SO DOBRI PROIZVODI DO STRANSKI PARI

Makedonija ima izvonredni uslovi da ispora~a zdrava hrana na visoko nivo, stoka, koja denes ima golemo zna~ewe vo svetot i sekako specijalna cena, povisoka od cenata na ostanatite proizvodi. Sekoj onoj, koj bil kade bilo vo Evropa ili Amerika i posetil del od proda`nata mre`a, zabele`al deka sekade postojat posebni oddelenija za zdrava hrana, so posebni ceni za ovie proizvodi. Vo ovoj prazen prostor, koj postoi, treba da vleze Makedonija. Imeto Makedonija, treba nostalgi~no da n# potsetuva na vkusot na ovo{jeto i zelen~ukot na babite i dedovcite, i da se razlikuva od dene{noto koe e so ubav nadvore{en izgled, no so ve{ta~ki vkus, ovo{jeto e so ist vkus, no razli~en izgled. Ovde, Makedonija bi mo`ela da bide poinakva.

Sekako, treba da se znae kako da se plasira, treba da se napravi vistinska reklama na vistinsko mesto. Postojat posebni eksperti, koi znaat koj e zainteresiran za ovaa roba, koi }e vospostavat vrski i }e organiziraat plasman na s# {to se bara na pazarot. Ne se somnevam, deka dokolku mu se dadat pravi instrukcii na zemjodelecot i mu se obezbedi cena, toj }e bide isplatlivo za nego da odgleduva i ponatamu. Taka }e raste i }e se razviva nova generacija na zemjodelci, koi }e bidat gordi na ona {to go rabotat i so dobra zarabotuva~ka. ]e nau~at mnogu brzo i efikasno da rabotat, da upotrebuvaat nova tehnologija, kompjuterizirana, i mnogu brzo }e sogledate deka mladata generacija namesto da go napu{ta, }e mu se vrati na zemjodelstvoto. Primer za toa mo`e da se vidi vo Izrael, kade sekoj zemjodelec ima nekolku svoi avtomobili, ku}a i visok `ivoten standard i pokraj toa {to uslovite se mnogu pote{ki od va{ite, za gostite od Makedonija toa izgleda{e kako son. I ovde vo Makedonija, dokolku zemjodelecot raboti na vistinski na~in, mo`e da ima odli~na finansiska sostojba, no daleku od toa deka bi bile site.

(d) Za da se izbegnat te{kotiite okolu formiraweto na organizacija za plasman na makedonskite proizvodi, kako onaa {to so godini se razvivala vo Izrael, imavme inicijativa da gi plasirame makedonskite proizvodi preku kompanijata “Agresko” vo Izrael. Na memorandumot za razbirawe, {to e ve}e potpi{an me|u dvete ministerstva za zemjodelstvo, postoi vakva mo`nost, no za `al, ne e realizirana do denes. Da se realizira ovaa mo`nost potrebno e da se podgotvi teren za obra}awe do izraelskiot minister za zemjodelstvo, so barawe da & pomogne na Makedonija za plasirawe na makedonskite proizvodi, preku izraelskata mre`a za plasman, so {to bi se ispolnil delot od memorandumot za razbirawe me|u dvete strani, no do denes ne e realizirano ni{to. Jas sum siguren deka, Makedonija }e dobie pozitiven odgovor na ministersko nivo ili na visoko politi~ko nivo od Izrael. Makedonija nema da bide prv primer na zemja, koja preku Izrael, preku negovata mre`a za plasman gi plasira svoite zemjodelski proizvodi. Mnogu brzo, {tom se dobie soglasnost na politi~ko nivo, }e zapo~ne operativnata i menaxerska aktivnost. ]e se podgotvi plan za plasman na makedonskite proizvodi preku izraelskata kompanija “Agresko” ili nekoja druga kompanija. Tim na eksperti }e dojde da vidi {to ve}e postoi, a {to treba da se promeni ili adaptira, taka {to stokata bi mo`ela da se vklopi vo pobaruvawata na Evropa. ]e se organizira i obuka na makedonski agronomi vo Izrael za da znaat {to, kako, kolku i zo{to da proizveduvaat. Vo po~etok }e se sorabotuva so najdobrite zemjodelci i uspehot }e bide kako ogan vo seno. Ne se somnevam deka mnogu brzo, za nekolku sezoni, }e sfatite deka Makedonija nema nikakvi problemi so plasmanot i pazarot. Ne se somnevam i deka za kratko vreme i mnogu trgovci od stranstvo, }e doa|aat vo Makedonija za da sklu~at dogovor, direktno so zemjodelcite, za odgleduvawe i plasman na razni proizvodi preku niv, toa e patot vo trgovijata, samo treba da se zapo~ne i da se dobie za{tita od makedonskoto Ministerstvo za zemjodelstvo. [to bi vi predlo`il? Zo{to da ne se obidete? Mo`e da se obidete i so druga organizacija, no siguren sum deka Makedonija nema problem so pazarot, taa ima problem so organizirawe na plasmanot i toa mo`e da se re{i. Sekako, na po~etokot, treba da bide zapazen kvalitetot, vremeto na isporaka, bidej}i roba koja ne e ispora~ana navreme ne ja ima nejzinata vistinska cena, istoto se odnesuva i za kvalitetot. Kontrolata bi bila preku Ministerstvo za zemjodelstvo, nivniot ekspertski tim }e se obu~i da go kontrolira kvalitetot i kvantitetot na celata stoka nameneta za izvoz. Dobrite proizvodi }e donesat stranski pari i taka korist }e ima ne samo zemjodelecot, tuku i makedonskoto stopanstvo. Ovaa aktivnost vo Izrael se raboti ne od malite zemjodelci, tuku od Ministerstvoto za zemjodelstvo i Izvozniot institut.

(|) Vo Izrael seto ova vo po~etokot se organiziralo na na~in, taka {to sekoj zemjodelec odlu~uval kolku i koja zemjodelska kultura }e ja odgleduva i {to }e bide profitabilno za nego da odgleduva. Ministerstvoto za zemjodelstvo sogledalo, deka dokolku saka da ispora~a hrana za site `iteli vo zemjata, bez da se bide zavisen od uvozot, treba odnapred da se planira. Denes, se pravi plan, odnapred za 5 god., za sekoja godina e razvien plan i se poznati potrebnite vidovi i potrebnata koli~ina na hrana za Izrael. Zemjodelcite rabotat vrz osnova na poznata kvota i minimalna cena, koja im obezbeduva profit. Sekoj {to proizveduva nadvor od kvotata, ne samo ovo{je i zelen~uk, no i jajca, mleko i sl., go raboti toa na sopstvena odgovornost i toa ne mo`e da go plasira preku organiziraniot plasman. Toa ovozmo`uva planirawe, organizirana i redovna isporaka na hrana za site `iteli vo zemjata, {to dovelo do namaluvawe na vi{okot na stoka. Denes, vo Izrael, so zemjodelstvo se zanimava samo 4 procenti od naselenieto vo Izrael i proizveduva hrana za site `iteli, no i za izvoz. Denes, Izrael ima izvoz na zemjodelski proizvodi i ne samo hrana, od okolu 13 milijardi dolari godi{no. Celata aktivnost za napredok i plasman se vr{i preku izraelskiot Izvozen institut, koj pretstavuva dr`aven organ i ova e negovata cel. Re~isi nema gosti koi do{le vo Izrael, a da ne go posetile izraelskiot Izvozen institut. Vo ovoj Institut, mo`e da se dobijat site informacii, {to i kolku mo`e da se kupi vo Izrael, koj go proizveduva, vospostavuva kontakti me|u razli~ni proizvoditeli. Izraelskiot Izvozen institut vr{i i poddr{ka na plasmanot, organizira saemi, prezentacii, bara nov pazar i s# ona {to bi mo`elo da go zgolemi izvozot na Izrael. Spored mene, vakov institut mnogu odamna trebalo da se oformi i vo Makedonija. Ovaa ideja treba da se realizira, dokolku se saka da se zgolemi izvozot i da se adaptira na potrebite na Zapad. Jas bi sakal da povtoram i da ka`am deka izraelskiot model e onoj koj izvonredno bi se vklopil vo Makedonija. Ovaa formula koja se poka`ala kako uspe{na, zo{to da ne se adaptira za specijalnite uslovi i makedonskiot mentalitet. Zgolemeniot plasman ne doa|a sam po sebe, potreben e detalen plan i ostra odluka, toa bi trebalo da bide kako del od modernizacijata na makedonskoto stopanstvo i zemjodelstvo. Za celata ovaa aktivnost postoi po~etok i prv ~ekor i ne se somnevam deka dokolku poskoro se napravi, }e bide podobro za makedonskoto stopanstvo. Koga bi imalo organiziran plan, sekoja zemja bi se soglasila da sorabotuva i da & pomogne na Makedonija da napreduva i da go zgolemi plasmanot na nejzinite proizvodi i da proizveduva hrana najnapred za sebe, so {to, bi se namalil uvozot. Dokolku, Makedonija donese raboten plan, koj }e sodr`i vo sebe celi i prioritet na tie celi, toa bi bilo kako prva injekcija koja bi go potturnala ovoj proces. Vo Makedonija, denes postoi infrastruktura za plasman na proizvodi koi se baraat, mo`e da se sretnat kartonski pakuvawa na proizvodite, kako na Zapad, moderna linija za sortirawe i pakuvawe. Sleden ~ekor bi bil otvorawe na pazar za stokata od Makedonija. Ne se somnevam deka makedonskoto Ministerstvo za zemjodelstvo i makedonskiot Premier, mnogu lesno }e dobijat soglasnost od Germanija ili drugite evropski zemji, potoa KFOR, UNMIK, za kupuvawe na zemjodelski proizvodi od Makedonija. Od principielna soglasnost, mnogu lesno se odi kon realizacija. Makedonija nema problemi so pronao|awe na pazar, a problemite so plasmanot mo`e da se re{at mnogu brzo i elegantno.