"APOSTOLSKATA VISTINA" NA "BUGARINOT" MILE NEDELKOVSKI

Najavuvaweto na u~esnikot od Makedonija vo "Panorama" dade osnova za mnogu o~ekuvawa, i za nas na koi im zna~i ne{to imeto Nedelkovski i na onie {to ne znaeja ni{to za ovoj kontroverzen ~ovek. Samoto najavuvawe na pisatel od Makedonija zna~e{e mnogu. Ve}e od poodamna site po tradicija znaeme deka nema da bide nekoj Makedonec, pa ako ne e nekoj Albanec politi~ar, toga{ zadol`itelno }e bide nekoj predavnik na makedonstvoto - "B'lgarin", odnosno Bugarin od Makedonija. Taka e, za{to BNT sozdade kaj nas vpe~atok deka taa, isto kako tajnite slu`bi od minatoto, i site sega{ni propagandni institucii, gi imaat na spisok takvite kako M. Nedelkovski. I ne se izla`avme.

Iako na g. Nedelkovski ne mu uspea vo tolku kus razgovor da ni go objasni svoeto nacionalno istorisko "vjeruju", sepak toa {to toj go ka`a i poka`anite stranici od negovite pi{uvawa, ka`aa s#. Vsu{nost koj i kakov ~ovek e gospodinot Nedelkovski ni stana jasno u{te so na~inot na objavuvaweto na negovoto u~estvo, pod naslovot: "Trudnijat p't k'm apostolskata istina", odnosno "Te{kiot pat kon apstolskata vistina". Zna~i, Nedelkovski be{e proglasen za apostol na vistinata. A kakva e taa vistina se znae - "b'lgarskata". Vo nedostatok na apostoli, svetii i nacionalni heroi, koga t.n. B'lgari ne samo {to prisvojuvaat tu|i, tuku i se podgotveni da go proglasat za takov duri doka`aniot glavorez na svojot narod, anti~ovekot terorist Van~o Mihajlov, zarem e ~udno {to Nedelkovski go proglasija (neoficijalno) za apostol na vistinata!

Izgleda deka ne samo Nedelkovski, tuku i negovite prijateli i istomislenici od BNT i drugite od omilenata mu tatkovina B'lgarija, ocenile deka Makedonija mu e tesna i mala za negovata {to poplodna izjava, pa mu ponudile preku Bugarija i nejzinite pomo}ni mediumi da mu ovozmo`at takva. Neli, za da vrodat plod negovite posebni sogleduvawa za istoriskiot razvoj na Balkanot (vrz ~ij pogolem del navodno nastanala "b'lgarskata" narodnost), majka B'lgarija treba da im dade pomo{ na svoite ~eda, duri i tamu kade {to ne gi poseala! No, zo{to soglasno poka`anite stranici od negovite pi{uvawa, Nedelkovski gi obrabotuva nastanite i slu~uvawata samo vo 18,19 i 20 vek. Zarem istorijata na negoviot imaginaren tolku star "b'lgarski" narod po~nuva duri toga{!? Zo{to ne se navra}a vo predhodnite vekovi? Verojatno po nego istorijata na Balkanot i negoviot osnoven "b'lgarski" narod po~nuva po 1762 godina so obelodenuvaweto na neodr`livata (spored misleweto na ugledni istori~ari vo Bugarija) vo nau~en pogled "Istorija Slovenobolgarskaja", koja za `al do sega nema fototipno izdanie, a ja poznavame od posebno odbrani izvadoci (koristeni od propagandata) od somnitelni prepisi. Voop{to ne e slu~ajno {to Nedelkovski pi{uva tokmu za periodot po pojavuvaweto na ova kontroverzno delo {to donese do zabluda duri golemi umovi srede Makedoncite i Trakite, koga po~naa da se pojavuvaat na monstruozen na~in, eden po eden, nebare voskresnatite Bulgari (po pove}e od ~etiri veka po nivnoto is~eznuvawe, odnosno slevaweto vo eden narod so ednorodnite im soplemenici - Turcite). Ili mo`ebi Nedelkovski ednostavno saka da pi{uva samo za novite "B'lgari". O~igledno novoproglaseniot truba~ na "apostolskata" vistina za "B'lgarite" od Makedonija i Trakija (soglasno politi~kata volja na Rusija - B'lgarija), no i po{iroko, e skaran so objektivnata istoriska vistina. Toj ne mo`e da ne znae deka kulturata so jazikot na eden narod vo osnova se odlu~uva~ki vo odreduvaweto na pripadnosta na ovoj narod. Vo slu~ajot kade im se jazikot i kulturata na negovite imaginarni B'lgari? [to ima nasledeno od niv, dali snagata so tenot na ko`ata, bojata na kosata i o~ite, ili osnovnite zborovi po~nuvaj}i od majka, tatko, sestra, brat, sin, leb, mleko i drugi ili od niv ima gi nau~eno nasledenite pesni i legendi za junaci i carevi, prikazni, pogovorki i gatanki, ili samo pesni za qubov i taga? A mo`ebi negovite prababi i pradedovci se oblekuvale i igrale kraj crkvite i manastirite kako niv?! Spored mene, ovoj ~ovek i sli~nive na nego ako bea ~esni, nikoga{ nema{e da prifatat soznanie za pripadnost kon nepostoe~ki etnos. Gi opravduvam i gi razbiram site onie {to soglasno istoriskite okolnosti stanale Grci, Srbi, Albanci ili Turci, no nikako "Bugarite". Samo Gagauzite ovde i vo Moldavija i Ukraina imaat pravo da se narekuvaat Bulgari. Za da im se dopadne na svoite idejni nastavnici i tutori, g. Nedelkovski se trude{e da zboruva soglasno "bugarskiot" standard na makedonskiot jazik. Ova dovolno zboruva za negoviot moralen lik.

Se nametnuva poseben zaklu~ok deka etni~kata svest na zalutaniot g. Nedelkovski ne e rezultat nitu na objektivni znaewa za minatoto na "negovite" avtohtoni Bulgari, nitu na od damnina postoe~kiot makedonski narod, nitu na to~ni logi~ki razmisluvawa za tolku sakaniot period na "prerodbata", odnosno ve{ta~koto voskresnuvawe na B'lgarite koi postojat samo vo negovata, no i na sli~nite nemu razmatena svest, tuku nesomneno toj e `rtva na damne{nata "bugarska" propaganda. Svesta, za razlika od krvta, snagata i fizi~kite belezi se ve{ta~ka kategorija koja se menuva isto kako i verata. Sekako, taa ne se menuva za den-dva ili godina, tuku se formira dolgo vreme, no e i vo zavisnost od svesta na pokolenijata. A ako se zeme predvid deka i tie pokolenija, isto taka bile podlo`eni na la`ni koristoqubivi propagandi, rabotite stanuvaat mo{ne komplicirani. Nedelkovski ne ja sogleduva ulogata i dejnosta na bugarskata propaganda vo Makedonija, tuku zboruva za "s# u{te postoe~kite" nekakvi sredi{ta na propagandata.

Problemot na Mile Nedelkovski e {to toj se navra}a na vremeto koga propagandnite lagi bile odamna vo tek i tie ve}e vrodile so plod, a toj ni go podnesuva otrovniot plod na tie lagi preku izla`anite "bugarski" prerodbenici - Karavelov, Botev, Levski i dr. Negovoto soznanie e negova rabota. Za kakov }e se smeta, isto taka e negova rabota. No, koga toj ni gi nametnuva, na poznat na~in, preku tu|inski propagandni institucii, senkite od minatoto, zboruvaj}i na nestandarden makedonski jazik, nie treba da se splotime kako eden i da go naterame samiot da si go re{i problemot so svesta i identitetot i da ne n# vra}a vo minatoto, za{to znaeme {to be{e.