OTVOREN DIJALOG ZA ME\UETNI^KITE PROBLEMI!

Organizacijata ima pove}e proekti za nadminuvawe na nekoi predrasudi ili tabua koi{to vo minatoto postoele kaj nas, a za `al, s# u{te postojat. So mediumskite proekti i dokumentarnite filmovi, tie se trudat preku eden otvoren pristap lu|eto od razni etni~ki zaednici da gi zapoznaat me|usebno so nivniot sekojdneven `ivot, a ne samo so ona {to im se nudi vo sekojdnevnite vesti, kade {to za drugite obi~no se doznava samo ako ima nekakov incident ili preku nivnite politi~ki pretstavnici. No, mnogu retko znaeme {to tie lu|e pravat vo sekojdnevniot `ivot. Vo sorabotka so lokalnite mediumi vo Makedonija, i elektronskite i pe~atenite, tie nudat proekti koi gi opfa}aat i na{ite sosedni zemji. Takov e i detskiot dokumentaren film "Na{e maalo", koj e mnogu {iroko poznat vo na{ata javnost, koj se emituva na nekolku lokalni televizii. Vo nego se pretstavuva edna realnost vo Makedonija - kako lu|eto `iveat, se nudi slika kade {to decata od razni etni~ki zaednici, Turci, Albanci, Romi i drugi, u{te od od mali noze se u~at kako da `iveat, bidej}i se vo edna zemja i imaat sli~ni `elbi i mo`at da najdat ne{to zaedni~ko.

Vo po~etokot ovaa Organizacija ima{e problemi, a sekoga{ e taka koga se promovira ne{to novo, veli g. Mehmeti. Rabotata e vo toa {to kaj nas ona {to se narekuva me|uetni~ka sorabotka ili tolerancija, lu|eto ja sfatija na eden poinakov na~in, bidej}i vo negovata praktika ne nudi nikakva mo`nost da dojde do vistinska me|uetni~ka sorabotka, osobeno vo mediumite. Iako nacionalnostite vo dr`avava imaat svoi mediumi, toa ne zna~i deka postoi me|uetni~ka sorabotka, bidej}i taa e izolirana, ne mo`e da se ostvari, zatoa {to nema dopirni to~ki. Sekoja zaednica ima odreden prostor da se izrazuva, me|utoa samo vo ramkite na svojata etni~ka zaednica. Zna~i, postojat mediumi koi gi artikuliraat naciite i nivnite kulturni osobenosti, no s# do otvoraweto na ovaa organizacija. Nema{e takov ambient kade {to }e mo`e da dojde do interakcii me|u razli~nite etnikumi.

Imalo nekakvi obidi vo minatoto, me|utoa toa bil eden mnogu ve{ta~ki na~in na me|uetni~ka sorabotka. Toj voop{to ne bil blizok do lu|eto, tuku se razvival vo forma na edna {ema koja{to morala da se po~ituva, iako lu|eto ne ja sfa}ale nitu znaele zo{to e taka. Toa bilo samo da se zadovoli edna forma, no su{tinata ostanala nepromeneta. Nemalo prostor za me|uetni~ka sorabotka. Toa najdobro mo`e da se vidi vo ishodot na taa politika koja{to zavr{i so krajot na devedesettite godini.

Vidovme deka i po voveduvaweto na politi~kiot pluralizam postoeja mnogu golemi predrasudi i omraza me|u lu|eto i mnogu malku izgradena osnova za sorabotka, dodava g. Mehmeti. Na{a cel be{e da se promovira eden nov na~in na rabota i sorabotka koj{to nudi vistinska mo`nost lu|eto koi sakaat da sorabotuvaat toa da go napravat preku otvoren pristap koj ne poteknuva od politi~ki ili ideolo{ki, tuku od li~nite interesi na lu|eto.

Vo po~etokot ovaa Organizacija se soo~uvala so te{kotii, bidej}i ovoj model ne bil poznat, pa zatoa postoela odbivnost od odredeni krugovi, glavno od mediumite. No, tie so tek na vremeto sfatile deka treba ne{to da se promeni vo pristapot kon realnosta vo Makedonija, osobeno kon postoeweto na pove}e etni~ki grupi. So tek na vreme rabotite se menuvale. Sega se daleku podobri od toga{, iako tie s# u{te ne se onakvi kakvi {to trebalo da bidat spored zamislite na Organizacijata. Me|utoa, postoi viden napredok vo pristapot na lu|eto kon ovie problemi.

Za sudirite na me|uetni~ka osnova, gospodinot Mehmeti veli deka e mnogu te{ko da se dijagnosticira eden pri~initel.

Ima golem broj faktori, veli toj. Tuka e nasledstvoto od minatiot sistem kade {to sistemot na vrednosti be{e izvrten, kade {to odnosite me|u lu|eto bea diktirani i tie nemaa prilika prirodno da se razvivaat za da znaeme koi se nivnite problemi. Nie fakti~ki ne znaeme koi bea vistinskite problemi, zatoa {to situacijata be{e ve{ta~ka. Tie moraa da glumat odredeni odnosi. Ako se izvr{i edno skenirawe vo dlabo~inata na tie odnosi mo`e da se vidi deka taka izgledale zatoa {to lu|eto se pla{ale, nekoj od nadvor gi teral da se sakaat, a za toa nemale vistinski motivi. Vo devedesettite godini se pojavija golem broj faktori za sudiri i toa politi~ki, ekonomski, kulturni. Lu|eto se soo~ija so edna nova situacija - samite da gi opredelat odnosite, bidej}i nema{e koj drug od gore da gi opredeluva.Tie bea prepu{teni samite na sebe i na nivnite politi~ki partii.

Imavme situacija kade {to sekoj mo`e{e da pravi {to saka bez da znae kako treba na kraj da izgleda, dodava g. Mehmeti. Toa vsu{nost bea i pri~inite poradi koi vo Makedonija ne mo`e{e da se obezbedi stabilnost i priroden razvoj na me|uetni~kite odnosi, tuku tie bea na rabot na nekakva kriza. Toa im odgovara{e na politi~kite partii zatoa {to im nude{e po{irok prostor za afirmirawe i slobodno odnesuvawe. Nema{e zdrava osnova za tie odnosi.

Za seto ova Mehmeti gi "obvinuva" odnosite vo minatoto. Sega problemite se prefrlija vo etni~kite zaednici. Spored nego, nie imame nekakov pluralizam, me|utoa toj na lu|eto ne im dava vistinska mo`nost da mo`at slobodno da se odnesuvat poradi stravot od drugite, od etni~ka pripadnost. Odredeno vlijanie vo toa ima i religijata, iako ne vo tolkav negativen obem.

[to se odnesuva do problemot so Albancite od Kosovo, za koi vo javnosta strujat informacii deka tokmu tie gi predizvikuvaat problemite, Mehmeti veli deka navistina ne mo`e da proceni kolku migracionite problemi mo`at da vlijaat vrz ovie odnosi.

Moram da priznam deka ne znam kolkava e brojkata na tie lu|e {to doa|aat, no mojot vpe~atok ne e deka doa|aat, tvrdi g. Mehmeti. Mo`ebi vo porane{na Jugoslavija imalo takvi dvi`ewa, no jas nemam vpe~atok deka se naseluvat, toa veruvawe e rezultat na edna manipulacija. Dokolku postoi konkreten problem, toj treba da se razgleda. No, kaj nas nemalo takva sociolo{ka studija koja{to utvrdila deka toa e pri~inata za problemot. Toa e, fakti~ki, nekoja {pekulacija so cel da se manipulira. Toa se predrasudi na lu|eto, zatoa {to nema fakti za toa. Jas bi sakal da vidam takva studija za toa dali e toa taka ili ne e. Jas nemam takov vpe~atok, mo`ebi gre{am. Jas ne mislam deka site Albanci vo Makedonija se idealni i deka site problemi gi pravat kosovarite. Ako ima problemi, jas sum sklon da veruvam deka niv gi sozdavaat i Albancite vo Makedonija i Albancite od Kosovo, kako {to me|usebno si gi pravat i Makedoncite vo Makedonija. Site imaat vlijanie vrz tie odnosi.

Spored nego, najlesno e da se obvini nekoj {to ne mo`e da se brani, bidej}i onie od Kosovo nemaat regulirano status, ne mo`at da se protivat, za{to }e si gi namalat {ansite za regulirawe na statusot. Toj ne se soglasuva deka kosovarite gi predizvikuvaat problemite.

"Potraga po zaedni~ka osnova" im nudi dobri uslugi, procedura za razgovori, za toa kako problemite da se re{avat racionalno. Najgolemiot problem za lu|eto e toa {to ne razgovaraat otvoreno za svoite problemi, tuku toa go pravat vo svoite zaednici. Makedoncite razgovaraat so Brisel, Va{ington, Pariz. Toa mo`e da bide mnogu korisno, no na toj na~in ne mo`at da se re{avaat problemite, tuku samo da se ponudat principi za re{avawe.

Se pla{am deka na toj na~in }e gi vlo{at rabotite, zatoa {to ne postoi otvoren dijalog. Na{ata misija e da im pomogneme na lu|eto otvoreno da razgovaraat za site problemi, da razmisluvaat so ladni glavi i poracionalno i da ne se pla{at. Lu|eto ne treba da glumat deka imat dobri odnosi, konstatira g. Mehmeti.

Me|uetni~kite odnosi ne se tolku stabilni, no g. Mehmeti veli deka ima momenti koga tie se dobri i momenti koga se lo{i. Toa spored nego o~igledno zavisi od politi~kata klima i politi~kite parti koi s# u{te imaat ogromno vlijanie vrz ovie odnosi.

Mislam deka sekoj gra|anin treba sam da pridonese za podobruvawe na odnosite. Sam da razmisli za svojot `ivot, semejstvoto i da napravi ne{to za podobra idnina. Ne e to~no deka samo liderite na politi~kite partii mo`at da napravat ne{to, zaklu~uva g. Mehmeti.