VO BUGARIJA IMETO MAKEDONEC NAJVALKAN ZBOR

CVETANOSKI: Kako novinar od Bugarija izvestuvav ~etiri godini. Najprvo za "Nova Makedonija", a potoa za "Utrinski vesnik". Od prviot do posledniot den vodev smetka {to }e napi{am, posebno imaj}i ja predvid delikatnosta na bugarsko-makedonskite odnosi. Ne objaviv nitu edna dezinformacija, nitu pak izmisliv nekakov skandal za {to bugarskite vlasti mo`at da mi stavat nekakva zabele{ka. Mo`ebi kako edinstven "grev" mo`e da mi se pripi{e {to vo moite tekstovi stoev na makedonski pozicii i ja ka`uvav vistinata za `ivotot na tamo{nite Makedonci. Istovremeno gi prenesuvav bugarskite viduvawa za sostojbite vo Makedonija i nejzinoto minato. Branej}i go makedonstvoto od sekojdnevnite negirawa nitu edna{ ne go navrediv dostoinstvoto na bugarskata dr`ava i bugarskiot narod.

Vo poslednite izjavi od Ministerstvoto za nadvore{ni raboti se istaknuva deka moeto barawe za akreditacija s# u{te se razgleduvalo, deka ne bilo doneseno kone~noto re{enie. No, toa ne e vistina, za{to mene od slu`beno lice zadol`eno za ovaa problematika li~no mi be{e soop{teno deka Ministerstvoto re{ilo da ne me akreditira. Zgora na toa, od portparolot Ratko Vlajkov se izmisluvaat lagi. Toj tvrdi deka zabunata sum ja napravil jas, deka sum bil akreditiran za eden vesnik ("Nova Makedonija"), a sum izvestuval za drug ("Utrinski vesnik") so {to sum gi kr{el me|unarodnite principi. Deka ne ja ka`uva vistinata mo`e da se vidi i od mojata akreditacija {to sum ja dobil kako novinar za "Utrinski vesnik", koja mi va`e{e od prvi avgust 1999 do 31 juli 2000 godina.

CVETANOSKI: Mo{ne e te{ko makedonski novinar da informira od Bugarija. Jas tamu bev edinstveniot postojan makedonski novinar i, iskreno da priznam, ne mi be{e lesno. Ne poradi toa {to ne mo`ev da dojdam do potrebnite informacii. Nadle`nite slu`bi sekoga{ lubezno mi izleguvale vo presret. Mo{ne lesno doa|av do podatoci, nemav nikakvi problemi da dobijam nekakva izjava. Imam napraveno intervjua so najvisokite bugarski politi~ari. Problemot e vo ne{to drugo, vo toa {to na sekoj ~ekor sekoj onoj {to smeta deka e Makedonec se negira. I oficijalnata politika i obi~nite gra|ani smetaat deka Makedoncite se Bugari, deka Makedonija bila bugarska zemja i, spored toa, i nejzinoto minato bilo del od bugarskata istorija. Toa sekojdnevno mo`e da se pro~ita vo tamo{niot pe~at, da se slu{ne preku radioto i televizijata ili pak vo razgovor so obi~nite gra|ani. A ~ovek {to ne se soglasuva so takvoto negatorsko odnesuvawe, {to se ~uvstvuva Makedonec, toa te{ko go pre`ivuva.

CVETANOSKI: Tamu sega nema makedonski novinar. Za Makedonskata nacionalna televizija izvestuva }erka na Makedonec koj prebegnal vo Bugarija poradi probugarski ubeduvawa, a za privatnata televizija A1 Bugarka koja smeta deka Makedonija bila ve{ta~ka tvorba. Za razlika od toa, Sofija vo Makedonija ima ~etvorica svoi postojani dopisnici.

CVETANOSKI: Makite na tamo{nite Makedonci se posebna prikazna, za{to tie sekojdnevno se pod postojan pritisok na vlastite. Od site gra|ani na Bugarija deneska najte{ko im e na tie {to se deklariraat kako Makedonci. Tie, vsu{nost, pla}aat mnogu visoka cena poradi toa {to ne sakaat da se otka`at od svojot nacionalen identitet. @iveat mo{ne siroma{no, nikoj od niv ne zafa}a nekoe visoko mesto vo hierarhijata na vlasta. Nema da preteram ako ka`am deka denes vo Bugarija najvalkaniot zbor e zborot Makedonec.

Toa }e go priznaat i nekoi poznati bugarski intelektualci, demokratski orientirani i neoptovareni od minatoto i sega{nosta na Makedonija. Dvajca istaknati politikolozi - Ivan Krstev i Andrej Raj~ev i istori~arot Andrej Pantev, ~ii mislewa vo Bugarija mo{ne se cenat, vo eden razgovor za vesnikot "Sega" otvoreno }e priznaat deka vo Bugarija e mnogu golema hrabrost nekoj da ka`e deka e Makedonec. I trojcata }e se soglasat so ocenkata deka polesno e nekoj da se deklarira kako fa{ist, otkolku kako Makedonec.

CVETANOSKI: Desetina godini trn vo o~ite na bugarskite vlasti im e OMO "Ilinden", organizacija koja, i pokraj mnogute obidi, s# u{te ne e registrirana, za{to vlastite namerno ja proglasuvaat za separatisti~ka. Makedoncite vo po~etokot bea edinstveni, no podocna se raspar~ija. Pri~inite se mnogu. Pokraj liderskite ambicii na poedinci, zasluga za toa imaat i bugarskite tajni slu`bi, koi preku lu|eto {to gi imaa vo nivnite redovi uspevaat da gi ispokaraat i da go razbijat sekoe nivno edinstvo.

Vo poslednive tri godini kako mo}na sila se javi OMO "Ilinden" - PIRIN, koja izvesen periodot be{e registrirana kako politi~ka partija. Taa u~estvuva{e i na poslednite lokalni izbori. Dvajca nejzini kandidati stanaa gradona~alnici na dve sela - na Mosomi{te i na Qaski, a nekolkumina sovetnici bea izbrani vo op{tinite Goce Del~ev i Razlog. Me|utoa, bugarskite vlasti se pogri`ija i za nea i ja simnaa od politi~kata scena. Kako {to e poznato, Ustavniot sud go zabrani nejzinoto dejstvuvawe, iako taa be{e demokratska partija. Toa mo`e{e da se vidi ne samo od dokumentite, tuku od nejzinite aktivnosti i od izjavite na nejzinite lideri. Taa ne be{e separatisti~ka, kako {to ja prika`uvaa vlastite. Ne edna{ nejzinite rakovoditeli istaknuvaa deka Bugarija e nivna dr`ava, deka svojata idnina ja gledaat vo nejzinite granici, no deka imaat samo edno edinstveno barawe, da se po~ituva nivniot nacionalen makedonski identitet. Taka, sega Makedoncite nemaat nitu edna legalna politi~ka sila preku koja mo`at da se organiziraat i da dejstvuvaat. Postojat nekolku registrirani organizaci, no tie ne se toa {to treba da bidat, za {to vo niv ~lenuvaat po nekolkumina ~lenovi.

CVETANOSKI: Porane{nata vlada deklarativno zastanuva{e zad Makedoncite vo Bugarija, no, spored moe mislewe, taa za niv ne prave{e dovolno. Na primer, re~isi site nivni barawa da dobijat makedonski paso{i zavr{uvaa bez uspeh. A tie ne bea mnogu, mislam okolu {eesetina. Jas sum razgovaral so nekoi Makedonci okolu toa pra{awe. Tie se revoltirani na takviot odnos na makedonskata dr`ava i smetaat deka taa gi zaboravila. Tie ne baraat nikakvi privilegii, tuku ednostavno da im se dadat makedonski paso{i, smetaj}i deka toa }e bide izvesna satisfakcija za borbata {to ja vodat tamu. Pritisnati od bugarskite vlasti, tie sakaat da se sigurni deka vo nivna za{tita stoi makedonskata dr`ava.

Na takvo ne{to Makedoncite vo Bugarija ne mo`at da smetaat osobeno sega, so doa|aweto na vlast na VMRO-DPMNE, za{to so spogodbata {to ja potpi{aa dvajcata premieri, sega{nite makedonski vlasti zedoa obvrska da ne se gri`at za poedinci {to ne se makedonski gra|ani. Prakti~no, so toa se otka`aa od tamo{noto makedonsko nacionalno malcinstvo. So toj dogovor Bugarija go postigna maksimumot. Pogre{no e ako se misli deka taa go priznala makedonskiot jazik. Taa go prizna nego, no ne vistinski, tuku kako ustavna kategorija, kako ne{to {to postoi vo makedonskiot Ustav, a ne kako realnost.

Za razlika od makedonskite vlasti, bugarskata dr`ava ne se odnesuva taka. Sekoj makedonski gra|anin {to se deklariral kako Bugarin i pobaral paso{ vedna{ go dobiva. Zemete go, na primer, slu~ajot so ohri|anecot Pankov, koj ima{e bugarski paso{ i toga{ koga se `ale{e od makedonskite vlasti, zad nego zastana ne samo oficijalna Sofija, tuku i celokupnata bugarska javnost

CVETANOSKI: Treba da bide edno jasno - so Bugarija, kako vpro~em i so site na{i sosedi, treba da imame dobri odnosi. Dolgi godini me|u dvete dr`avi be{e podignat visok yid koj mora{e da bide urnat, za da se nadminat pove}edeceniskite nedorazbirawa. Ako pogledneme vo minatoto Makedonija od site sosedi najmnogu bila povrzana so Bugarija. Za vreme na Ilindenskoto vostanie, balkanskite i Prvata svetska vojna vo ovaa dr`ava prebegale nekolku stotici iljadi Makedonci, taka {to denes tamu `iveat okolu dva miliona bugarski gra|ani {to imaat makedonski koren. Mnogu klu~ni istoriski nastani svrzani so makedonskata borba se slu~uvale tokmu vo Sofija. Tamu `iveele mnogu na{i poznati revolucioneri od kade ja vr{ele svojata dejnost. Malkumina znaat deka vo presmetkite me|u van~omihajlovistite i protu|erovistite od 1925 do 1935 godina na sofiskite ulici se ubieni okolu 700 Makedonci.

Me|utoa, odnosite me|u dvete dr`avi treba da se odvivaat na ramnopravna osnova, {to smetam deka ne e taka, za{to se na {teta na Makedonija. O~ekuvaniot napredok ne se ostvaruva. I natamu stokovnata razmena s# u{te e na nisko ramni{te.

Opredeleni bugarski krugovi so podobruvaweto na odnosite o~ekuvaa ne{to drugo, mnogu pove}e otkolku ekonomska sorabotka. Tie smetaa deka so doa|aweto na vlast na VMRO-DPMNE }e zapo~ne i bugarizacijata na Makedonija, deka Makedoncite }e si go osoznaele svojot "bugarski koren". A, aktuelnata makedonska vlast vedna{ prezede konkretni ~ekori za da im izleze vo presret na takvite o~ekuvawa. Svedoci sme site deka premierot Qub~o Georgievski vo sostavot na Vladata vklu~i lica koi otvoreno stoeja na bugarski pozicii, a na nekoi nacionalni institucii postavi lu|e koi javno tvrdea i s# u{te tvrdat deka Makedoncite bile Bugari. Malkumina se svesni deka ova e sudbonosno vreme za Makedonija i Makedoncite, za{to vo pra{awe se dovedeni opstanokot na dr`avata i nacionalniot identitet.

CVETANOSKI: Vo odnos na Makedonija, na nejzinoto minato, na makedonskata nacija i jazik, bugarskite glasila ne se razlikuvaat od oficijalnata politika. Za niv makedonskata nacija e ve{ta~ka tvorba, makedonskata istorija e bugarska, a Ohrid go proglasuvaat za bugarski Erusalim. So drugi zborovi, antimakedonstvoto e prisutno vo sekoj niven tekst. [to se odnesuva do informiraweto za aktuelnite sostojbi vo Makedonija, tie se mo{ne pristrasni i otvoreno navivaat za VMRO-DPMNE preku koja o~ekuvaat Makedonija da se bugarizira. Dobro se se}avam na denovite koga gi sledea poslednite parlamentarni izbori vo Makedonija. Site, okolu 40 glasila, ispratija svoi specijalni izvestuva~i. Tolku mnogu bea zainteresirani za toa koj }e pobedi, {to se dobiva{e vpe~atok kako da se re{ava sudbinata na Bugarija, a ne na Makedonija. Za celo vreme bea na stranata na VMRO-DPMNE, proglasuvaj}i gi simpatizerite na SDSM za srbokomunisti, jugonostalgi~ari i lu|e vrzani so Slobodan Milo{evi}. Samo vesnikot "Sega" izvestuva{e objektivno, prenesuvaj}i ja vistinskata atmosfera od izborite. Denta koga se dozna deka pobedila VMRO-DPMNE, vo cela Bugarija mo`e{e da se zabele`i golema euforija, za{to se smeta{e deka so pobedata na ovaa partija }e bide ostvaren golemiot son - Makedonija da se pribli`i kon niv.