NAMESTO SERVIS NA GRA\ANITE OP[TINITE STANAA MESTO ZA PLUKAWE

VASILEVSKI: Glavno mojata programa se sostoe{e od tri dela. Delot za ekologija, kade {to vleguvaat i parkovite i kanalizacija, ne~istotiite vo "\or~e Petrov" i site onie raboti vrzani za ekolo{kite problemi. Potoa, delot na kulturata i delot na socijalata. Toa bea glavno to~kite na koi se zasnova{e mojata programa i jas sum sre}en {to e prifatena od skoro 11.000 glasa~i, {to e bezmalku tretina od glasa~koto telo vo "\or~e Petrov".

VASILEVSKI: Jas vo programata gi imav site ovie to~ki, po~nuvaj}i od vodovodot vo Ku~kovo, pro{iruvawe na patot za Ku~kovo i osvetluvawe, voda vo Niki{tani, most vo Orman, pro{iruvawe na patot za Orman. Vo Volkovo ima ogromen ekolo{ki problem - kanalizacijata za koja ima izraboteno Proekt. Toa e eden del me|u Stopanski Dvor, Kisela Jabuka i Volkovo. Tamu site lu|e `iveaat so septi~ki jami, a znate kolku e toa nehigienski, postojat opasnosti od bolesti, od zagaduvawe od podzemnite vodi. Toa mo`ebi }e mi bide najgolemiot zalak {to sum se zafatil da go re{avam. No, se nadevam deka toa }e bide so pomo{ na fondacii, bidej}i Buxetot na Op{tinata ne dozvoluva da se re{i eden takov golem problem. Se nadevam deka }e go re{ime. Vo naselbata "Dame Gruev" ima desetina ulici koi ne se asfaltirani. Zna~i, vo mojot prioritet }e bidat zemjenite kolovozi, onamu kade {to lu|eto s# u{te gazat kal, da se izgradi kanalizacija, a potoa da se alsfaltiraat. Isto se slu~uva vo "\or~e Petrov", kade {to postojat dosta ulici bez kanalizacija i bez asfalt, kako i vo naselbata "Hrom" koja{to gore-dolu e pore{ena i po~ista naselba. Tamu bi startuvale so parno greewe, {to }e se realizira vo bliska idnina. I eden pogolem problem vo naselbata "Deksion". Tamu postoi eden otvoren kanal, koj treba da se zatvori, bidej}i e opasnost od bolesti i zarazi.

VASILEVSKI: Za `al, tuka e glavniot problem vo lokalnata samouprava. Skoro vo site op{tini toa bi trebalo da odi spored brojot na naselenieto i drugi parametri. No, glavno eden procent od Buxetot na Makedonija se izdvojuva za op{tinite. Toa e stra{no malku, ako napravime sporedba na primer so zemjite od razvieniot Balkan kade {to procentot se dvi`i nekade i do 15 otsto. Mo`e da zamislite koga jas bi imal namesto 300.000 germanski marki, petnaeset pati pove}e od toj iznos, bi mo`el da napravam nekoi pozna~ajni zafati i pogolemi re{enija i za mnogu kuso vreme bi gi re{il osnovnite problemi na gra|anite, baram vo komunalniot del.

VASILEVSKI: Za `al, toa e malku komplicirano i malku ne e uredeno. Prvo, komunaliite pred s# od grade`niot del koi treba da se sobiraat. Tie se sobiraat na izvesen na~in, no toa ispa|a kako da e dobrovolno. Ovde gradi koj }e stigne i {to }e stigne bez da plati komunalii, bez da u~estvuva vo tie dava~ki koi se neophodni. Toj vedna{ po izgraduvaweto na objektot, doa|a tuka i veli mi treba struja, voda, kanalizacija, pat itn. Toj ne sfa}a deka Op{tinata se gradi od tie sredstva. Dr`avata nema posebni sredstva. Zna~i, nekade okolu 40 otsto od komunalnite dava~ki ostanuvaat vo Op{tinata, dodeka 60 otsto gi pribira gradot. I toj ima svoj del osobeno vo magistralnite ulici, vo nekoi pogolemi zafati, mostovi, pogolemi kanalizacioni mre`i itn. Zna~i, nepla}aweto na komunalniot denar se odrazuva vrz Op{tinata, koja ne mo`e da funkcionira tokmu poradi tie pri~ini.

VASILEVSKI: Pa eve, jas ve}e zapo~nav so sredbi so gra|anite. Ve}e imav sredba so gra|anite od naselbata "Hrom", iako tie nemaat prostor, toa be{e improviziran sostanok nadvor. Potoa imav sredba so gra|anite od naselbata "Dame Gruev" i so `itelite na "Ku~kovo", kade {to po~nuvaat da se javuvaat zna~ajni problemi. Prvo vo primopredavaweto na pretsedatelstvuvaweto na Mesnata zaednica, potoa so ruiniraniot pat za koj ve}e prezemavme ~ekori za negovo pro{iruvawe.

VASILEVSKI: Gospodinot Penov e odli~en sorabotnik. Me|utoa, i toj se nao|a vo edna te{ka finansiska situacija. Kako {to vidovte, od vi{okot na sredstvata na Buxetot gradot ne dobi ni{to, a toa zna~i ako ne dobie gradot, ne dobivame ni nie. Ima{e edna mnogu sarkasti~na izjava na portparolot na Vladata koj re~e: "Nemojte mnogu da pla~ete, tuku barajte pak pari, ima pari vo Buxetot, vie }e mo`ete u{te da dobiete". Zna~i nie kako da bevme na popraven ispit. Jas toa go iskoristiv, podnesov barawe barem da se nadopolnat sredstvata za elektrika i za komunalnite dava~ki. Toa e nekade okolu milion ipol denari. Jas se nadevam deka barem tie sredstva }e gi dobijam, koi dr`avata pak }e si gi pribere nazad. Ednostavno, }e napravime edno kru`no dvi`ewe. No, jas da vi ka`am edna druga situacija. Vo momentot vo Op{tinata ima finansiska inspekcija, koja jas ja pozdraviv od taa pri~ina {to jas sakav gra|anite da vidat vo kakva situacija jas vleguvam i so kakvi finansiski parametri raspolagam. Dosega se utvrdi deka blizu 900.000 germanski marki se dolgovi koi se napraveni od prethodnata garnitura. Tie pari se potro{eni vo predizborniot period, t.e dvaesetina dena pred izborite, parite se anga`irale za gradba na mostovi, pati{ta, na kanalizacii. Toa zna~i deka jas vo 2001 godina najverojatno treba da gi vra}am dolgovite. Za `al na gra|anite i za moja `al, samo }e moram da gi vra}am site onie sredstva {to se potro{eni vo forma na marketing za izborite. I za `al, namesto tie {to gi potro{ile da gi vra}aat, jas }e moram da gi vra}am. Najte{ko mi pa|aat smetkite po kafeani i takvi sli~ni gluposti. A mo`elo dosta da se napravi so tie sredstva.

VASILEVSKI: Da. Toa se znae, toa i se vide. Moite soznanija se takvi deka toga{ nemu mu bilo re~eno: Tro{i, ne se sekiraj, potoa nie toa }e go pokrieme. Taka se tro{elo i e stignato nekade okolu 900.000 germanski marki i sega sme vo "tesno". Jas ne sum nedoveten da mislam deka nemu ne bi mu gi pokrile tro{ocite, no eve sega se nao|am vo situacija kade {to sigurno nema da mi pomognat vo ovaa rabota. Ednostavno, }e se saka da se ka`e deka eve gledate kako ne gi biduva gradona~alnicite od opozicijata. Lu|eto baraat pari za nekoi obvrski {to se napraveni porano, vo maj mesec. No, tie se napraveni i nepla}ani skoro pet {est meseci dodeka ne dojdov jas. Ne se nadevam na nikakva finansiska pomo{, no smetam deka so pomo{ na fondacii, na sponzori, investitori, na lu|e, }e ja pottikneme gradbata, zatoa {to Op{tinata glavno `ivee od komunalniot denar od gradbata. Tuka gledam spas i izlez od ovaa situacija. A za realizirawe na programata malku }e po~ekame.

VASILEVSKI: Mnogu. ]e vi ka`am eden primer. Da izgradam limena gara`a za voziloto, koe ~etiri godini stoelo na do`d, sneg itn. potrebna mi e dozvola od Podra~nata edinica na Ministerstvoto za transport i vrski. Tuka se gleda i mo}ta na Op{tinata, kolkavi ingerencii ima, kolkava vlast, kolkavi mo`nosti. Zna~i, nie sme staveni vo edna podredena situacija. Jas od poodamna baram tuka da ima barem dve podra~ni edinici i toa na Ministerstvoto za transport i vrski, t.e grade`ni{tvo i Ministerstvoto za trud i socijalna politika. Tuka ima mnogu nevraboteni lu|e, nemaat kade da odat i ednostavno doa|aat kaj mene. Jas nemam i ne sum vo takva situacija da raspolagam so kapaciteti, nitu pak ovde mo`e da se napravi pogolema investicija za gra|anite da se vrabotat. Lokalnata samouprava e s# u{te vo zarodi{ i mislam deka so vakvo rabotewe podobro da ne postoi, ako ne se napravi ne{to pove}e vo delot na ingerenciite i pribirawe na parite pred s# vo oblasta na urbanizmot. Nie ednostavno bi trebalo da bideme servis na gra|anite, no sega sme samo mesto za plukawe.

VASILEVSKI: S# zavisi od goleminata na Op{tinata i od timot koj tuka raboti. Na 15 septemvri tuka bile potro{eni site pari. Ednostavno koga dojdov, najdov 17 denari na `iro-smetkata, a dolg od 900.000 germanski marki. Sega mo`ete da zamislite vo kakva situacija se nao|am jas. Buxetot e podjaden, dve plati nema, a sekoj moment doa|aat doveriteli. Sega sum vo situacija ednostavno da se snao|am do noviot Buxet i novite fondovi, da isplivam kako {to se veli. No, odgovorot na pra{aweto e deka toa mnogu zavisi od lu|eto, ekipata, od racionalnoto tro{ewe, od sistemot na raboteweto, od dogovorot so kolegiumot, od lu|eto koi se na ~elni mesta vo Op{tinata, koi se odgovorni. No, ete kako {to gledate se nao|aat neodgovorni lu|e koi parite si gi tro{ele vaka. Ovde na novi godini se odelo vo Budimpe{ta, Venecija, se tro{ele pari bez da se vodi smetka deka utre nekoj za toa treba da podnese ot~et.