GEORGIEVSKI I POLOVINA OD MINISTRITE SE ^UVSTVUVALE KAKO BUGARI!?

Da se ispolitiziraat makedonskite dva ilindena so cel da im se namali zna~eweto e postojan streme` na mnogu {ovinisti. Komunizmot i vrhovizmot vo o~ite i mislata na Makedonecot se odamna izliteni temi.

Mnogumina se obiduvaat da si igraat so makedonskoto i da ni nametnat ne{to satansko i izobli~eno.

So problemot na bugar{tinata vo na{ite redovi, koja mo{ne ilustrativno se manifestira kaj ~elnicite na partijata DPMNE, se zanimavaat i na{ite kolegi od bugarskite pe~ateni mediumi. Vi prenesuvame samo nekolku pokazatelni primeri za na{eto tvrdewe.

Vo bugarskiot vesnik "Trud", od avgust 1999 godina, objaven e tekst vo koj se veli deka Georgievski i polovina od ministrite se ~uvstvuvaat kako Bugari. Vo istiot tekst se veli deka Bugarija treba da ja priznae makedonskata nacija, ako saka da go za{titi bugarskoto nacionalno malcinstvo vo Makedonija. Spored podatoci na d-r Kiril Kertikov, etnosociolog i avtor na tekstot, Bugarija napravila golema gre{ka vo 1993 godina koga ja priznala makedonskata dr`ava, no ne i makedonskata nacija. So toa, smeta toj, vakvata apsurdna situacija, dr`ava bez nacija, im odi vo prilog na albanskite separatisti. No, toj predlaga i recept, koj, vsu{nost, treba da se opredeli za da vleze vo makedonskata nacija. Spored nego, vo nea treba da se vbrojat samo 79 otsto od gra|anite {to vo istra`uvaweto tvrdele deka Makedoncite otsekoga{ bile poseben narod, no ne i drugite etni~ki zaednici vklu~uvaj}i ja i "bugarskata". Bugarskite demografi tvrdat deka od 1993 godina dosega brojot na Bugarite vo Makedonija se zgolemil za 28 pati. Vakviot stav ne e potkrepen so nikakvi argumenti.

Postojat obidi bugarizmot da se prenese vo gradot Ohrid i da mu se odzeme zna~eweto na koren za makedonskoto postoewe, da se manipulira so makedonskite kulturni manifestacii i da se satanizira niz na{ite sveti hramovi. Takvi provokacii se slu~ija i minatata godina koga pred crkvata "Sveta Sofija", nepoznato lice dele{e vesnici na bugarski jazik. Izmanipuliranite gra|ani vo temnicata ne mo`ea ni da pretpostavat deka nekoj bolen um se obiduva da im pomogne "da se najdat sebe si".

Minatata godina bugarskiot vesnik "Literaturen forum" brojot od 6 - 12 juli, celosno i go posveti na Makedonija, se razbira na na~in koj im e svojstven samo nim. Vo eden od prilozite prof. Mihail Ogwanov objasnuva: "Poznato e deka porane{na Jugoslavija pretstavuva{e pro{irena srpska dr`ava poradi {to idejata za makedonska nacija se adaptira{e kon srpskite nacionalisti~ki ({ovinisti~ki) mitovi.

Osnovnata karakteristika na toj jugoslovenski makedonizam be{e bugarofobijata: Makedonec zna~i antibugarin".

Trojcata ricari na vistinata od Makedonija, Aleksandar Lepavcov, Dimitar Dimitrov i Mladen Srbinovski, pi{uvaat za "problemite" na makedonskoto op{testvo. Lepavcov misli deka "lu|eto ve}e se osoznavaat kako Makedonci, bliski do bugarskiot narod po svojot koren". Spored nego potrebno e da se vratat nekolku bukvi i da nema potreba od preveduva~. Toj se nadeva deka Srbinovski kako direktor na Nacionalnata biblioteka }e dade svoj pridones vo zbli`uvawe na dvata naroda, "ne velam nacii", dodava Lapavcov.

Sekako, vakviot pridones na Srbinovski be{e zabele`an i ekstremno napadnat od Makedoncite. Negovite idei za nekakva si bugarizacija potonaa, a so svoeto mutantno odnesuvawe, ne znaej}i ni samiot kade pripa|a, zamina od piedestalot na "vlijatelnoto bugaromanstvo".

Vo "Literaturen forum" ima{e mesto i za Dimitar Dimitrov, eks-minister za kultura, koj vo svojata statija se zamisluva{e kako revizor na kulturnata politika. Dimitrov potencira{e deka na kulturen plan mu pre~at posledicite od komunisti~kata jugoslovenska federacija, odnosno Makedoncite-srbomani. Onie od tipot na srbomladenovci mu se prvi prijateli.

Najqubenoto delo na Dimitrov be{e "Makedonskiot faust", koj si ima{e eden brod, koj za Srbinovski pretstavuva{e Bugarija, a pri~inite toj da bide tokmu Bugarija se nejasno glupavi i povrzani so s# i se{to. Noeviot brod dlaboko zarinka. Komentarite bea deka ima samo odli~en naslov, no tekstot e kontraverza i trauma. Ministerot za kultura ne `ale{e pari za vakva bugaromanska pretstava, koja so naslovot saka{e samo da go vidoizmeni svoeto zna~ewe.

Po premiernata pretstava na "Makedonskiot faust" Dimitrov }e re~e deka pretstavata malku zbunuva, no umetnosta, spored nego, treba da zbunuva. Pretstavata e katarza "za nas mladite", a spored eks-ministerot malku znaeme za makedon{tinata. Ironijata i patetikata za Dimitrov se skalilo za da se pronajde i da se soo~i so sebe si. "Ni treba zbunuvawe", be{e posledniot komentar daden za novinarite, no jasno e deka Dimitrov e zbunet od pra{aweto: [to sum jas?

Gospodinot, pak, zamenik na Dimitar Dimitrov, Milo{ Lindro, vo "sorabotka" so svojata partija re{i da n# "spasuva" od srbizacija, potenciraj}i deka ne ni vr{at bugarizacija. Pod poimot desrbizacija treba da se podrazbira i dehumanizacija i dekompozicija na kulturata, na op{testvoto vo celina, na dr`avata - pi{uva Gligor Stojkovski vo svojot tekst objaven vo "Utrinski vesnik" od 21 juli 1999 godina.