TRNLIV PAT ZA NA[ETO VINO VO EVROPA

Odlukata se odnesuva na ukinuvawe na kontingentite, osloboduvawe od danoci i carini na 95 otsto od proizvodite, kako i koristewe na beneficiite na EU vo koja Makedonija }e figurira kako asocijativna ~lenka. Za makedonskite stopanstvenici ovaa odluka pretstavuva pottik za osvojuvawe na novi pazari koi dosega bea zatvoreni. Me|utoa, so odlukata izzemeni se vinoto, proizvodite od riba, june{koto meso, kako i tutunot i cigarite. Marginaliziraweto na vinoto kako proizvod, koj navistina pretstavuva zna~aen izvozen adut za makedonskoto stopanstvo, ja izrazuva nemo}ta na ovaa Vlada vo pregovorite so EU. Vinoto ostanuva na opredelenite kontingenti, a pregovorite za zgolemuvawe na istite se vo tek.

So cel da go amortizira problemot so vinoto, direktorot na Fondot za vino i grozje, Zoran~o Mitrevski, izjavi: "Evropa }e sfati deka Makedonija ne e zakana za nejzinoto proizvodstvo i ako e svesna za kvalitetot na na{eto vino treba da se nadevame deka }e dojde do osloboduvawe od ograni~uvaweto na izvozot {to poskoro".

No, na{a zabele{ka e deka EU odamna znae za izvonredniot kvalitet na na{eto vino, pa tokmu zatoa ovoj proizvod e izzemen od odlukata.

Pregovara~kata misija na EU n# vrati nazad vo SFRJ koja koriste{e 545.000 hektolitri kvota za izvoz i saka da n# svede na ona {to sme go imale porano kako udel. Ministerstvoto za zemjodelstvo poseduva podatoci koi mo`at da go doka`at na{iot izvoz na vino od 1990 godina i vo pregovorite se nadevaat deka }e ja dobijat brojkata koja }e bide prosek od proizvodstvoto vo izminative deset godini.

Na{ata strana se zalaga za zgolemuvawe na izvoznata kvota do 800.000 hektolitri, kvota koja na{ite stopanstvenici se ubedeni deka mo`at da ja realiziraat. Vo taa nasoka se dvi`at tehni~kite pregovori koi treba da prodol`at kon krajot na ovoj mesec, izjavi ministerot Marjan \or~ev.

Ako se zeme predvid nezadovolstvoto koe e prisutno kaj lozaroproizvoditelite ve}e podolgo vreme, zalo`bata na na{iot pregovara~ki tim za korekcija na kvotata e bespredmetna. Toa e rezultat na niskite prinosi poradi vremenskite uslovi i od niskata otkupna cena na grozjeto, koja{to e na isto nivo od minatata godina. Za vakvata sostojba pridonese i voveduvaweto na Danokot na dodadena vrednost koj e dopolnitelen tovar na lozarite.

Za sanirawe na sostojbite kaj makedonskite vinari, ministerot \or~ev najavi intervencija vo otkupot na beloto grozje so stimulacija od 1 do 1,5 denar, koja bi se isplatuvala preku vinarskite vizbi, a prevzemenite koli~estva bi bile za potrebite na Biroto za stokovi rezervi.

Ova e rezultat na na{eto nastojuvawe da obezbedime odredeni stimulacii za proizvoditelite koi vlo`uvaat ista visina na sredstva kako kaj crnoto grozje, a dobivaat poniska otkupna cena, veli ministerot \or~ev.

Podatocite od terenot govorat deka vinarskite vizbi go otkupuvaat grozjeto, no nikoj ne ka`uva koga }e bide isplatena razlikata vo vid na stimulacija vetena od Vladata. Inaku, godinava se prognozira rod od 200.000 do 220.000 toni grozje {to vo odnos na o~ekuvawata e pomalku za 20 do 30 otsto. Vinarskite vizbi planiraat da prerabotat okolu 145.540 toni vinsko grozje, od koi od sopstveno proizvodstvo bi obezbedile 27.540 toni, a 117.940 toni od individualnite zemjodelci. Za isplata na ovie koli~estva }e bidat potrebni milijarda i 165 milioni denari. Ako se zemat predvid site ovie podatoci, makedonskoto vino obremeneto so vakvite pazarni uslovi, te{ko }e go najde patot kon EU. Vladata }e mora da intervenira i {to poskoro da gi sanira sostojbite kaj lozaroproizvoditelite, ako ima namera ovoj strate{ki proizvod od Makedonija da go plasira na evropskiot pazar.