FAKTOGRAFSKA MISIJA VO PIRINSKA MAKEDONIJA

JOVANOVSKI: Vo 1989 godina postoe{e t.n. Forum za ~ovekovi prava kade {to bev potpretsedatel. No, se slu~ija nekoi raboti poradi koi aktivnostite na toj Forum zgasnaa i se po~uvstvuva edna praznina vo pogled na za{titata na ~ovekovite prava, od aspekt na taa gra|anska inicijativa. Me|utoa, podocna blagodarenie na sorabotkata so {vedskiot i norve{kiot Helsin{ki komitet, vo Makedonija formiravme Helsin{ki komitet. Negovata aktivnost e zasnovana na Helsin{kiot komitet za ~ovekova dimenzija, se razbira vklu~uvaj}i ja i Univerzalnata deklaracija, Evropskata konvencija i drugite protokoli i dokumenti, koi se odnesuvaat na ~ovekovite prava. So drugi zborovi na{iot mandat e da gi za{tituvame ~ovekovite prava vrz osnova na doma{noto zakonodavstvo, no prednost imaat me|unarodnite standardi.

Za nas e va`no dali po~ituvaweto na ~ovekovite prava e vo soglasnost so me|unarodnite standardi. Nie go nabquduvame po~ituvaweto na ~ovekovite prava vo Makedonija i za toa ja izvestuvame javnosta i vo ramkite na Makedonija i na me|unarodno nivo. Blagodarenie na toa {to sme redovna ~lenka na Me|unarodnata helsin{ka federacija za ~ovekovi prava, nie vo ramkite na taa federacija dobivme konstitutiven status, a takov status dobivme i vo Sovetot na Evropa i vo OON. Da se ima status vo ramkite na ovie institucii, zna~i ako nie se obratime na ovie dve institucii, na{iot dokument mora da bide zemen predvid.

JOVANOVSKI: Publikuvavme kniga za ~ovekovite prava i kalendar za 2000-tata godina. Na pat sme da izdademe kniga za toa {to e fer-sudewe, izdavame i eden bilten "Nabquduva~", koj e periodi~en, i se izdava koga }e se soberat materijali. Za negovoto izdavawe, problem se finansiite. Osven edukativnosta i raznite seminari, nie reagirame na razni nastani, preku soop{tenija. Reagiravme za nastanite vo Tetovo, Gostivar, Ara~inovo i apsewata na direktorite. Zavr{en stolb na na{ata aktivnost e Godi{niot izve{taj, koj go izdavame vo dekemvri sekoja godina i gi opfa}a site na{i soznanija {to sme gi dobile vo taa godina. Na{ite proekti se podeleni vo dve grupi: pomali i pogolemi. Pomal, no pozna~aen e Proektot za civilno slu`ewe na voeniot rok i smetam deka toj uspe{no se odviva, bidej}i imame najava od nekolku koordinatori na politi~ki partii deka taa inicijativa ja prifatile. Za da se napravi promena na eden zakon postojat dva na~ini: so 10.000 potpisi (nie sme mala organizacija za takvo ne{to) i da se lobira kaj pratenicite. Sakavme da bideme nezavisni i se obrativme do koordinatorite na sedum politi~ki partii i ~ekame odgovor.

Vo tek e izrabotka na edna kniga so naslov "Vodi~ niz religioznite grupi". Vo minatoto vo Makedonija ne postoe{e religiozna i jazi~na netrpelivost. Me|utoa, sega se javuvaat dosta ambicioznosti, osobeno kaj Makedonskata pravoslavna crkva od edna, i islamskite zaednici od druga strana. Postojat 18 - 19 registrirani religiozni grupi i okolu 10 neregistrirani. Od slu~aite {to sme gi dobile donesen e zaklu~ok deka tuka postoi edna netrpelivost, koja se izrazuva so razni fizi~ki presmetki. Zaklu~ivme deka toa e rezultat na neznaewe, zatoa {to ako pra{ate nekoj zo{to ja napa|a grupata, }e vi odgovori deka ednostavno ne znae i deka gi smeta za neprijateli, {to ne e to~no. Tie vo sebe nosat nekoja dogma, koja{to gi ima site prava na legitimnost. Zatoa pravime edna takva kniga vo koja }e bidat opfateni site religiozni grupi so nivnite karakteristiki: imiwa, adresi itn. Imame proekt za besplatna pari~na pomo{, koj edna godina funkcionira, a nie ve}e imame vraboteno advokat koj sekojdnevno prima stranki i im dava soveti. Ako spored strankata, Sudot ne raboti kako {to treba, ispra}ame na{ ~ovek koj go nabquduva negovoto rabotewe. Toj Proekt dosega uspe{no se odvival i verojatno }e vrabotime u{te eden advokat.

Ima Proekt, koj se dol`i na edna na{a dolgogodi{na ambicija, a se odnesuva na podobroto sledewe na po~ituvaweto na ~ovekovite prava vo dr`avava i navremenoto dobivawe informacii. Pred tri godini po~navme so barawe na 28 monitori vo site gradovi na Makedonija (spored porane{nata podelba na op{tini). Uspeavme da dobieme 17 - 18 monitori, no se poka`a deka pogolemiot del od niv ne se sposobni da odgovorat na zada~ata ili nema dovolno interes. So monitorite bi bile sistemati~ni i bi dobivale izve{tai za sekoj mesec. Za pomo{ se obrativme do edna holandska Fondacija, koja bi trebalo da ni pomogne.

Interesot za za{tita na svoite prava kaj lu|eto ne e mal. Pred eden mesec imavme Seminar za ~ovekovite prava vo Ohrid, so osvrt na pravata na `enite i hendikepiranite lica, koj ima{e pred s# edukativen karakter.

MS: Kakva e sorabotka so drugite helsin{ki komiteti i kakva e Va{ata gri`a za na{ite malcinstva vo sosednite zemji?

JOVANOVSKI: Postoi sorabotka so bugarskiot, gr~kiot, albanskiot, crnogorskiot, srpskiot Helsin{ki komitet itn. So bugarskiot i gr~kiot imavme zaedni~ki potfat, nemavme mo`nost za takvo ne{to so srpskiot. [to se odnesuva do pravata na na{eto malcinstvo vo Albanija, nie imavme kontakti, no ne mo`eme mnogu da im pomogneme, zatoa {to tie ne se dovolno organizirani. Negativen vpe~atok mi ostavi zabranata na OMO "Ilinden" - PIRIN vo Pirinska Makedonija. Li~no me iznenadi pretsedatelot na Bugarija,Stojanov i negovata izjava deka ovaa Partija e separatisti~ka. @albata pred Ustavniot sud ja vodi bugarskiot Helsin{ki komitet, koj ima kvalifikuvani lu|e i tie mo`at da pomognat ovaa Partija povtorno da profunkcionira. Jas li~no, planiram edna faktografska misija vo site sela i gradovi vo Pirinska Makedonija, kade {to preku anketi i intervjua sakam da vidam kolku tamu Makedoncite se pla{at da ka`at deka se Makedonci i koi se posledicite ako se izjasnat kako Makedonci.

JOVANOVSKI: Brojkata na lu|e koi se `alat e ogromna. Pove}eto slu~ai ne se za vnimanie, no glavnite `albi se odnesuvaat na sudstvoto i policijata. Ima lu|e koi ne mo`at da go ostvarat pravoto vo sudstvoto za slu~ai koi se vle~at podolgo, potoa pristrasnosta na sudiite, rodninskata vrska, neizvr{uvawe na presudite. Poplakite se odnesuvaat i na policijata, poradi preteranata upotreba na sila. Nie sme edna nevladina organizacija i sakame da sozdademe pozitivna atmosfera, za da mo`e ~ovekot da si gi dobie onie prava koi mu se zagarantirani so Ustavot. Vo pomalku razvienite zemji ne se znae deka i taa mala sloboda ima tendencii da se stesnuva. Kaj nas se `alat onie poinformiranite. Masa lu|e ne znaat deka postoi institucija kade mo`at da se `alat. Se javuvaat lu|e od vnatre{nosta, koi poradi nekoi pri~ini ne mo`at da dojdat vo Skopje. Zatoa so monitorite kade {to bi rabotele pravnici, komunikacijata bi se podobrila.

JOVANOVSKI: Nie go registrirame toj slu~aj, bez razlika dali stanuva zbor za policija, sudstvo ili obvinitelstvo. Sekako deka na eden sudija nema da mu bide prijatno da se najde vo me|unaroden izve{taj, vo OBSE ili nekoja evropskata zaednica.