NE E DOBRO ZEMJA VO TRANZICIJA DA IMA SUFICIT

FITI: Ovaa godina se slu~i suficit vo dr`avata i toa e fakt. Toj doa|a od tri pozicii. Prvo, zgolemenite efekti na vat-sistemot, taka {to mesto planiranite 6,8 milijardi denari, toj donese 12-13 milijardi denari, potoa okolu 2,5 milijardi se ostvarija so proda`ba na dr`aven kapital, a spored planovite na Ministerstvoto za finansii 5,4 milijardi denari treba da se dobijat so donacii, vklu~uvaj}i ja tuka i makroekonomskata poddr{ka od Evropskata unija, bilateralnite donacii, pomo{ta {to doa|a za poddr{ka na platniot bilans od Holandija kako i od drugi vladi.

Moe mislewe e deka zemja vo tranzicija ne e dobro da ima buxetski suficit, zatoa {to toj glavno doa|a od DDV, no toa me|u drugoto zna~i i izvlekuvawe na sredstva od gra|anite, odnosno od potro{uva~ite, bidej}i toa e danok na potro{uva~ite koi na indirekten na~in doveduva do negativni socijalni implikacii. Sekoga{ relativno indirektni danoci pla}aat posiroma{nite sloevi na naselenieto. Spored toa, se izvlekuva kupovnata mo} od stopanstvoto, a toa ima negativni efekti vrz globalnata pobaruva~ka na ekonomijata i vrz dinamikata na ekonomskiot rast i razvoj. Me|utoa, toa se slu~i.

Duri i vo Ministerstvoto za finansii, vo koe jas sum ~len na Komisijata za Buxet, postoi razbirawe deka ne e dobra politikata na buxetski suficit, ne e odr`liva nitu na sreden rok, no taa se slu~i vo mnogu kus rok. Vo ovoj slu~aj ne e vinovna Vladata, kolku {to e MMF, zatoa {to Ministerstvoto uka`uva{e deka }e ima suficit, no tie sakaa da vidat dali }e ima stabilni prilivi.

FITI: Osnovnata pri~ina e DDV, koj{to dade mnogu dobri efekti, no sepak treba{e da se reagira so namaluvawe na onie dano~ni stapki koi se mnogu visoki i za koi{to odamna postojat planovi deka treba da se reduciraat. MMF ne dozvoluva{e nivno namaluvawe, a osobeno na akcizite kaj naftenite derivati koi se mnogu visoki. Znaeme {to se slu~i kaj nas koga go vovedovme DDV. Be{e normalno da se namalat akcizite na 1 - 2 otsto, pa da se vklu~i vatot za da imame gore-dolu isto izramnuvawe. Zaradi toa, nie imame cena ista kako onaa na germanskiot pazar, standard koj{to e deset pati pomal vo odnos na na{iot. No, Vladata ne mo`e{e ni{to da napravi, bidej}i MMF ne prifa}a{e da se namalat.

I suficitot i deficitot spored ekonomskata nauka imaat i svoi negativni strani. Potro{uva~kata na suficitot treba da bide spored zakon i spored rebalansot na Buxetot, no mora da bideme objektivni. MMF poso~i kade namenski tie sredstva treba da se potro{at, bidej}i i tie se svesni deka nema reformi, ako socijalnite tenzii vo zemjata ne se relativiziraat.

FITI: Moe mislewe e deka stranskiot kapital vo sekoja nacionalna ekonomija mora da ima identi~en tretman so doma{niot kapital. Vo Republika Makedonija ima{e konkretna analiza od FIAST, Nezavisna agencija na Svetskata banka, koja{to gi analizira{e faktorite na privlekuvawe stranski direktni investicii vo zemjite. Tie mislea deka ne treba da im se davaat nikakvi olesnuvawa na stranskite investitori, dovolno e ona {to nie imame niska profitna stapka {to va`i i za doma{nite i za stranskite investitori i nema potreba od druga privilegija. Zna~i, stranecot mo`e da bide pouspe{en samo zatoa {to objektivno ima povisoka tehnologija i znaewa, za niv e mnogu pova`no da ima pazar, evtina rabotna sila, makroekonomska politika, da imaat tretman na prijatelsko opkru`uvawe.

FITI: Vo javnosta nema dovolno razbirawe za toa, no po pravilo firmata vredi tolku kolku {to mo`e da sozdava profit, pove}e od toa ne. Zna~i, ako e golem zagubar i ako permanentno pravi zagubi, a ne profiti, taa firma nema vistinska pazarna vrednost, toa e osnovno. Ako se odi po smetkovodstvena vrednost, primer: "Feni", "Bu~im" i drugi, }e dobiete vrednost na ogromni kapitali, no ako firmite imaat obvrski i ne mo`at racionalno da rabotat, tie fakti~ki ne ja imaat taa vrednost. Ako akciite na Berzata se nudat ve}e podolgo vreme, a nikoj ne gi kupuva, spored Zakonot, mo`e da se davaat diskonti. Ne e vo red samo ako transparentnosta pri proda`bata se izgubi, so toa {to na primer Agencijata ili nekoj drug gi koordinira kupuva~ite i im re~e deka }e ima diskont da dojdat i da ja kupat firmata. Vo vakvi slu~ai se zboruva za kriminal i na Zapad toa se krivi~ni dela.

FITI: Ne mo`e vo edna firma da nema dokaz deka se kupeni akcii. Vraboteniot akcijata mo`e da ja dobie i na hartija, da ima potvrda. Bez toj dokument akcijata ne e validna. Ima kniga na akcioneri kade {to mora da bide zapi{ana sekoja akcija {to e uplatena. Ova go ka`uvam kako e spored zakonot, s# drugo e kriminal i treba da se odgovara pred Zakonot. Vo vakvi slu~ai mora da se napravi revizija za da se vidi {to s# e nadvor od zakonskite propisi.

Nie nemame tradicija kako zemja i s# u{te kaj nas ne se znae {to e akcija, {to akcioner, no kolku i da se gledaat modelite na privatizacija, sepak ne mo`e dokraj s# da se sprovede pravedno.

FITI: Ru{eweto na socijalisti~kite sistemi dojde mnogu naedna{ i neo~ekuvano. Taka, ekonomskata nauka se najde zate~ena i intenzivno po~na da gi istra`uva tie procesi. Prvo se po~na so procesot na privatizacija, liberalizacija na cenite. Makedonija vo globala gi pravi site procesi i postojano e vrzana so aran`mani na MMF i Svetskata banka, koi gi sproveduvaat znaewata od svetskata ekonomska nauka. Makedonija formalno-pravno e pri kraj so procesot na privatizacija, napravi golemi reformi, no treba u{te mnogu da se raboti. Toa se bolni problemi, no ne smee da se zastane so reformite, bidej}i zagubite }e bidat katastrofalni.

FITI: Doverbata kaj narodot be{e izgubena prvo so raspadot na porane{na Jugoslavija i nemo`nosta da se vrati staroto devizno {tedewe od bankite. Vo Makedonija be{e vospostavena i Agencijata za rehabilitacija na banki. Vo slu~ajot na Stopanska banka dr`avata prezede obvrska da gi vra}a deviznite vlogovi i toa mnogu ja ~ine{e.

Mislam deka doverbata e zgolemena, no ne e dokraj. I najnoviot Zakon za devizno {tedewe ne e lo{, no ne e ni idealen, zatoa {to Makedonija mora da napravi pogolem napor i da go vra}a staroto devizno {tedewe. Na toj na~in mnogu pobrzo }e ja vrati i doverdbata kaj narodot. Del od suficitot e namenet i za toa i taa rabota treba da se tera.

Sepak, mislam deka doverbata najmnogu }e se vrati so vleguvawe na stranski kapital vo na{ite banki. Koga }e dojde banka so svetsko renome i ime mnogu e polesno da se pridobie {teda~ot.

Zasega vo Makedonija nikoj ne znae kolku ima pari pod pernica, procenkite se me|u 1 - 2 milijardi germanski marki. Mnogu e bitno i toa {to na{iot narod ima tradicija da {tedi.

FITI: Ako gi stavime nanazad obvinuvawata za ovaa ili onaa vlada, Makedonija zasega ne vleguva vo domenot na zadol`eni zemji. So koeficient na zadol`enost koj{to od godina vo godina varira od 10-16 otsto ne e stra{no, bidej}i po svetskite kriteriumi treba da se nadmine granicata od 25 otsto. Odnosot na toa kolku se dobiva od izvoz vo devizi i kolku od toa treba da se vrati na ime na zaemi, vo Makedonija e mnogu povolen. Mnogu treba da se vnimava, no nie s# u{te premnogu zemame krediti za infrastruktura, koja e bitna, no ne gi vra}a kreditite. Najdobro e da doa|aat stranski direktni investicii koi{to neja zadol`uvaat zemjata, toa se krediti za mali i sredni pretprijatija koi }e sozdavaat profit, a so toa }e se vra}aat i kreditite. Zna~i, najdobro e da se zemaat krediti za proizvodstvo, koi }e dadat produktivni efekti.

FITI: Makedonija uspea da ja eliminira hiperinflacijata od 1993/94 godina koja se dvi`e{e i do 2.000 otsto i da ja svede na ednocifrena brojka. Ovaa godina taa brojka }e bide od 8 -9 otsto. S# u{te ne ni se eliminirani site generatori na inflacijata i dokolku se slu~i taa da proraboti, toa bi bilo mnogu opasno.

Ova {to se slu~uva so naftata ne be{e dobro re{enie, zatoa {to na akcizata se dodade i DDV. Toa mo`e da ima proinflatoren karakter i zatoa poskape transportot, strujata i energensite. No, poskapuvaweto ne e zatoa {to poskapuva naftata na svetskiot pazar. MMF ne saka da razgovara za toa da gi namali akcizite i mislam deka toa ima inflatoren efekt.

Treba da bideme mnogu vnimatelni od buxetskiot deficit koj mo`e da proraboti, iako sega imame suficit. A, mo`e da proraboti zatoa {to dr`avata prezema premnogu obvrski, na primer dolgovi od OKTA, "Stopanska banka", "Feni", "Bu~im" i drugi, denacionalizacija, vra}awe na devizni {tedni vlogovi. Seto toa {to dr`avata treba da go vra}a mo`e da sozdade i deficit.

Okolu kursot na denarot i markata e osnovno {to nie vo momentov imame ponuda na stranski pari i prisustvo na stranski investicii, taka {to nema opasnost od devalvacija, bidej}i ponudata i pobaruva~kata se gore-dolu usoglaseni. Devalvacija }e ima ako ima pogolema pobaruva~ka od ponuda. Vo toj slu~aj cenata na markata }e po~ne da raste vo odnos na denarot i dr`avata mora toa da go priznae kako devalvacija. Toga{ Centralnata banka pu{ta devizi i so toa se normalizira kursot na denarot.

Vodeweto politika na realen devizen kurs e mnogu bitno. Pri slabosti na fiksen devizen kurs cenite rastat, a toj i ponatamu ostanuva fiksen, no sepak odvreme-navreme koga }e se proceni deka se namalila vrednosta na denarot, treba da se odi na devalvacija, inaku }e ni strada izvozot, a toj e mnogu biten. Zatoa ne smee da se ostavi kursot na denarot da bide fiksen, zatoa {to koga }e se preceni vrednosta na doma{nata pari~na edinica, izvozot vo stranstvo poskapuva so {to i mnogu pomalku }e se izvezuva. Vo momentov ne gledam pri~ini za elementarno menuvawe na kursot.

Okolu kursot na denarot i markata e osnovno {to nie vo momentov imame ponuda na stranski pari i prisustvo na stranski investicii, taka {to nema opasnost od devalvacija, bidej}i ponudata i pobaruva~kata se gore-dolu usoglaseni. Devalvacija }e ima ako ima pogolema pobaruva~ka od ponuda. Vo toj slu~aj cenata na markata }e po~ne da raste vo odnos na denarot i dr`avata mora toa da go priznae kako devalvacija. Toga{ Centralnata banka pu{ta devizi i so toa se normalizira kursot na denarot.