Makedonskata s# u{te e zarobenik na bugarskata istoriografija i panslavizmot

NACIONAL[OVINISTI^KA BUGARSKA PROPAGANDA

Dimitar ZAHOV, "etni~ka" Bugarija

Bidej}i bugarskite istori~ari vo skoro vreme ne }e se ohrabrat da ja iska`at vistinata oti nacional{ovinizmot e dlaboko vgnezden vo nivnite du{i i svest, toga{ makedonskata istoriografija neka se ottrgne od tu|ite vlijanija i neka ni ja ka`e vistinata za takanare~enite B'lgari, namesti tie da ja ka`uvaat iskrivokol~eno za niv i za nas

Iako, nema ni osnova, ni kakva i da e pri~ina, bugarskata dr`avna propaganda e pred s# nacional{ovinisti~ka. ^udno e, no fakt e deka nacional{ovinizmot najde blagodatna po~va, nikna i izrasna do nevideni razmeri tokmu kaj narod so neutvrdena etnogeneza. Ovoj narod e t.n. bugarski narod. Velam "takanare~eniot", oti ovoj narod go nosi nezaslu`no imeto na nekoga{ postoe~kiot narod Bugari, no malku vidoizmeneto. A oti nezaslu`no, koga nikoj i ne go osporuva ova ime - }e re~e Makedonecot koj otsekoga{ e vospituvan vo duhot na tolerantnost i po~ituvawe na drugite. Ova }e deluva {okantno vrz bugaromanite vo Republika Makedonija, no i kaj zalutanite Makedonci, Traki i Vlasi vo Bugarija - drugi ovde nema.

IZLITENI TEZI

Bugarskata propaganda se odnesuva sosema ucenuva~ki kon makedonskite istori~ari prefrluvaj}i im go toa {to celosno se odnesuva na niv - deka pi{uvale po nalog za da se sozdade navodno na ve{ta~ki na~in (administraciski) tvorbata na Kominternata, Stalin i Tito. Vsu{nost, bugarskata dr`avna propaganda treba da & bide blagodarna na makedonskata istoriografija {to ne deluva na sli~en na~in kako bugarskata - da prou~uva bugarska nacija, dali taa e sozdadena vrz testamentot na avtohtoniot bugarski etnos ili nekoj drug.

Namesto toa, makedonskite nau~nici lesnoumno prifa}at izlitena teza na bugarskata istoriografija deka bugarskata narodnost navodno postoi u{te od 9 vek, nastanata kako svoevidna me{avina pome|u Bugari, Traki i Slavjani. Ova go tvrdi, iako nikoga{ ne ponudi istoriski fakti za toa. Ne e li ve}e vreme od strana na Makedonija da & se pobaraat faktite za vakvite tvrdewa, u{te pove}e {to problemot za identi~nosta Bugarija ume{no go prefrli tamu kade {to ne postoi - vo Makedonija. Ako vaka se sozdavaa novi narodnosti, a od tamu i narod i toa od etniteti so razli~ni kulturi i stepen na razvoj, toga{ site na Balkanot }e bevme Rimjani, odnosno Romei ili Vizanti, a od 15 ili 16 vek Turci. Zo{to ne, neli i tie kako srodni ili ednoplemeni na Bugarite }e gi znaeja nivnite metodi kako se pravi eden narod od niza drugi za polesno vladeewe. Da, ama ne stanalo taka, tuku samo onie {to bile od rodot na Turkite stanale Turci. Tokmu zatoa Turcite relativno lesno go osvoile Balkanot i dolgo vladeele so nego.

Ne ponudija dokazi, no nam denes ne ni e te{ko, razmisluvaj}i logi~ki, otkako znaeme {to bilo vo minatite vekovi i {to e sega ovde kade {to treba da ja barame ostav{tinata od Turkobugarite, za da zaklu~ime: me{awe i slevawe me|u etnosite na teritorijata na dvete bugarski dr`avi vo sredniot vek nemalo, duri i na predelot naselen od Turkobugarite. Deciden dokaz za toa se nivnite malubrojni direktni potomci - Gagauzite i Alianite, no i pove}evekovnata dominacija na turskiot etnost na siot severoisto~en Balkan.

TAKANARE^ENITE BUGARI

Za `al, duri i takvi ugledni istra`uva~i na minatoto kako akademik Bla`e Ristovski i Aleksandar Donski (i dvajcata potvrdeni patrioti) kako da ne ja sfatile la`nosta na tezata na bugarskata istoriografija. Posledniot vo svojot trud "Etnogenetskite razliki pome|u Makedoncite i Bugarite", sprotivno na brojnite istoriski svedo{tva {to samiot gi naveduva koristej}i niza bugarski knigi, neosetno potpadnal pod vlijanieto na svojstvenata teza na bugarskata istoriografija prifa}aj}i ja kako ~ista moneta, no samo za pogolemiot del na dene{na Bugarija, {to isto e apsurd. Zatoa, ~inam deka ~itaj}i go ovoj trud treba da mu veruvame na avtorot, no so izvesna rezerviranost, odnosno delumno prifatenata od nego tu|a teza za postanokot na bugarskata nacija koja bez soodveten etnos e ve{ta~ka. Bidej}i bugarskite istori~ari vo skoro vreme ne }e se ohrabrat da ja iska`at vistinata deka nacional{ovinizmot e dlaboko vgnezden vo nivnite du{i i svest, toga{ makedonskata istoriografija neka se ottrgne od tu|ite vlijanija i neka ni ja ka`e vistinata za takanare~enite B'lgari, namesti tie da ja ka`uvaat iskrivokol~eno za niv i nas. Pojdovna to~ka neka & bide pojavata i razvitokot na panslavizmot.

Sekako, vistinata za Turkobulgarite neka izleze na jave bez da se koristat turskite arhivi od krajot na 14, 15, 16 i 17 vek. Pokraj toa, treba da se objasni naturaweto na vidoizmenetoto etni~ko ime na poodamna is~eznatite Bulgari, na Trakite i Makedoncite. Dotoga{ gi povikuvam Makedoncite da im veruvaat na moite soznanija i koga stanuva zbor za Bugarite, sekoga{ da ja stavame pred nivnoto ve{ta~ko ime kratenkata t.n., da gi stavame vo navodnici ili da gi narekuvame Traki, kakvi {to se vsu{nost pove}eto od niv.