta. Povtorno }e ima raspolo`enie, bogati trpezi, crveni vina, pe~eni prasiwa. Vo svetot ostanaa u{te malku narodi so pravoslavna veroispoved. Tendencijata da se pretopat vo nekoi drugi veri prodol`uva. Namesto sega zaedni~ki da se odbranime od takvite asimilatorski procesi koi duvaat i od istokot i od zapadot, nie me|usebno }e se uni{tuvame i }e se doka`uvame koj od koj e pogolem hristijanin. Veruvam vo idninata i me|usebnoto izgraduvawe novi prijatelski odnosi na Balkanot vo site sferi na op{testveniot `ivot. Lo{oto go ostavame na vekot koj izmina. Godinite {to nadoa|aat neminovno treba da se posvetat na harmonijata i po~ituvaweto. Koj }e go odbegne toa }e bide zakopan vo minatoto stoletie.