Makedonski pluralizam

STRANCITE ZA MAKEDONIJA MAKEDONIJA NA STRANCITE

Pi{uva: Mi{ko TALESKI

  • Pra{ajte barem eden obi~en ~ovek vo zemjava koj }e vi odgovori deka e zadovolen od negoviot status vo dr`avava. Takvite gra|ani se s# poretki. So krst i kandilo da gi barate pak nema da gi najdete. Svrti se levo - nevraboten, svrti se desno - ste~aec, pogledni dolu - socijalec, pogledni gore - site go vikaat Gospoda za da gi zeme na nebo, za{to dolu na zemjata ve}e e pekol
  • S# otide vo tu|ite xebovi i kuferi. Seto ona {to be{e spe~aleno od rabotnikot otide po beliot svet samo ne kaj onoj {to toa go zaslu`uva. N# kupija kako belo robje. Za bez pari {to bi se reklo. Za pari kolku da se re~e deka ne oti{lo za xabe

Proro{tvata na Savo se ispolnija. Po zaminuvaweto od mestoto pretsedatel na Sobranieto toj predvide parlamentarna kriza kade koalicijata na vlast borba }e vodi za sobirawe na 61 pratenik kolku {to e potrebno za normalno vodewe na sednica. I navistina taka bidna. Opozicijata se re{i da ne u~estvuva na parlamentarnite zasedanija s# dodeka vlasta ne doka`e deka ima mnozinstvo vo Parlamentot. Takanare~enite nezavisni pratenici socijaldemokratite ne gi vbrojuvaat vo novoto mnozinstvo. Vakvi problemi so pratenicite staronoviot spiker Stojan Andov nemal dosega. U{te na prvoto sednuvawe na pretsedatelskoto stol~e Andov be{e staven vo mat-pozicija so kvorumot. Pra{aweto be{e: kako da se raboti? Ednata polovina od Parlamentot natrupana, drugata stoprocentno prazna. Crno-bela kombinacija. Tamam zapo~nal prenosot od Parlamentot, za desetina minuti zavr{il. Pratenicite od vlasta se ~uvstvuvaat izviseni i izmanipulirani okvalifikuvaj}i go takviot poteg od opozicijata kako ~ista opstrukcija. Rabotata nikako da trgne. Namesto progres i napredok vo ekonomijata tie s# u{te se zanimavaat so niski politi~ki igri. Novinarite samo tr~aat po niv vo sobraniskite hodnici. Ednite da gi pra{aat zo{to begaat od sednicite, a drugite zo{to ne mo`at samite da si obezbedat kvorum koga imaat 64 pratenici. Odgovorite kontradiktorni, ni{to ne e jasno. I potoa novinarite go pravele jazot i konfliktot vo javnosta. Site 120 narodni izbranici vo Sobranieto se nevini. Site mu mislat dobro na narodot, a najmnogu sebesi. Ako prodol`i vaka rabotata, nema da ima novi zakoni, barem onie za koi treba dvotretinsko mnozinstvo, bidej}i opozicijata nema da prisustvuva na zasedanijata. A zo{to? Za inaet na vlasta. A bidnala li nekoja rabota dosega so terawe inaet? Kolku {to znam ne. Napnatostite samo se prodlabo~uvaat, kompromisi nema, u{te pomalku zaedni~ki zbor. Ete go sega jazot za koj bea obvinuvani novinarite deka tie go pravat. Jazot go pravat tokmu tie sednati po parlamentarnite klupi, po sobraniskite komisii, po raznite seminari na koi se tepaat dobri dnevnici, po beliot svet kade {etaat na smetka na dr`avata. Pa, koga inaku }e go vidat Pariz, Bukure{t, London i Brisel besplatno.

@ELBITE NA SVETSKITE MO]NICI

Za da gi zadovolime strastite i `elbite na nekogo nie }e morame da popu{tame i da pravime otstapki. U{te kolku kompromisi }e treba da napravime za da zali~ime na dr`ava po nivniot terk!? S# `ivo isprodadovme, s# `ivo ispu{tivme od rabota i pak za tie Banerxievci e malku. U{te du{ata {to ne ni ja zemale. Noviot udar po gra|anite povtorno }e mora da go napravi ovaa Vlada. Nikol~e i Xevdet. Koj poprv }e istr~a? Za {to stanuva zbor? Za da sme go dobiele aran`manot od MMF trebalo administracijata da ja is~istime za u{te 4.500 vraboteni. Na zdravje! Matemati~ki presmetano eden administrativec vo semejstvoto prose~no ima po ~etiri ~lenovi {to zna~i deka bez leb }e ostanat novi 15.000 gra|ani na ovaa napatena zemja. Vladata verojatno za da gi zadovoli `elbite na svoite pretpostaveni svetski mo}nici }e se re{i i na u{te eden takov nenaroden ~ekor samo za da go dobieme t.n. aran`man. E, pa ako na takov na~in treba da gi dobieme tie prokleti i poni`uva~ki pari, toga{ da ti se pluknam vo aran`manot. Poarno i~ da ne ni gi davaat. Za kogo }e bidat toga{ tie aran`mani bez nitu 10 procenti vraboteni vo zemjava. Siroma{tijata raste. Nikoj pove}e ne mo`e da la`e deka rabotite ni cutat, deka ovaa godina }e sme ja zavr{ele so novi 50-ina iljada vraboteni. Kade se tie novovraboteni? Vo partiskite kujni i dr`avnite kabineti? Samite velite gospoda politi~ari deka treba u{te da otpu{tate od rabota, a od druga strana se falite deka ima iljadnici novi vraboteni. [to od ova e to~no? Pra{ajte barem eden obi~en ~ovek vo zemjava koj }e vi odgovori deka e zadovolen od negoviot status vo dr`avava. Takvite gra|ani se s# poretki. So krst i kandilo da gi barate pak nema da gi najdete. Svrti se levo - nevraboten, svrti se desno - ste~aec, pogledni dolu - socijalec, pogledni gore - site go vikaat Gospoda za da gi zeme na nebo, za{to dolu na zemjata ve}e e pekol. I sega }e se najde nekoj koj povtorno }e ve ucenuva za pari da go napravite ona {to bilo praksa vo svetot. Jas dosega nikade ne sum videl praktika vo Evropa i vo svetot da bide 50 procentna nevrabotenost. Toa go ima samo vo Makedonija. Site begaat od tie katastrofalni procenti, a nie sega }e gi zgolemuvame za aterot na Banerxi i parite {to }e ni gi dade. Reformi. Ako bea navistina vakvi, podobro i da ne gi po~nuvavme. E, sega }e re~e nekoj deka za godina-dve }e se po~uvstvuval napredokot vo ekonomijata. Kako {to trgnalo, rabotive nema da se opravat ni za dva veka, a kamo li za dve godini. ^ista utopija i kupuvawe vreme. Ve}e videno i isprobano scenario kako od ovie taka i od prethodnite.

SVADBATA OD "TELEKOM"

Doa|a Nova godina, a narodot mol~i. Nema nikakvi podgotovki. Pred desetina - petnaeset godini mo`e{e da se po~uvstvuva odredena razdvi`enost kaj lu|eto. Ma`ite odea vo mesarnici kupuvaa kupi{ta meso, do Vasilica da jade{, a sega nema nitu za do~ekot. @enite ma~kaa rolati i torti misli{ i za sosedite pravat. Godinava verojatno }e ostaneme so {e}erna tabla i toa ako vi dojde nekoj na gosti. S# nadolu i nadolu. Vo vakov slu~aj ovie politi~arive ne mo`at da se falat deka ne{to napravile. Ni{to ne napravile, tie samo rasipale. Si napravile za niv arno da im bide, a ne za nas obi~nite. I sega otkako s# otide po |avolite, }e molat za pari od nadvor za da ne ni se smeat nekoi. ]e prodavame s# {to imame i toa {to treba i toa {to ne treba. S# otide vo tu|ite xebovi i kuferi. Seto ona {to be{e spe~aleno od rabotnikot otide po beliot svet samo ne kaj onoj {to toa go zaslu`uva. N# kupija kako belo robje. Za bez pari {to bi se reklo. Za pari kolku da se re~e deka ne oti{lo za xabe.

Na takviot pat stoi u{te edna `rtva. Telekomot. ]e go ma`ime za Grk ili Ungarec. I toa bez veridba i bez svatovi. Onaka, samo doma{nite. ]e ni ja zemat nevestata bez da gi pra{aat rodninite. A i taa, nevestata, nekako se pi{mani. Ama koj ja pra{uva nea, drug odlu~uva. Ete, sekoga{ e taka. Kajmakot go sobira nekoj drug. Dali }e ima povtorno monopoli, o~i v o~i muabeti, zasega ne se znae. Opozicijata e krajno revoltirana smetaj}i deka so takviot poteg Vladata }e napravi u{te polo{ pazar od onoj so OKTA. Se pra}aat tu`bi, sudovite ne rabotat. S# e zako~eno. Kade da se pobara ~areto?! Ako tuku-taka se pravat zdelkite za proda`ba na na{ite giganti za da se zeme nekoja marka, toga{ ni{to nemoj da ve ~udi ako od utre po~nat i lu|e da prodavaat. Za pari s# se prodava. I povtorno tie pari nikade gi nema. Koga seto ona {to bilo na{e od utre }e bide tu|o, toga{ nekoj stranec vo va{ata zemja }e ve komanduva. ]e vi re~e ne taka, tuku vaka. I vie }e mol~ite zatoa {to druga alternativa nema da imate. Prodadeni ste i predadeni ste.

Zemete go primerot so OKTA. Klasi~en monopol. I sega Grcite }e ve igraat so naftata. Ovaa nedela 55 denari, po dva dena 57, drugata nedela 60 denari. Sega Vladata ni podgotvuva novogodi{na ~estitka. ]e ni go poevtini benzinot za 4 denar~iwa. Se smiluvale Grcite da mu pomognat na ovoj napaten narod. [tom }e pomine Bo`ik i starata Nova godina Simitis }e mu prati pismo na Qub~o i }e mu re~e: "E, sega 62 denari". Seto toa povtorno }e se opravduva so zgolemuvaweto na cenata na naftata na svetskite berzi i pazari. Taka }e bide i so na{ite Telekomunikacii. Gi rasprodadoa mobilnite paketi za polovina cena, narodot se zatr~a po niv, dr`avata gi sobra parite za da ima pogolema cena pred kupuva~ite i sega po proda`bata }e im udrat astronomski ceni na impulsite, pa korisnicite neka mu ja mislat. Taka se pravi toa. S# za narodot i negovata idnina. Od crna, pocrna.

ESENTA 2002

Vleguvame vo lo{a faza za gra|anite. Nema izbori naskoro, duri po dve godini, taka {to ne mo`e da se o~ekuva nekoj dobar poteg od strana na partiite i vlasta koi znaat da pravat dobri raboti samo od izbori do izbori. Vo me|uvreme s# miruva i ni{to ne se raboti. Vo me|uvreme }e rastat cenite na benzinite, }e pla}ate DDV na pet mesta, }e bidete otpu{tani od rabota, }e {trajkuvate i nikoj nema da ve slu{a, a koga }e dojde esenta 2002 godina site }e vi se umilkuvaat, }e ve povikuvaat na mitinzite, }e vi solat pamet, }e ve teraat da im veruvate. Kako {to stojat sega rabotite, na mitinzite 2002 godina narodot }e izleguva so prosja~ki stapovi, a ne so mobilni telefoni kako sega. Fabriki }e bidat ulicite, plo{tadite, vlezovite na dr`avnite organi. Mnogu simpati~en 21 vek. Koj go zamisluva{e vakov? Startot vo nego }e ni bide odli~en. No, iako `ivotot }e ni bide te`ok, va`no e deka na{ite izbranici ni ja dadoa demokratijata. Ako porano za vreme na socijalizmot nikoj ne smee{e ni{to da ka`e, iako mu bilo te{ko, sega barem koj {to saka mo`e da si ka`e. Barem mo`ete da gi opcuete, da gi pluknete na ulica ako gi sretnete. Da gi udrite i pak ni{to. ]e se vratite doma, }e se pofalite na najbliskite kako ste mu se razvikale na politi~arot i }e prodol`ite da go jadete lebot nasu{en od v~era. A toj politi~arot, iako posramoten pred svetot, povtorno }e si vleze v kafeana i }e si go pora~a svoeto meni. Taka s# dodeka Gospod po vtor pat ne sleze dolu na zemjata.