|
Za na{ite razijduvawa i nesoglasuvawa ORVELOV EFEKT KAJ MAKEDONCITE? Daniel Melvil
R e~isi kataden se slu{aat "konstatacii" od ovoj tip: Te{ko e da se raboti so Makedoncite. Makedoncite rabotat protiv samite sebe. Zavista e na{ gen {to raboti protiv nas, si gi vadime o~ite ednite na drugite. Ako kom{ijata ima edna koza, go molime Boga da mu pcovisa. Deneska kaj mladite nema nikakov patriotizam i seedno im e za na{ite golemi nacionalni praznici. Znaeme samo negativno da kritikuvame, ta so toa gi demotivirame lu|eto koi sakaat i mo`at da storat ne{to dobro za Makedonija itn.Ako realnosta e navistina vakva, toga{ se postavuva pra{aweto: Zo{to? Del od odgovorot mo`e da se najde vo ona {to bi go narekol Orvelov efekt. Erik Artur Bler, ~ij pisatelski psevdonim e Xorx Orvel, se rodil vo anglisko semejstvo vo Indija vo 1903 godina, a po~inal vo London vo 1950 godina. Iako dete na relativno dobro situirana familija, vo `ivotot se sretnal so dosta golema materijalna beda, pa i od gladuvawe se razbolel od tuberkoloza. Za taa siroma{tija zboruva vo dva od svoite romani, "Mizerija" i "Patot {to vodi na kejot Vigan" (1933 godina). Negoviot trud {to ovde n# interesira e romanot "1984" (godina), vo koj opi{uva edno halucinantno dr`avno ureduvawe kade site se {pionirani od site, lu|eto nemaat doverba ednite vo drugite, vo nivnite stanovi se denono}no nabquduvani so kameri preku koi "specijalisti" od policijata na mislata i od politi~kata policija si sozdavaat mislewe za onie koi se "blagonade`ni" i za onie koi se protiv re`imot. Centralnata li~nost na romanot, {tom se razbudi, ve}e vnimava kakov izraz }e si dade na liceto, za po toa "specijalistite" da ne gi pogodat negovite vistinski misli. Sepak, po izvesno vreme ~ovekot e uapsen i izma~uvan psihi~ki na "rafiniran" na~in. Rezultatot od toa izma~uvawe e ona {to go narekovme Orvelov efekt: ~ovekot ne samo {to ja gubi qubovta kon edna devojka, tuku duri i e podgotven taa da bide `rtvuvana na negovoto mesto, izma~uvana, pa i se gnasi od nea. Osven toa, site negovi minati ideali za sloboda, za podobar ili ponelo{ `ivot, za nego se mrtvi i toj stanuva privrzanik na monstruozniot politi~ki re`im, no ova ne go spre~uva po izvesno `iveewe na sloboda, pak da is~ezne, ovoj pat zasekoga{. Sli~ni samouni{tuva~ki posledici mo`at da se voo~at vo medicinata kaj lica so te{ko minato, osobeno onie izrasnati vo krajno rigidni, diktatorski semejni sredini. Sigurno e deka istorijata na eden narod ostava dlaboki posledici vo negoviot mentalitet, a makedonskata nacija ne e isklu~ok na zemjava vo taa smisla, pa delumno i taka mo`at da se objasnat nekoi negativni pojavi kako od minatoto, taka i od sega{nosta. Velime delumno, oti postojat i drugi pri~ini, drugi faktori, me|u koi jugokomunizmot ne e najmale~kiot. Sekako, interesno bi bilo nad ovie pra{awa da se navednat specijalisti od razli~ni disciplini, da gi analiziraat nau~no i da napravat strategija i taktika za pozitivno dejstvuvawe vrz Makedoncite, t.e. na onoj nivni del koj potkleknal na Orvelovi efekti. Sepak, |avolot ne e tolku crn kolku {to im izgleda na nekoi. Vo dadeni momenti ovaa nacija sekoga{ na{la sili i razum da se brani, da se podobruva. Ako ne be{e taka, makedonskata nacija deneska nema da postoe{e na ovoj svet. |
|