POGOLEM BROJ KORISNICI - POMALA PARI^NA POMO[

Me|uop{tinskiot centar za socijalna rabota vo Skopje gi pokriva site 16 op{tini po regionalna podelenost na gradot. Vnatre{nata postavenost na Centarot e vo opredeleni slu`bi koi{to pokrivaat opredelena kategorija.Toa se Slu`ba za staratelstvo, Slu`ba za deca i mladinci vo koja se tretiraat deca so asocijalno povedenie, Slu`ba za brak i semejstvo koja egzistira po dve podelbi, odnosi roditel-dete i predbra~ni i bra~ni odnosi, slu`ba {to gi tretira bra~nite, semejnite konflikti. Celata funkcija na Centarot za koja bilo slu`ba e za{tita na interesite na individuata ili semejstvoto. No, najglavna nose~ka slu`ba e neposrednata socijalna za{tita. Site korisnici na socijalna pomo{ spa|aat vo tie slu`bi, a glavna poenta za postoewe na tie slu`bi e kako i sekade - preventivnata rabota.

Za toa koj s# ima pravo na socijalna pomo{ porazgovaravme so gospo|a Van|a Bubevska, koordinator na nivo na ustanova za stru~na rabota.

PRAVO NA SOCIJALNA POMO[

Spored Zakonot za socijalna za{tita, postojat korisnici na postojana pari~na pomo{, zgri`uvawe na maloletni lica bez roditeli i roditelska gri`a i lica so hendikep. Korisnici na postojana pari~na pomo{ se samohrani roditeli na maloletni deca do trigodi{na vozrast i lica nesposobni za rabota, veli gospo|a Bubevska. Takvite korisnici imaat pravo i na zdravstvena za{tita i pravo na zdomuvawe. Tuka spa|aat i starite lica nad 65 godini koi se materijalno neobezbedeni odnosno nemaat penzija, nitu pak nekoj da se gri`i za niv. Vo Zakonot za socijalna za{tita od 1997 godina vneseno e i pravo na koristewe na socijalna pomo{ na materijalno neobezbedeni, no sposobni za rabota. Toa se doma}instva vo koi ima vraboteno lice, no so neredovni primawa, potoa korisnici na niski penzii, a semejstvoto e pove}e~leno, registrirano nevraboteno lice so redovno prijavuvawe i korisnici na postojana pari~na pomo{.

Lica koi se na{le vo polo`ba na socijalen rizik, odnosno se na{le materijalno neobezbedeni, go ostvaruvaat svoeto pravo na socijalna pomo{. Pravoto na socijalna pomo{ i pravoto na postojana pomo{ se dve razli~ni prava.

Kolegite se tie koi prvi odat na teren i otkrivaat {to se slu~uva vo semejstvoto, objasnuva gospo|a Bubevska. Pri proverka na uslovite pod koi `iveat semejstvata koi podnele barawe za materijalna pomo{, bilo da stanuva zbor za postojana ili socijalna pomo{, ~estopati vo nivnite domovi se naiduva na alkoholizam, prostitucija, kriminal, naru{eni semejni odnosi, dete popre~eno vo psihofizi~ki razvoj, mentalno retardirano.

Pravoto na socijalna pomo{ egzistira u{te od 1992 godina so donesuvawe na prvata programa za socijalen razvoj koga se smeta{e deka }e ima pomalku korisnici, pa be{e povisoka i pari~nata pomo{. Normalno site bea zadovolni.

So donesuvawe na Odluka koja po~na da se realizira zaklu~no od april 2000 godina, se menuva i iznosot na pomo{ta. Poradi zagolemuvaweto na brojot na korisnicite, koj sega iznesuva 22.000, pari~nata pomo{ e namalena. Samec, eden ~len, dobiva 1.700 denari, dva ~lena dobivaat 2.200 denari, tri ~lena 2.800, ~etiri ~lena 3.600 i pet ili pove}e ~lena 4.200 denari. Socijalnata pomo{ mo`e da se isplatuva najmnogu 48 meseci, odnosno ~etiri godini. Ovoj pari~en iznos se isplatuva vo prvite 24 nedeli. Vo tekot na tretata godina socijalnata pomo{ se isplatuva vo iznos od 70 otsto od utvrdenoto nivo. Vo ~etvrtata godina socijalnata pomo{ se namaluva za 50 otsto, a po istekot na periodot od ~etiri godini korisnikot go gubi pravoto na socijalna pomo{ vo narednite dve godini. Taa socijalna pomo{ ne e za da `ivee, tuku vo opredelen period da mu pomogne na semejsvoto da startuva, da se snajde, bidej}i toa se zdravi sposobni gra|ani, veli gospo|a Bubevska. Ovaa kategorija se javi vo po~etokot na tranzicijata, koga s# pove}e lu|e stanaa tehnolo{ki vi{ok, gubea rabotni mesta i imaa minimalni penzii.

Korisnici na tu|a nega, odnosno pomo{-nega od drugo lice, se lica koi ne mo`at sami da vr{at osnovni `ivotni potrebi. Toa se potpolno slepo lice, potpolno nepodvi`no lice, lice so nevromuskularni zaboluvawa, detska paraliza i lica so te{ki i najte{ki pre~ki vo psihi~kiot razvoj nad 26 godini. Deca do 26 godini so pre~ki vo psihi~kiot razvoj koi se smetaat za maloletni od rano detstvo ili podocna, steknale pravo da koristat tu|a nega preku detska za{tita. Spored Zakonot, iako tie lica imaat nad 18 godini, sepak se tretiraat kako maloletni. Po 26 godina se prefrlaat vo Centarot za socijalana za{tita za ponatamo{no sledewe i za isplata na nadomestokot.

Edno lice, za da go ostvari svoeto pravo na tu|a nega, potrebno e da podnese barawe vo Slu`bata na Op{tinata vo koja `ivee, objasnuva gospo|a Bubevska. Pokraj baraweto, potrebno e i mislewe od mati~niot lekar i negovata istorija za bolesta od koja boleduva. Potrebno e da prilo`i i ~ek od penzija ili plata, odnosno na koj na~in e zdravstveno osiguran. Po podnesuvaweto na potrebnite dokumenti vo Centarot, tie se dostavuvaat do prvostepenata invalidska komisija vo Fondot za penzisko i invalidsko osiguruvawe. Komisijata vr{i poseta kaj bolniot i potoa izgotvuva naod i mislewe za negovata sposobnost za samostoen `ivot. Dokolku gi ispolnuva uslovite za dobivawe tu|a nega, Komisijata ispra}a do Centarot odobruvawe za koristewe tu|a nega.

Korisnici na tu|a nega se 2.983 lica, a pari~nata pomo{ iznesuva 2.956 denari. Do 1995-96 godina, dodeluvaweto na tu|a nega be{e vo ramkite na Ministerstvoto za zdravstvo, no potoa preminuva vo nadle`nost na Centarot za socijalni raboti, zatoa {to nadle`nite vo Ministerstvoto ja smetaat kako socijalna kategorija. Za da se ostvari pravoto na tu|a nega ili pomo{ od drugo lice, materijalnite primawa vo semejstvoto nemaat nikakvo vlijanie.

Pravo na humanitarna pomo{, koja se sostoi od paketi so prehranbeni proizvodi, imaat doma}instva vo koi nema vraboteni i se korisnici na socijalna pomo{ namalena za 30 otsto, dodeka nevrabotenite na koi ne im e namalena socijalnata pomo{ nemaat pravo na paketi so hrana. Drugite korisnici na socijalnite prava, postojana pari~na pomo{, lica koi koristat socijalna pomo{ po osnov kategorija vraboteni-penzioneri, bez razlika {to im e namalena pomo{ta, imaat pravo na humanitarna pomo{. Be{e potrebno da se napravi edna selekcija, zatoa {to i nadvore{niot donator na paketi so hrana ne o~ekuva{e deka brojot na korisnici tolku }e se zgolemi.

Dodeluvaweto na humanitarnata pomo{ odi preku prestavni{tvata na Crveniot krst vo op{tinite. Centarot za socijalna rabota samo vodi evidencija za toa koj bi trebalo da primi vakva pomo{.

Edno lice, za da go ostvari svoeto pravo na tu|a nega, potrebno e da podnese barawe vo Slu`bata na Op{tinata vo koja `ivee, objasnuva gospo|a Bubevska. Pokraj baraweto, potrebno e i mislewe od mati~niot lekar i negovata istorija za bolesta od koja boleduva. Potrebno e da prilo`i i ~ek od penzija ili plata, odnosno na koj na~in e zdravstveno osiguran. Po podnesuvaweto na potrebnite dokumenti vo Centarot, tie se dostavuvaat do prvostepenata invalidska komisija vo Fondot za penzisko i invalidsko osiguruvawe. Komisijata vr{i poseta kaj bolniot i potoa izgotvuva naod i mislewe za negovata sposobnost za samostoen `ivot. Dokolku gi ispolnuva uslovite za dobivawe tu|a nega, Komisijata ispra}a do Centarot odobruvawe za koristewe tu|a nega.