SO STARIOT VOZ VO NOVIOT VEK

A novoto vreme nema ni{to porazli~no da ni donese od dosega{noto minato. Ispivme {to ispivme, kasnavme {to kasnavme, po seto toa povtorno na stariot i dotraen kolosek. So istite gri`i i problemi, so istiot na~in na `iveewe. Razlikata e samo vo toa {to godinata, vekot i mileniumot ni se razli~ni. Toa zna~i deka i nie treba da se smenime. Ako s# e smeneto, zo{to da ja vle~eme s# u{te so nas na{ata malogra|an{tina i samobendisanost, na{eto monotono `iveewe i praktikuvawe na `ivotot. Potezite koi }e n# promenat se mo`ni, no i rizi~ni. Sekoja promena e turbulentna, posebno ako odi vo nadolen pravec. No, barem sme naviknati na promeni. Tie ni se sekojdnevie. Pa, ne mo`at site da bidat crni i katastrofalni. Edna od desetina mo`ebi }e zapali. Vredi da se proba.

Na krajot na godinata, kako i sekoga{, se sublimiraat site pozitivni i negativni rezultati od raboteweto. Da se vidi kade sme zgre{ile za da se popravime naredniot pat. Kakvi se rashodite, a kakvi prihodite verojatno e te{ko da se utvrdi, no globalno gledano }e dojdeme do dve konstatacii. Prvata deka 2000 godina be{e izvonredno odli~na za politi~arite i vlasta, a vtorata deka be{e izvonredno katastrofalna za narodot. Na {to se temelat ovie konstatacii? Nepobiten e faktot koj doa|a od sekojdnevniot `ivot, a govori za opa|aweto na `ivotniot standard na obi~niot ~ovek. Debelo zamrznati plati, zgolemen brojot na otpu{teni od rabota, neplateni pridonesi i na onie {to rabotat se samo del od makite i problemite koi se provlekuvaa i preku ovaa godina. Toa ne mo`e nikoj da go demantira. A kabinetskite plati i pridonesi si ostanaa kako i po obi~aj na toa zagarantirano visoko nivo. I toa ne mo`e nikoj da go demantira. Ramnopravnosta na finansiski plan odamna e ve}e minato. Sredinata e izgubena i pretopena vo sloevite na bogatite i siroma{nite. Takva ni be{e ekonomskata godina. [to u{te i da se ka`uva i pi{uva e ve}e banalno, monotono i stopati izvideno.

Preostanatite problemi ne bea nitu se nebitni vo zbirot na aktuelnostite. Sekoja nedela nova afera, novi situacii koi ne samo {to se interesni, tuku po malku i glupavi i naivni. Nedelava se aktueliziraa `drepkite okolu dodeluvaweto na ambasadorskite mesta. Tikvata pukna u{te so izleguvaweto na alternativcite od vlasta. Mestata koi treba{e da gi dobijat Tupurkovci sega ostanaa prazni. Novoizbraniot minister za nadvore{ni raboti, g. Sr|an Kerim, izleguva so nov plan. Ambasadori da bidat i lu|e od opozicijata. Kolku ovoj poteg na {efot na diplomatijata e demokratski ili takti~en s# u{te so sigurnost ne mo`e da se utvrdi. Crnite analiti~ari smetaat deka toa e maslo na celiot kabinet na Georgievski s# so cel da se rasturat opozicionite partii i da se oslabne nivnata pozicija i rejtingot {to momentno go imaat me|u narodot.

Stavaweto na odredeni li~nosti vo krugot na potencijalnite kandidati za ambasadori, a od redot na SDSM, predizvika golema razdvi`enost vo politi~kite kuloari. Nano Ru`in i \or|i Spasov se samo dvajca od kandidatite koi gi odbral ministerot Kerim so obrazlo`enie deka vo izminatiot period imale dosta nastapi vo Parlamentot tokmu za nadvore{no-politi~koto rabotewe na Republika Makedonija. Zna~i li toa deka gi po~ituva kako dobri i iskusni politi~ari? Pa, toa e retkost edna vlast so interesen koncept na rabota da napravi takov poteg. Toa e priznanie deka opozicijata e navistina dobra. Dali e ova novo udirawe ~etki ili pak navistina taka se misli? Falbite i ~estitkite ne se sekoga{ dobronamerni i realni. Interesen e i momentot kako povikanite li~nosti reagiraat na novite ambasadorski kombinatoriki. Pratenikot Nano Ru`in veli vaka: "Sakam da & pomognam na dr`avata, no ne smeam da rizikuvam da & na{tetam na mojata partija". Kako da se sfati ova? Partiskite se nad dr`avnite interesi. Site se borat protiv toa, a site go praktikuvaat. ^udna e bogami politikava na{a. Namesto ti da ja turka{, taa te turka. Namesto s# za dobroto na dr`avata, rabotite ispadnaa s# za dobroto na partijata. Pa, normalno e toa. Partijata te vrabotuva, a ne dr`avata. Partijata te afirmira, taa te izdignuva na piedestal, no i te spu{ta na najdolno nivo. E, koga }e te spu{ti na toa nivo site tie koi se borea za partijata zastanuvaat na stranata na narodot i dr`avata. Se borat za pravata na obi~nite i obespravenite. Toga{ istite tie koi se borele za rejtingot na partijata }e zboruvaat za partiski institucii, za partiski pretprijatija, za partiska dr`ava. Sega ne sakaat da & na{tetat na svojata partija. S# e ve}e videno. [to mo`e denes da se krie? S# javno se ka`uva samo koj da se seti deka nekoj naokolu ti go ka`al v lice. Koga }e ispadne taa rabota }e se ~udime kako n# izla`ale. Nikoj ni{to i nikogo ne izla`al. Samite tie na javnosta sekojdnevno & go soop{tuvaat samo koj da razbere. Samite si ka`uvaat deka se kriminalci, samite si ka`uvaat deka se falsifikatori, deka kradele, mamele, zloupotrebuvale, koristele. Pa {to e posledniot Zakon za pratenici? Toj javno se izglasa, bez kriewe. Da si imaat privilegii. A narodot }e go otpu{taat od rabota. Sega poleka, kukavi~ki priznavaj}i ja gre{kata {to ja napravile, odredeni pratenici mo`no e da gi korigiraat svoite stavovi otkako uvidoa deka pretsedatelot na dr`avata, Boris Trajkovski, nema namera da im re~e amin za takviot poteg. Pla{ej}i se od reakciite na narodot, tie vo 21 vek re{ile pove}e da ne gre{at i da ne pravat lo{i raboti za gra|anstvoto. Po toa nitu na Pro~ka nema da mo`e da im se prosti. Glasot po~naa site da go krevaat. Vrabotenite, nevrabotenite, ste~ajcite, zadovolnite i nezadovolnite.

Pove}e ne mo`at da trpat nitu mediumite. Se re{ija na predupreduva~ki {trajk kako poteg so koj se saka da se privle~e vnimanieto na vlasta, da im se objasni na vlastodr{cite deka tie se slobodni i nezavisni, a ne provladini ku}i. Informativniot molk trae{e kratko, no ne za posleden pat. ]e ima u{te. Crnite sliki vo udarnite termini bea samo po~etok na buntot protiv anarhijata koja vladee vo eterot, po~etok na buntot protiv rasfrluvaweto na finansiskite sredstva na netransparenten na~in. Pritisocite, zakanite i rizicite edna{ mora da imaat kraj. Porano ili podocna filmot sekomu }e mu pukne. Onoj koj ne zaslu`uva dobiva enormni iznosi za t.n. proekti, onoj {to rabotel i tvorel - ra~kata od tapanot. Dosta ni e pove}e od monopoli. So edniot (OKTA) se ofajdivme, pa sega ni nametnuvaat drugi. Vo slu~ajot Makedonskata radiotelevizija. Vo takvi i sli~ni okolnosti na rabotewe izli{no e da se veruva deka sostojbata na trgovskite radiodifuzni dru{tva }e se podobro. Tie samo tonat. Ekonomski, finansiski, programski. Predupreduvawata za pla}awe na ratite od koncesiite sekojdnevno pristignuvaat na adresite na nezavisnite televizii. Zakanite deka dokolku ne se platat dano~nite dolgovi }e se pristapi kon odzemawe na dozvolata za rabota isto taka ne se retki. Aj, `ivej da te vidam posle! Od race lebot }e ti go zemat i ni{to nema da ti re~at. Sega se ostanuva samo na predupreduvawe. Ovaa nova 2001 godina, verojatno, nema da bide samo godina na predupreduvawa, tuku i na re{itelni akcii.

V nedela e Bo`ik, eden od najgolemite hristijanski praznici. U{te edno odbele`uvawe na Hristovoto ra|awe, praznik na du{ata, praznik dostoen za po~it. Sekoj pravoslaven gra|anin i Makedonec onaka kako {to znae i umee }e go odbele`i i ovoj svetol den. Crnoto vino, pe~enite kosteni, isukaniot maznik se samo del od bo`iknata atmosfera vo tradicionalnoto makedonsko pravoslavno semejstvo. @ivotot e navistina te`ok, posebno vo edni vakvi vremiwa. No, i pokraj te{kotiite sekoga{ na{iot ~ovek znael preku ovie praznici da sobere sila za borba so `ivotot, da si go povrati pogazeniot duh, da vodi bitka so vremeto i prostorot, da si gi vrati spomenite, da ja za~uva tradicijata. Ni ostanaa samo tie praznici koi n# vodea niz vekovite, praznici koi n# do~uvaa kako Makedonci. Ako politi~arite n# vra}aat nazad vo vremeto i razvojot, praznicite se tie koi }e n# vodat vo idninata i napredokot, koi }e ni ja davaat verbata vo `ivotot. Tie neka se mestat za ambasadori, neka pravat novi mnozinstva, neka si gi menuvaat resorite, neka gi prodavaat fabrikite. Praznicite i du{ite ne mo`at da gi prodadat. Taka }e se prodadat i samite sebesi.

2001 godina }e donese novi momenti, povtorno te{ki i sudbonosni. ]e vleguvame vo novi lavirinti i haoti~ni situacii. Barem taka se najavuva u{te otsega. Novi bitki za opstojuvawe i pre`ivuvawe. Nametnati ili sudbinski ne e tolku va`no. Tovarot na demokratijata }e go nosime u{te dolgo. I Bo`ik }e pomine i Vasilica po toa, s# drugo }e ni ostane. Arnoto brzo pominuva, te{koto ostanuva. Ako s# ona {to sme go imale poleka go gubime ili ve}e sme go izgubile, barem edno trajno neka ni ostane kako na{a sopstvenost. Gordosta i dostoinstvoto {to s# u{te sme Makedonci. Za mnogu godini neka ni se praznicite.