SO "BREMENA" DR@AVA DO MALKU DECA

Ubavo bi bilo koga pove}eto semejstva bi imale po tri deca, no realnosta i vistinata poka`uvaat ne{to drugo. Vo vreme na besparica, bezrabotica, koga vladee siroma{tija i poradi zadocnetoto stapuvawe vo brak, partnerite te{ko se odlu~uvaat za edno dete, iako mo`ebi imaat `elba i za dve, tri ili pove}e. Edno semejstvo pred da se odlu~i da donese na svet novoroden~e sekoga{ si go postavuva pra{aweto dali na deteto }e mo`e da mu obezbedi {koluvawe, zdravstvena, socijalna i materijalna za{tita, s# so cel da se oformi zdrava li~nost. Poradi ova, ~estopati bra~nite partneri se odlu~uvaat na abortus. No, ovie pri~ini ne se edinstveni. Seksualnata revolucija vo 60-70-tite godini, kako i sovremenoto `iveewe, predizvikuvaat mladite lica mnogu rano da stapat vo seksualni odnosi, na 13, 14, 15-godi{na vozrast. Vo na{ata zemja za "sre}a" abortusot e legaliziran. Legaliziraweto na abortusot, seksualnata revolucija, ranoto po~nuvawe so seksualen `ivot, zadocnetoto stapuvawe vo brak i planiraweto na prvoto dete, dovele do zgolemuvawe na brojot na legalnite abortusi.

Praksata poka`uva deka site legalni raboti, so nivna zabrana, naj~esto stanuvaat nelegalni. Postoe{e mo`nost dokolku se prifate{e inicijativata na pratenikot Kotevski, brojot na decata vo semejstvoto da se regulira so zakonski akt, so {to i brojot na nelegalni abortusi zna~itelno bi se zgolemil. Legalniot abortus e rizik za sekoja `ena, no so nelegalnite abortusi rizikot e u{te pogolem.

Ovoj predlog na Kotevski be{e staven na dneven red vo Sobranieto pred pratenicite, no ne be{e prifaten. Na{ata anketa ima cel da go prezentira misleweto na gra|anite za ovoj predlog.

Mojot li~en stav e deka abortusot kako merka za planirawe na semejstvoto e nepotrebna krajnost, a i medicinata i site drugi granki se protiv toa na toj na~in da se planira semejstvoto. Semejstvoto treba da go planiraat bra~nite drugari vrz osnova na svoite sfa}awa za veli~inata na semejstvoto i svoite ekonomski mo`nosti, ako toa podrazbira obezbeduvawe na kvaliteten `ivot na decata i drugi uslovi koi treba da im gi obezbedat i semejstvoto i op{testvoto za odgleduvawe na decata i nivnoto vospituvawe. Dr`avata, odnosno op{testvoto, e dol`no da raboti na iskorenuvaweto na siroma{tijata, treba da gi obezbedi preduslovite, pravoto na vrabotuvawe, obezbeduvawe sredstva za `ivot, zdravstvena za{tita, obrazoven sistem itn. Da se planira porastot na naselenieto preku abortus mnogu e ne~ove~ko. Imaweto na deca e edno od osnovnite ~ovekovi prava i zatoa se zboruva za slobodno ra|awe deca. Semejstvoto mora da vodi gri`a za sopstveniot `ivot, da im obezbedi na decata {koluvawe, zdravstvena za{tita, da gi obezbedi site kvaliteti na `ivotot za da mo`e toa dete pravilno da se razviva. Roditelite, ne samo `enata, odlu~uvaat koga }e imaat dete. Sekoj obrazovan ~ovek od soznanijata kako treba da izgleda semejniot `ivot vo 21 vek, bi trebalo da vodi gri`a za site faktori za obezbeduvawe pristoen `ivot na svoite deca. Planiraweto na semejstvoto treba da se gradi vrz osnova na prethodna edukacija na decata za seksualniot `ivot, za toa {to zna~i semejstvo, za obvrskite na roditelite, a nikako preku abortus. Predlogot na gospodinot Kotevski i drugi vakvi predlozi nikako ne treba da se prifatat.

Abortus - definitivno da. Mislam deka nikoj, ama ba{ nikoj ne mo`e da si zeme za pravo da odlu~uva i da go planira brojot na ~lenovite na ne~ie semejstvo. Roditelite ili individuite, odnosno biolo{kite roditeli na za~natiot plod se edinstvenite koi vrz osnova na mnogubrojnite faktori: bra~na sostojba, finansiska sostojba, stanbenoto pra{awe, vozrasta, brojot na ~lenovi na potesnoto semejstvo..., }e odlu~at dali se podgotveni i dali e vistinskiot moment da se donese na svet novoroden~e. Voveduvaweto na zakonskata zabrana na abortusot samo bi go zgolemila brojot na ilegalnite abortusi. Vo sekoj slu~aj podobro e da ne se donese na svet "nesakano dete", otkolku podocna istoto da ne ja dobie potrebnata qubov i gri`a od roditelite. No, zatoa postoi na~in za za{tita od nesakana bremenost i bolnite posledici od istata.

Na pra{aweto: abortus - da ili ne, bi odgovorila so da. Vo odredeni `ivotni okolnosti ra|aweto na dete e nevozmo`no i `enata treba da go ima toa pravo samostojno da re{i za sudbinata na plodot. Smetam deka odlukata za abortus e premnogu te{ka za sekoja `ena i pretstavuva nejzina krajna alternativa. Abortusot e edinstveno re{enie koga stanuva zbor za mladi nema`eni devojki ili vozrasni `eni koi ve}e go oformile svoeto semejstvo. Medicinski e opravdan koga e vo pra{awe zdravstvenata sostojba na `enata ili pak postoi anomalija na plodot. Pri samata postapka, smetam deka postoi rizik po zdravjeto na `enata, koj mo`e da rezultira so trajni posledici, no vo ponovo vreme mislam deka postojat metodi zasnovani na principot na vakuum koi se so minimalen rizik.

Vo odnos na predlogot na gospodinot pratenik, smetam deka pretstavuva anahronizam ~ie prifa}awe bi zna~elo ogromen ~ekor nazad. Damne{ni se vremiwata koga ~ovekot odnosno `enata se izbori za svoite prava i vakvite predlozi pretstavuvaat samo regres na ~ove{tvoto na poleto na ~ovekovite prava i slobodi. Neprifatlivo e dr`avata da se me{a vo privatnosta na gra|anite. Namesto Parlamentot da gubi vreme raspravaj}i za vakvi predlozi, pokonstruktivno bi bilo koga bi rabotele na sozdavawe na soodvetna demografska politika so koja na posuptilen na~in bi se reguliral postojniot debalans, otkolku da se natprevaruvame koj pove}e deca bi rodil.

Predlogot na pratenikot Kotevski direktno vlijae na ~ovekovite prava. @enata sama odlu~uva {to }e napravi, dali }e rodi dve, tri ili pove}e deca. Za planirawe na semejstvoto odlu~uvaat `enata i ma`ot, a ne predlog na koj bilo. Ne mo`am da zamislam vo 21 vek nekoj da dava predlozi {to da pravi `enata. Zagri`ena sum mnogu za mladite parovi koi treba da stapat vo brak, a razmisluvaat dali toa da go napravat samo poradi mnogute problemi vo dr`avava. ^esto sum svedok vo diskusija na mladi devojki, ~lenki na mojata organizacija, koi sakaat da oformat semejstva, no se pla{at kako }e im go obezbedat ona {to im e najneophodno na decata. Od seto ova {to go ka`av, mojot zaklu~ok e da nema zabrana za abortus. Primer, ako mlada devojka e siluvana, treba li da go rodi?

Protiv abortusot sum. Sozdavaweto na edno ~ove~ko bitie e bo`ji dar. Zo{to da bideme protiv Boga? Sekoe ~ove~ko bitie ima pravo na `ivot. Predlogot {to go dal gospodinot Kotevski e tolku besmislen {to denes ne bi pominal bez komentar vo sekoe makedonsko semejstvo, koe `ivee od den za den. Vo nikoj slu~aj ne bi go prifatila toj predlog, za{to imam dve deca, `iveam vo zaednica, vo edna soba, nevrabotena sum i imam 30 godini, taka {to nemam uslovi ni za tie dve deca, a ne da imam i treto dete.

Predlogot na pratenikot e neprifatliv. Pred 40 godini koga bev mlada so mojot soprug voop{to ne razmisluvavme za toa koga da imame deca. So negovata skromna plata im obezbedivme na na{ite deca {koluvawe, zdravstvena za{tita, bezgri`no detstvo. Denes tie se vozrasni lu|e, imaat svoi semejstva, sopstveni deca, no so nesigurnite rabotni mesta i plati edvaj vrzuvaat kraj so kraj. Zaradi nesigurnata idnina ostanaa samo so po edno dete, iako imaat `elba da imaat barem u{te edno. Isto taka ne sum i za abortus, bidej}i toj sepak ostava luzni na du{ata na sekoja `ena. Bi im sovetuvala na mladite, pove}e da obrnat vnimanie na za{titata, kontracepcijata.