Razgovor so Jugoslav Milenkovi}, portparol na Ustavniot sud na Republika Makedonija
ZAKON ZA PREDVREMENO PENZIONIRAWE NIKOGA[ NE POSTOEL!
Pi{uva: @aklina MITEVSKA
- Predvremeno penzioniranite lica, sakale tie ili ne, mora da se vratat na rabotnite mesta
- Ako ne postoi pravna osnova, {to e situacija po poni{tuvaweto na Zakonot, ne mo`e dobrata volja na gra|aninot da bide osnova za zaminuvawe vo penzija
- Spored Ustavniot sud ne mo`e da se zboruva za institucionalen spor me|u Vladata, Sobranieto i Sudot, bidej}i Sudot ima ustavno - subordinirana polo`ba, so ogled na toa {to negovite odluki se kone~ni i izvr{ni(~len 112 stav 3)
N
Za da doznaeme koi bea pri~inite za poni{tuvaweto na ovoj Zakon, kako i za toa {to }e se slu~i so onie koi sakaat da ostanat penzionirani, spored zakon koj e ve}e poni{ten, se obrativme do Ustavniot sud na R. Makedonija, poto~no do portparolot na ovaa institucija, gospodinot Jugoslav Milenkovi}.
Ustavniot sud, po barawe na tiesetina imenuvani poedinci, grupa gra|ani i zdru`enija na gra|ani - Sindikatot na UPOZ i Sindikatot za grade`ni{tvo i industrijata za grade`ni materijali, otvoril procedura za ispituvawe na ustavnosta na ovoj Zakon. Najnapred odr`al redovna, pa podgotvitelna sednica na koja bila izvr{ena analiza i konsultacija so lu|e od profesijata (sferata na rabotnite odnosi) i naukata (lu|e koi se zanimavaat so taa problematika). Potoa Sudot povel postapka i na Sobranieto, odnosno Vladata, kako predlaga~ na Zakonot, im dal mo`nost da se proiznesat po somnevawata na Sudot. Toa e napraveno vo tekot na juli, a po istekot na 30 dena (kolku {to se ostava za obezbeduvawe na kontradiktornost po navodite na Sudot i neproiznesuvawe od nivna strana), Sudot ova pra{awe povtorno na 13 septemvri 2000 godina go stavil na dneven red. Vo regularna i voobi~aena procedura utvrdena vo Delovnikot na Sudot, toj donel Odluka za poni{tuvawe na Zakonot.
POVREDA NA USTAVNIOT POREDOK
Gospodinot Milenkovi}, objasnuvaj}i gi pri~inite poradi koi go poni{tile Zakonot za predvremeno penzionirawe, istakna:
So ovoj Zakon predizvikani se tri povredi na ustavniot poredok na dr`avavata. Najprvo, povreden e principot na ednakvost po dve osnovi i toa po osnov na polova pripadnost i op{testvena polo`ba. Povredata po osnov na polova pripadnost se gleda po toa {to vo oddelni odredbi od toj Zakon `enite se diskriminirani vo odnos na ma`ite i staveni vo poneramnopravna polo`ba. Za niv, granicata e spu{tena na 58, 5 godini vozrast za da odat vo predvremena penzija, a za ma`ite na 63 godini vozrast, vo situacija koga i ednite i drugite imaat nad 20 godini raboten sta`.
Vtorata osnova na povreda na ednakvosta po polova pripadnost e {to za `enite se predviduva povisoka penziska osnovica otkolku za ma`ite. Taa za `enite iznesuva 57, 7 otsto so nad 20 godini raboten sta`, a za ma`ite 55 otsto ako imaat 20 godini raboten sta` i vozrast nad 60 godini. Zna~i, vo ovoj slu~aj ma`ite se diskriminirani vo odnos na `enite.
Povreda vrz osnova na op{testvena polo`ba se sostoi vo toa {to vo Zakonot se opfateni nekoi dr`avni slu`benici kako kategorija koja treba da bide predvremeno penzionirana, a druga kategorija ne e prifatena kako takva, na primer zdravstvenite rabotnici i univerzitetskite profesori koi bea izemeni od ovoj Zakon.
Vtorata povreda predizvikana so ovoj Zakon e sozdavawe pravna nesigurnost. Za tie {to do trieset i prvi dekemvri 2000 godina ispolnuvaat uslovi za zaminuvawe vo predvremena penzija i tie {to na treti januari 2001 godina imaat 35 godini raboten sta` , ne va`at pravilata od ovoj Zakon. Dovedena e vo nesigurna polo`ba samo edna kategorija gra|ani so privremeno re{enie. Za ostanatite ostanuva utvrdeniot Zakon za penzisko i invalidsko osiguruvawe (65-godi{na vozrast, 40 godini raboten sta`). Nesigurnosta mo`e indirektno da se prenese i na drugi subjekti, taka {to }e se donese novo re{enie za nova kategorija i nikoga{ nema da se znae koga mo`e da nastane promena i koga }e se trpat posledicite od tie promeni, namesto odnapred, na dolga pateka, da se znae nivnata polo`ba.
Tretata povreda so Zakonot e vladeeweto na pravoto. So sozdavaweto na neednakvost i nesigurnost ne se obezbeduva objektivno vladeewe na pravoto, tuku subjektivizam na onoj koj e vo pozicija, da odlu~uva za pravata na gra|anite.
ZO[TO PONI[TUVAWE, A NE UKINUVAWE?
Odgovorot na na{eto pra{awe zo{to Zakonot za predvremeno penzionirawe e poni{ten, a ne ukinat, e deka toa e napraveno poradi te`inata na povredite, koi se tolku golemi, za da se poni{ti Zakonot i posledicite od nego. Sudot ima mo`nost da poni{tuva ili ukinuva spored ~len 112 stav 1 od Ustavot. Ustavniot sud mo`e da ukine ili poni{ti zakon spored negova procenka za te`inata na povredata. Toa ne smee da bide sfateno kako subjektivna volja na Sudot, bidej}i za toa postojat merila.
Polo`bata na Ustavniot sud, definirana vo ~len 108 od Ustavot, e deka e toj organ na R. Makedonija koj ja {titi ustavnosta i zakonitosta. Takvata polo`ba na Ustavniot sud poprecizno e razrabotena vo ~len 110 kade {to poedine~no e objasneta negovata nadle`nost. Pritoa, toj ne rasprava za poedine~nite prava na gra|anite, tuku za ostvaruvawe na ustavnite principi. Kako posledica na za{tita na tie principi Sudot gi dopira i pravata na gra|anite - poedinci.
RAZLI^NI INTERPRETACII
Pome|u Narodniot pravobranitel na R. Makedonija i Vladata se pojavija nedorazbirawa okolu ~lenot 81 od Delovnikot na Ustavniot sud. Imeno, Narodniot pravobranitel im pora~a na predvremeno penzioniranite da ne potpi{uvaat nikakvi formulari, a od Vladata pobara da gi po~ituva odlukite na Sudot. Vladiniot portparol, pak, na Narodniot pravobranitel mu pora~a poprecizno da gi pro~ita zakonite, zatoa {to spored Delovnikot na Ustavniot sud administrativcite mo`ele da popolnuvat formulari za vra}awe na rabota.
Spored Ustavniot sud takvoto re{enie se odnesuva na ukinata, a ne na poni{tena odluka.
Poni{tuvaweto vo sebe go opfa}a segmentot na pravnata polo`ba na predvremeno penzioniranite vo smisla na toa {to poedine~nite akti izdadeni na nivno ime nemaat osnova vo Zakonot, zatoa {to toj voop{to ne postoel. Takvite odluki se ni{tovni, odnosno nemaat pravna osnova vo povisok propis, pa poradi toa sostojbata se vra}a vo prethodnata polo`ba, t.e. lu|eto treba fizi~ki da se vratat na rabotnite mesta. Toa e sodr`inata na Delovnikot i ne postoi nikakvo somnenie za toa kako treba da se interpretira ~lenot 81 i koj pravilno go interpretira. Sudot nema za cel da se dobli`uva do nieden organ, tuku negovata cel mu e obezbeduvawe na vladeewe na pravoto, objasnuva Milenkovi}.
Sudot ne gi o{tetuva onie koi sakaat da ostanat vo penzija.
Ako ne postoi pravna osnova, {to e situacija po poni{tuvaweto na Zakonot ne mo`e dobrata volja na gra|aninot da bide osnova za zaminuvawe vo penzija.
Spored Ustavniot sud ne mo`e da se zboruva za institucionalen spor me|u Vladata, Sobranieto i Sudot, bidej}i Sudot ima ustavno- subordinirana polo`ba, so ogled na toa {to negovite odluki se kone~ni i izvr{ni (~len 112 stav 3). Imeno, vo ~len 377 stav 3 od Krivi~niot zakon se veli deka neizvr{uvaweto na odlukite na Ustavniot sud e krivi~no delo.
PREDVREMENO PENZIONIRANITE MORA DA SE VRATAT NA RABOTA
Za toa {to }e se slu~i so novovrabotenite, koi do{le na mestoto na predvremeno penzioniranite, odgovorot e deka predvremeno penzioniranite sakale tie ili ne, mora da se vratat na rabota. Ako opredelbata na nositelot na politi~kata vlast e da se namali administracijata, toga{ vra}aweto na predvremeno penzioniranite e nespoilivo so zadr`uvawe na novovrabotenite. Pa kako posledica na toa novovrabotenite ne mo`at da ostanat na rabotnite mesta.
Brojot na onie koi trebale da otidat vo predvremena penzija ne bil osnova pri donesuvaweto na Odlukata za poni{tuvaweto na Zakonot, tuku vladeeweto na pravoto.