An|elko \or~ev, ~len na Izvr{niot komitet i pretsedatel na zdravstvenata komisija na VMRO-Vistinska makedonska reformska opcija

SO PRAVNA DR@AVA DO DEMOKRATSKI IZBORI

Razgovarala: Mileva LAZOVA

Smetam deka politikata mo`e da bide i ~esna dejnost i deka politikata isto taka mo`e da se vodi vo interes na narodot, za narodot i vo interes na svojata tatkovina

Makedonskiot narod ne mo`e da gi doznae rezultatite vo tekot na 24 ~asa zatoa {to SDSM donese takov izboren zakon, a DPMNE nema{e sila ili znaewe da go promeni, zatoa {to vide deka toa mu odgovara i deka e dobar za izborna izmama ili izboren falsifikat

Pravnata dr`ava e od golema va`nost za progresot na Makedonija. Taa e edinstvena alternativa za re{avawe na albanskoto pra{awe i organiziraniot kriminal koj se instalira kako na~in na odnesuvawe vo Makedonija

Prof. d-r An|elko \or~eve poznat lekar specijalist vo funkcija na {ef na Oddelenieto za astma na Klinikata za pulmologija i alergologija i profesor na Medicinskiot fakultet. Be{e kandidat za gradona~alnik na Skopje od partijata VMRO - Vistinska makedonska reformska opcija.

Medicinski fakultet zavr{uva vo 1967-72 godina vo Skopje, specijalizacijata po interna medicina ja zapo~nuva vo 1976 godina, a vo 1990 godina se zdobiva so titulata profesor d-r po medicina. Ima napi{ano tri knigi: "Bronhijalna astma - enigma i predizvik", "Makedonski nacionalen plan i programa za dijagnozi i menaxment za bronhijalna astma-realnost ili vizija" i "Makedonski nacionalen konsenzus za dijagnozi i menaxment na astma i hroni~na obstruktivna pulmolo{ka bolest". Svoi trudovi ima objaveno vo preku 200 spisanija kako vo Makedonija taka i vo svetot. Pokraj brojnite profesionalni aktivnosti, toj e i ~len na ekspertskiot tim na ERS- Evropsko zdru`enie za belodrobni bolesti za implementacija na nacionalnite programi i konsenzusi.

MS: Gospodine \or~ev, koj be{e Va{iot motiv da se kandidirate za gradona~alnik na grad Skopje?

\OR^EV: Motivot zo{to se kandidirav za gradona~alnik na grad Skopje e mnogu ednostaven. Smetam deka sekoj od nas treba ne{to da dade za svojata tatkovina, a ne samo za sebe. Zatoa, pi{uvaj}i knigi koi pretstavuvaat prvi konsenzusi vo koja bilo oblast vo Makedonija, go vlo`iv siot moj profesionalen napor, no site tie nema da vredat ni{to ako ja izgubime dr`avata. Po tolku napi{ani knigi i {etaj}i niz svetot, dojdov do zaklu~ok deka se iznevereni osnovnite principi, iznevereni se nade`ite na mnogu generacii i na vistinskite makedonski patrioti. Sakav na nekoj na~in da im poka`am na na{ite lu|e, na na{iot narod, na na{iot grad deka rabotite mo`at i na drug na~in da se gledaat. Zatoa se kandidirav za gradona~alnik na Grad Skopje.

MS: Va{iot stav za politikata i za VMRO - Vistinska makedonska reformska opcija?

\OR^EV: Smetam deka politikata mo`e da bide i ~esna dejnost i deka politikata, isto taka, mo`e da se vodi vo interes na narodot, za narodot i vo interes na svojata tatkovina. Kolku toa be{e prifateno i kolku toa naide na odziv e diskutabilno pra{awe. Toa mo`e da se gleda od pove}e agli, od pove}e aspekti. Mislam deka vistinskoto VMRO so site onie te{kotii koi{to gi ima{e vo konstituiraweto, mnogu kusoto vreme za afirmirawe na svojata programa, svoite principi na politi~ka platforma i naiduvaj}i na ogromni problemi i represija od aktuelnata vlast vo afirmiraweto na svoite ideali, politi~ka platforma, sepak napravi eden golem ~ekor napred.

LO[I IZBORNI ZAKONI

MS: Koi se Va{ite vpe~atoci od izborite i za va{eto li~no iskustvo od izborot za gradona~alnik na grad Skopje?

\OR^EV: Faktite po izborite nikoj ne mo`e da gi negira. Od preku 100.000 neva`e~ki liv~iwa, okolu 75.000 se na vistinskoto VMRO. Ova mnogu indikativno zboruva deka aktuelnata vlast bila preokupirana so toa kako }e se minimizira i onevozmo`i udelot i zna~eweto na vistinskoto VMRO vo izborniot proces. Me|utoa, ako imame preku 40.000 oficijalno priznati glasovi i ako imame preku 70.000 neva`e~ki liv~iwa, toga{ nie ne sme partija, tuku partii{te, koja{to samo za dva meseca izrasna kako od feniks na makedonskata politi~ka scena {to ne se slu~ilo so niedna druga partija. Nie prakti~no se podgotvuvavme za parlametarnite izbori za dve godini i nemavme namera da u~estvuvame na lokalnite izbori, me|utoa n# ohrabri ogromnata poddr{ka od narodot i od ~lenstvoto koe za samo eden mesec broe{e 42.000 lica. Takov eden golem priliv i poddr{ka od makedonskiot narod, od makedonskite vistinski patrioti, razo~arani od prethodnata neuspe{na politika od dve neuspe{ni opcii koi donesoa negativen rezultat, ni dade eden signal deka treba da u~estvuvame na lokalnite izbori i pokraj site hendikepi. Bevme svesni deka za tolku kratko vreme ne mo`eme da napravime edna vistinska pozitivna selekcija na kvalitetni lu|e, deka ne mo`eme vo site op{tini da imame svoi kandidati, deka }e bideme spre~uvani na sekoj ~ekor od aktuelnata vlast i od opozicijata koja sedum godini pusto{e{e po Makedonija. No, sepak nie re{ivme da u~estvuvame na lokalnite izbori i takvata odluka na nekoj na~in be{e nagradena so ovie ~isti statisti~ki rezultati.

MS: Spored Vas, koj e vinoven {to s# u{te ne se znaat kone~nite rezultati od lokalnite izbori ?

\OR^EV: S# u{te ne se znaat to~nite rezultati od izborite. Toa e sudbina koja{to ja sledi Makedonija poslednive deset godini. Verojatno mnogu vreme }e pomine dodeka nie }e mo`eme, kako site civilizirani zemji vo svetot, vo dvanaeset ~asot, odnosno na polno} vo nedela, da gi doznaeme rezultatite. Pri~inite za toa zo{to nie rezultatite ne gi znaeme i po 15 dena e isto taka pra{awe koe{to treba da se elaborira. Prou~uvaj}i go celiot izboren proces, ostavaj}i ja naukata, jas, kako i sekoj ~ovek koj{to saka da bide sistemati~en i precizen, gi prou~iv site zakoni - Zakonot za lokalna samouprava, Zakonot za grad Skopje, Zakonot za izbori itn. Zaklu~okot e nedvosmislen i toa nikoj ne go ka`uva, zatoa {to bi trebalo pred narodot da se ka`e deka se napraveni lo{i zakoni.

Vo Makedonija SDSM vladee{e 7-8 godini i napravi pusto{ i toa ne samo na ekonomski plan. Antimakedonizmot na SDSM be{e nagraden na izborite. Mislam deka tuka pak e sindromot na gubitni{tvo koj pak dojde do izraz i na ovie izbori. Branko Crvenkovski, ~ie prvo rabotno mesto be{e premier na 27 godini, sigurno deka nema kapacitet da ja vodi ovaa zemja. Tie negativni rezultati na SDSM ne bea sankcionirani. Ovoj narod za celo vreme e bukvalno la`en. S# u{te ne e sozreana svesta kaj makedonskiot narod za da gi vrednuva rezultatite. Nie ne mo`eme da gi doznaeme rezultatite vo tekot na 24 ~asa, zatoa {to SDSM donese takov izboren Zakon. DPMNE nema{e sila ili znaewe da go promeni zatoa {to vidoa deka toa im odgovara i deka e dobar za izborna izmama ili izboren falsifikat. I zatoa pretsedatelot na DIK to~no go tolkuva Zakonot. Tamu bukvalno pi{uva deka ne se tie nadle`ni da gi soop{tat krajnite rezultati. Toa se dol`ni da go napravat op{tinskite izborni komisii. Taka se napraveni tie zakoni za da bidat {to ponejasni za da mo`e polesno da se manipulira.

Ne{to sli~no se slu~uva i so Sobranieto na Republika Makedonija. Pri~ina za haosot vo Parlamentot e toa {to nema delovnik za rabota, tuku se raboti so kombinacija na dva delovnici - eden od 1975 godina i eden od 1989 godina.

KRIMINALNA PRIVATIZACIJA VO ZDRAVSTVOTO

MS: Dali vo ovie zakoni spa|a i Zakonot za grad Skopje?

\OR^EV: Sekako. Zakonot za grad Skopje e izdvoen kako posebna edinica na lokalnata samouprava, {to e nonsens, zatoa {to toa e eden edinstven grad, a e podelen na sedum op{tini {to nikade vo svetot ne e slu~aj. Ne mo`e da ima sedum gradona~alnika koj sekoj vle~e na svoja strana, a osobeno ako se od razli~ni partii. Vo Zakonot za lokalna samouprava ne se definirani ingerenciite na gradona~alnikot na Skopje, na gradona~alnicite na op{tinite. Toj Zakon pretstavuva eden totalen praven haos koj{to, slu~ajno ili namerno, e provociran ili iniciran od SDSM koj go donese vo 1996 godina. Toa dovede nie vo Makedonija denes da nemame apsolutno nikakvi mo`nosti taa lokalna zaednica pravilno da funkcionira. Nie nemame pravna regulativa, nitu izborna, nitu lokalna samouprava i zaradi toa denes ne mo`eme da gi znaeme rezultatite od izborite. Poradi seto ova ne mo`e da se ~ue glasot na narodot vo Makedonija. Va`i samo zakonot na silata, a se znae deka demokratijata vo svetot nema alternativi. Ako nema demokratija, toga{ ne mo`e da ima pravna dr`ava, ne mo`e da ima napredok, ne mo`e da ima vlez vo Evropa.

MS: Dali kaj nas postoi mo`nost za sproveduvawe na izbori bez izmama i manipulacii ?

\OR^EV: Koga }e se napravi izboren zakon {to }e bide ~esen i po evropski terk, koga rezultatite }e se znaat to~no vo opredelenoto vreme, koga }e se napravi zakon za lokalni izbori koj{to }e odgovara na evropskite standardi vo koi }e mora da funkcioniraat site 123 op{tini, toga{ bi mo`elo da se sprovedat fer i demokratski izbori. Sega funkcioniraat spored ovoj zakon samo 43 op{tini, a 80 op{tini voop{to ne funkcioniraat.

Spored moeto iskustvo od ovie izbori ona {to e osnovno {to treba da se napravi e da se instalira pravna dr`ava. Pravnata dr`ava e od golema va`nost za progresot na Makedonija. Taa e edinstvena alternativa za re{avawe na albanskoto pra{awe i organiziraniot kriminal koj se instalira kako na~in na odnesuvawe vo Makedonija. Taa e edinstvenata alternativa za funkcioniraweto na dr`avata, ekonomijata, pravoto i na site drugi segmenti od `ivotot vo Makedonija. Ako toa se napravi, toga{ sme napravile eden golem ~ekor napred. Zna~i, kako prv imperativ e donesuvawe na zakoni po evropski terk. Nema potreba od eksperimentirawe kako {to toa se pravi vo site oblasti vo izminatiot period.

MS: Kakvo e Va{eto mislewe kako lekar za reformite vo zdravstvoto?

\OR^EV: Be{e ponuden pred Parlamentot eden zakon kako reformski zakon vo zdravstvoto vo koj{to se pravi samo edna kozmeti~ka promena vo odnos na zakonite od 1991, 1993, 1995 godina i eden pre~isten tekst za zakonot za zdravstvena za{tita od 1997 godina koj samo se prepi{uva i se dodavaat nekoi ~lenovi koi se tolku nejasni vo svoeto definirawe na odnosite vo zdravstvoto {to vnesuvaat eden kompleten haos. I na pomalku obrazovan ~ovek mu e jasno deka noviot zakon za zdravstvo koj se nudi vsu{nost glasi Zakon za izmenuvawe i dopolnuvawe na Zakonot za zdravstvena za{tita od 1995 godina. Zna~i se pravi kozmetika, se dodava ne{to novo, a toa novo vo su{tina zna~i prenesuvawe na ingerenciite na zakonodavniot organ kako {to e Sobranieto, vo ingerencii na Vladata, a Vladata vo ingerencii na ministerot za zdravstvo, a ministerot za zdravstvo preku svoite lu|e pravi vsu{nost kriminalna privatizacija. So ovie izmeni se pravi istata kriminalna privatizacija kako {to se prave{e vo ekonomijata i drugite oblasti. Ministerot za zdravstvo, kogo go smetam za ~esen ~ovek ( koj slu`i na pogre{na partija, vo pogre{no vreme), svesen za gornite fakti go povle~e pred nekolku dena zakonot za zdravstvo od sobraniska procedura.