Ispora~ano nekvalitetno seme NIZOK ROD NA [E]ERNATA REPKA Pi{uva: Rozita ZAKEVA
E dinstvenata [e}erana vo zemjava za ~ii{to kupoproda`ni dogovori se zboruva{e minatata nedela povtorno e vo centarot na vnimanieto. Sega nedorazbirawata se me|u kooperantite na fabrikata za {e}er i proizvoditelite na {e}erna repka koi se `alat deka pri~ina za namaleniot rod e nekvalitetnoto seme dobieno od [e}eranata. Semeto {to minatata godina im go ispora~ala [e}eranata izrtelo, no ne niknalo, velat proizvoditelite. Pri~inata za nenavremenoto niknuvawe na semeto isklu~ivo treba da se bara vo nekvalitetnoto seme e misleweto na stru~wacite, zatoa {to prethodno bile prezemeni site agrotehni~ki merki. Godinava t.e. proletva vo Pelagonija bile poseani 2.200 hektari so {e}erna repka, a za berba ostanale samo 1.800 hektari. Bidej}i niknuvaweto na semeto e namaleno za 55 procenti zna~i rodot }e bide za 45 procenti pomal. Proizvoditelite postavuvaat pra{awe koj }e gi plati {tetite od nekvalitetniot semenski materijal. Odgovornite vo [e}eranata velat deka ako e toa to~no toga{ tie bi rabotele na sopstvena {teta, a pri~inata za vaka niskiot rod na {e}ernata repka go gledaat vo su{ata, nesoodvetnite preparati t.e. klimatsko-po~venite priliki.Potrebite na dr`avava od bel {e}er za edna godina iznesuvaat 40.000 toni. Ako [e}eranata vo Bitola sekoja godina raboti so polna parea bi se obezbedile 20 otsto od potrebite, a ostatokot (80 otsto) treba da se uveze. So cel da se za{titi doma{noto proizvodstvo, pri uvoz na koren od {e}erna repka se pla}a 30 otsto carina, a za uvoz na {e}er 25 otsto plus 8,90 denari po kilogram prelevman. Uvozot na nerafiniran {e}er se pla}a so carinska stapka od 10 otsto, a za odobren kontingent 1 otsto. Vsu{nost, mo`e da se uveze {e}er za prerabotka, a potoa toj da se prodava. |
|