Za molkot na makedonskite nau~nici

BUGAR[TINATA KAJ MAKEDONCITE?

Dimitar Zahov, od "etni~ka" Bugarija

Oti i sega, po tolku godini od osamostojuvaweto, s# u{te ne sme ras~istile so t.n. bugar{tina kaj nas Makedoncite? A kako bi se ostvarilo ova, koga na{ite nau~nici - istori~ari, etnolozi i lingvisti ne dale dostoen odgovor na najzna~ajnite argumenti na bugarskata propaganda!

Povod za ovoj tekst se reakciite vo Republika Makedonija vo vrska so fototipnoto izdanie na zbornikot na bra}ata Miladinovci i intervjuto so gospodinot Marko Kitevski objaveno vo br. 315 na nedelnikov. Vsu{nost, tekst so sli~na sodr`ina od poodamna planirav da upatam kako otvoreno pismo do MANU, pa sega koristej}i ja ovaa prilika, kolku i da e te{ko, }e moram s# da smestam vo ovoj tekst.

U{te vo 60-tite godini se ~udev kako taka SR Makedonija preku MANU i preostanatite republi~ki institucii ne odgovaraa na soodveten na~in na agresivnata "bugarska" nacionalisti~ka propaganda. Toga{ sfativ deka jugoslovenskite komunisti se od malku podruga priroda, pa pokraj drugoto, tie se pridr`uvaa kon dogovorot pome|u @ivkov i Crvenkovski. Tokmu zatoa, bugarskata propaganda vo golema mera si ja ostvari svojata cel. Ako toga{ s# be{e opravdano, bidej}i bevme pot~ineti na politikata na SFRJ, sega so pravo se pra{uvame: Oti i sega, po tolku godini od osamostojuvaweto, s# u{te ne sme ras~istile so t.n. bugar{tina kaj nas Makedoncite? A kako bi se ostvarilo ova, koga na{ite nau~nici - istori~ari, etnolozi i lingvisti ne dale dostoen odgovor na najzna~ajnite argumenti na bugarskata propaganda!

Imeno: Zo{to zbornikot na bra}ata Miladinovci koj stana sveta kniga na site Makedonci i Trakite, gi zbogati duhovno Makedoncite i pridonese za usovr{uvawe na primitivniot jazik na Trakite, no ve}e kako b'lgarski, otkako istite i dobar del od Makedoncite stanaa B'lgari od ona "slovenobolgari", a potoa B'lgari i Bugari?

Oti iskrata na t.n. "B'lgarsko V'zra`dane" ne ja zapali nekoj Bugarin - potomok od rodot Dulo, drug bugarski rod ili barem nekoj Trakiec severno ili ju`no od Stara Planina (Kamenica), ako voop{to imame ne{to vistinito vo tezata na bugarskata istoriografija za fuzionirawe na Traki, Bugari i Makedonci (po niv, pove}eto Sloveni na Balkanot) vo eden zaedni~ki etnos, tuku ova se pripi{uva na Makedonecot Paisij od Bansko.

I u{te: Zo{to "patrijarhot"na"b'lgarskata literatura i istoimeniot ve{ta~ki nacionalizam so potomstveniot Makedonec "dedo Vazov" i nekoi drugi Makedonci vo istiot poredok, oti Makedonecot Dimitar Talev ume{no go otslikuva `ivotot, bitot, du{evnosta i borbite na Makedoncite, gi imenuvaat svoite heroi Bugari? Odgovorot se znae od bugarskite istori~ari, koi nikoga{ ne ni ponudija dokazi za svojata nelogi~na teza. Zatoa se pra{uvame: Kade se makedonskite istori~ari i oti tie mol~at? V~udoviden sum {to i ugledniot istra`uva~ g. Marko Kitevski ne znae vistinata celosno da ja ka`e. Inaku, se soglasuvam so napi{anoto i re~enoto od nego, no ova odvaj li }e gi ubedi zakoravenite bugaromani pome|u nas i t.n. B'lgari kaj Trakite.

Seto ova dopira do po~etokot na nizata istoriski gre{ki, odnosno do deloto na Mavro Orbini "Carstvoto na Slovenite" od 1601 godina, na ~ie pi{uvawe duri i u~enicite vo Bugarija se potsmevaat koga }e im se ka`e za toa. Tokmu od tamu treba da se po~ne. Potoa sledi gre{kata na Paisij vo 1761 godina, koj preku Ivan Rai~ gi zede za vistina pi{uvawata na Orbini. Istoto go stori i jeromonahot Spiridon Gabrovski vo negovata "Istorija na Slovenite i Bolgarite" od 1792 godina. A vo 1861 godina [trosmaer, kako eden od vrvnite panslavisti vrz istava baza, ja prepovtoruva po ~etvrti pat spomenatata gre{ka.