FORUM NEZGODNITE PRA[AWA NA T.N. B'LGARI Dimitar Zahov, "etni~ka" Bugarija
V o ovoj napis sakam vo osnova da gi nabrojam pra{awata {to sumgi upatuval kon t.n. B'lgari vo periodot pred doa|aweto na "demokratijata" vo Bugarija, ili po nejzinoto "doa|awe". Sekako, pove}e od niv se sosema sve`i, bidej}i se od sega{no vreme, koga bugarskite politi~ari na vlast ili vo opozicija ja iskoristuvaat sekoja prilika, bilo vo govori ili izjavi, da otpo~nat so nacional{ovinisti~ka retorika, a nie poni`enite Makedonci, barem da go ka`uvame ona {to go mislime.Taka, u{te pred urivaweto na komunizmot, sekoga{ koga imavme dopir so t.n. B'lgari od trakisko (kakvi {to se pove}e) ili vla{ko poteklo, tie sekoga{ se lutea na na{iot makedonski patriotizam {to nie go manifestiravme preku qubovta kon na{ive pesni i ora, tradicii, makedonskata kultura i s# {to e makedonsko. Pritoa, tie sekoga{ velea: "Vie Makedoncite ste golemi nacionalisti!". Nekoi duri n# narekuvaa {ovinisti. Sekoga{ na toa nie naizmeni~no odgovaravme so pra{aweto: "Vie dobri li ste vo logi~koto razmisluvawe? Em sekoga{ tvrdite deka Makedonci i makedonska nacija nema, em velite deka nie ne samo {to sme nacionalisti, tuku i {ovinisti. Neli za da bideme takvi, treba da postoime kako narod i nacija?!". Vo nedostig na argumenti t.n. B'lgari sekoga{ n# navreduvaa: "Ni{to ne ste vie Makedoncite, {tom nemate dr`ava, vie ste kako ciganite!" Sega, ovaa re~enica dobi poinakov vid: "Ni{to ne ste vie Makedoncite {tom Makedonija e razdelena na nekolku dela!". "ETNI^KA ME[AVINA" Od ponovo vreme zaslu`uva da go navedam pra{aweto {to go upativ kon liderot na VMRO-Varna, tituluvaniot (so k.i.n - kandidat na istoriskite nauki) istori~ar Genadiev, na predizborna sredba na SDS, so koncert od izveduva~i na makedonski narodni pesni vo gradot Dolni ^iflik so dominantno naselenie - etni~ki Makedonci. Istiot, otkako be{e dofrlil od binata deka tie se "~isti" B'lgari i deka VMRO ne e sozdadena vo 1893 g. od Dame Gruev, d-r Tatar~ev i drugite, tuku mnogu porano od Vasil Levski (no so nazivot V'tre{na revoluciona organizacija), pokraj drugite pra{awa go zapra{av: "Gospodine Genadiev, vie od VMRO kako vistinski B'lgari i za{titnici na b'lgar{tinata, kako b'lgarski patrioti, oti ne stavivte kako naziv na va{ata organizacija kratenkata VRO, {tom smetate deka VMRO e nejzin naslednik, neli Levski ne go smetate za pomal B'lgarin od solunskite osnova~i na VMRO? Namesto odgovor Genadiev ostana nem, a jas mu rekov: Gospodine, jas odamna baram da sretnam ~ovek koj bi mi objasnil deka ne sum Makedonec, tuku B'lgarin, pa otkako }e se ubedime {to sme, da rabotime na zaedni~ka kauza. Sega otkako se zapoznav so vas tituluvaniot istori~ar se nadevam ova tokmu vie da go storite. Namesto da sedime za da me ubeduva kako {to posakav, Genadiev pobegna pod izgovor deka treba da odi kaj izveduva~ite na pesni, a potoa cela ve~er bega{e od mene kriej}i se. Sakav da go zapra{am so pra{awata {to gi upatuvav dotoga{ na sli~nite nemu istomislenici, a imeno: Oti bugarskata istoriografija i propaganda ne ponudija niedno svedo{tvo kako dokaz za toa deka se ostvarilo t.n. slevawe, odnosno spojuvawe pome|u Bugarite, Trakite, Slovenite i Makedoncite? Ako e to~na tezata na bugarskata istoriografija, ne treba{e li tokmu kade {to se doselija avtohtonite B'lgari - Turkobulgarite da se sozdade novata "etni~ka me{avina" so svoja avtenti~na kultura, vo koja }e bidat zastapeni elementi od kulturata na trite etnikumi, pri {to barem del od ovaa kultura }e doa|a{e od taa na Bulgarite, no namesto ova zo{to vie i denes se identifikuvate preku kulturata na Makedoncite ignoriraj}i ja duri i taa na vistinskite vi pretci - Trakite?! "ISTORICKO NEDONOS^E" Oti va{ite prefaleni B'lgari ne pru`ija otpor na osmanskite Turci, no dokolku smetate deka ima barem eden takov, ka`ete koga i kade e ostvaren? Zo{to namesto organizirawe otpor protiv doa|aweto na Turcite i osvojuvaweto na Bugarija i Balkanot, carot Ivan Aleksandar (soglasno priznanieto na sinot mu [i{man zasvedo~eno od pisarot Slav od tvrdinata Kozjak) odel na "razgovorki" kaj sultan Murat davaj}i mu ja svojata }erka Mara - Tamara za `ena? [to stana so tolku zgolemenite "b'lgari", ta ni se vide ni se slu{na za niv po 1393 g. re~isi do polovinata na 19 vek koga Trakite se prerodija na monstruozen na~in so istovo ime? Oti novopojavenite B'lgari ne bea mnozinsko naselenie na teritorijata naselena so t.n. Prob'lgari, a vsu{nost Bulgari, koga se znae od turskite statisti~ki podatoci deka bile malcinstvo s# do sozdavaweto preku nadvore{na sila na ve{ta~kata tvorevina B'lgarija (nare~ena od velikot na{ Misirkov "istoricko nedonos~e"), bez istoimen narod koj treba{e da se sozdade preku obrazovniot sistem i dr`avnata propaganda? [tom ste naslednici na Turkobulgarite, koi zborovi od nivniot jazik upotrebuvate, a vo toj konekst, koi pesni, narodni tanci, obleka i drug folklor gi imate nasledeno od niv? Koga si go ostavivte aziskite {alvari? Tie va{i Bulgari nemaa li junaci i slavni hanovi ili carevi za ~ija slava narodot da ima{e sozdadeno narodni eposi, legendi? Otkako ste hristijani, koi se va{ite svetii od vistinskite B'lgari - Turkobulgarite, osven han Gobor (knez Boris), pa i od Trakite? Oti pri vakva "uspe{na" etni~ka me{avina takanare~enite B'lgarska kultura, B'lgarski v'zra`dane, B'lgarsko revolucionerno dvi`enie, nacionalizam, pa duri i {ovinizam ne se porodija i realiziraa tokmu ovde, tuku istite se ostvarija nadvor od predelite naseleni so Turkobulgarite? Koi vi se ovde{nite religiozni prosvetiteli i revolucioneri? Za da sme stanele eden narod so vas, sigurno ste naselile pogolemiot del od Balkanot. Toga{, zo{to nema niedna toponimija, oronimija i polinimija na jazikot na Turkobulgarite nadvor od severoisto~na B'lgarija? Zo{to ne se ~uvstvuvate navredeni koga nekoi velat deka Makedoncite se naj~isti i vistinski B'lgari? Ni na edno od ovie pra{awa ne se najde vreden "Bugarin" da dade odgovor osven od nekoi poznatoto izvrtuvawe nau~eno vo u~ili{tata. Sepak, ova nam ni zna~i mnogu! |
|