TREBA LI SE DA SE OBJAVUVA?

Dali e mo`no vo vakov svetski makedonski nedelnik, cenet i sakan od sekoj Makedonec vo svetot da se otstapuva mesto za krvnicite na makedonskata nacija, kako {to se Tatarot bugarski od Toronto i {iptarskiot ka~ak, koi javno ja ignoriraat makedonskata nacija. Dali e mo`no takov ~ovek da ima vo "Makedonsko sonce", koj{to so gordost gi opi{uva tie gluposti (tie se ve}e nekolkupati pi{uvani vo "Makedonsko sonce"). Ako barem malku ima makedonska svest, ni na son ne bi pomislil da gi objavi tie gluposti. Va{iot izgovor neka ne bide deka ova e demokratski vesnik, koga nekoj psihi~ki bolen ja navreduva cela makedonska nacija! Toa nema nikakva vrska so demokratijata. Dajte ni primer dali ima takva zemja vo svetot, koja{to vo svoite mediumi objavuva takvi gluposti protiv svojata nacija. Treba da im bide jasno na site Makedonci deka ne treba dozvoluvame da ja navreduvaat makedonskata nacija, da zastaneme site bratski na noze i da mu ka`eme na sekoj doma{en predavnik i okolnite zemji deka ova e makedonski narod, makedonska nacija.

Vi blagodaram na Va{eto pismo. Odgovorot na pra{aweto zo{to objavuvame pisma koi go negiraat makedonskoto nacionalno bitie ne e deka nie sme demokratski vesnik. Nie sme, pred s#, makedonski vesnik i na dilemata dali da objavuvame vakvi pisma, re{ivme deka sepak treba ponekoga{ da gi objavuvame so cel da gi obelodenime gnasnite planovi na neprijatelite na Makedonija. Drugo re{enie bi bilo da ne objavuvame i da pi{uvame deka s# e vo red vo na{ata dr`ava i deka bugarskata propaganda ne raboti, no toa bi zna~elo deka }e la`eme. Makedonija e vo kriza i se nadevam deka na site toa im e jasno.

INKVIZITORITE OD ZAVODOT ZA (NE)VRABOTUVAWE

Pi{uvaj}i go ovoj napis ne mo`am, a da ne se setam na dale~nata 1963 godina, koga prvpat se javiv vo Zavodot za vrabotuvawe i koga prvpat dobiv upat za rabota. Toa be{e vistinski nastan, kako za mene, taka i za mojata generacija zavr{eni u~enici.

Se se}avam na edna niska, neugledna zgrada kaj pazar~eto "Buwakovec". Sepak, iako vo takva zgrada, toga{niot Zavod za vrabotuvawe si ja vr{e{e vistinskata rabota: gi vrabotuva{e nevrabotenite. Be{e vo funkcija na stopanstvoto, fakultetite, srednite u~ili{ta. Gi vrabotuva{e i onie so zavr{eno osmo oddelenie, duri i nepismenite, koi podocna se doobrazuvaa vo ve~ernite u~ili{ta.

[to se slu~i potoa: dali od zemjotresot ili raspadot na porane{na Jugoslavija, Zavodot za vrabotuvawe padna vo apatija, ednostavno kako da be{e miniran. Gi iskina koncite so fakultetite, srednite u~ili{ta, so stopanstvoto. Za drugite da ne zboruvame. Nema nikakov uvid za potrebite na razurnatoto makedonsko stopanstvo, koe ve}e devet godini ne mo`e da si dojde na sebe.

Stihijnosta i nepravednata privatizacija, mnogu vraboteni gi ostavi kako tehnolo{ki vi{ok - toga{en najnov hit na Brankovata vlada, ste~ajni rabotnici, prvpat prijaveni nevraboteni, nevraboteni {to ~ekaat od edna do deset i pove}e godini. I Vladata na Qup~o Georgievski, ja prodlabo~i krizata so nevrabotenite. Reformite {to se obiduva da gi sprovede, kako da go marginaliziraa Zavodot za (ne)vrabotuvawe. Ako na{ata dr`ava te`nee kon Evropa i svetskite stopanski tekovi, toga{ i Zavodot za (ne)vrabotuvawe, kakov {to e denes, treba da se transformira: da gi sledi evropskite standardi za vrabotuvawe ili da stane statisti~ka organizacija so koja{to }e manipulira vladata i }e go la`e narodot za brojot na vrabotenite i nevrabotenite.

I, {to se slu~uva denes vo Zavodot za (ne)vrabotuvawe: majmunska rabota! Za `al, vo vesnikot "Makedonsko sonce" br. 306 od 5.5. 2000 god. ~ij povremen sorabotnik sum i jas, be{e objaven napis od Mileva Lazova so naslov: "Raboten klub za nevraboteni". Kakva ironija! Ne & zabele`uvm ni{to na po~ituvanata novinarka za napisot, tuku mo`am da & ~estitam {to objavila edna ujdurma na Zavodot za (ne)vrabotuvawe.

Namesto ovoj Zavod da si ja izvr{uva funkcijata za koja{to e namenet i gi prima parite od buxetot, da ja sledi berzata na trudot (koja za `al s# u{te ne funkcionira), da ima uvid vo slobodnite rabotni mesta i da gi vrabotuva nevrabotenite, zamislete - toj otvora Raboten klub za nevraboteni. Anga`iran e stru~en tim na ~elo so sovetnik, educiran vo evropskite zemji. Celta na ovoj klub e da gi podu~uva nevrabotenite kako da najdat rabota, samo da ne bide toa Zavodot za (ne)vrabotuvawe. Neka ni e airlija!

No, da se vratime na naslovot so ilustracija na eden od iljadnici primeri: mlada devojka vremeno se vrabotuva vo Ministerstvoto za odbrana. Po dva meseca rabotniot odnos & zavr{uva, me|utoa, poradi nekoi nedorazbirawa vo Ministerstvoto, rabotnata kni{ka na devojkata & ja vra}aat so zadocnuvawe od mesec i polovina. So toa & pominuva rokot za prijavuvawe vo Zavodot za (ne)vrabotuvawe. Od svoja strana, ne prifa}aj}i go ovoj argument, Zavodot za (ne)vrabotuvawe ja kaznuva devojkata so dve godini zabrana za prijavuvawe!

Birokratiziranite slu`benici, dali po svoe ubeduvawe ili po sovet na novoformiraniot "Raboten klub za nevraboteni" ili pak, po nalog na direktorot, ili koj bilo akt na Zavodot - na kaznetiot nevraboten (ako e mala kazna {to ne e vraboten), mu bara da donese lekarsko uverenie so koe }e doka`e deka tie {est i pove}e meseci bil bolen ili ne{to sli~no. So toa, nevraboteniot povtorno }e mo`e da gi u`iva "pravata" {to gi dava Zavodot za (ne)vrabotuvawe: nikoga{ da ne dobie rabota ili neredovno da gi prima sinite kartoni za lekuvawe.

Bi ja pra{al gospo|ata ili gospo|ica Violeta Dimitrova, sovetnik vo "Rabotniot klub za nevraboteni" dali e ovoj predlog niven i dali ja opravduva ovaa inkvizitorska merka? Za teraweto na ovie nesre}nici da pravat krivi~no delo so podnesuvawe na la`ni dokumenti, nekoj treba zdravo da razmisli {to predlaga. Treba da se razmisli i za smislata na nerazumnoto kaznuvawe. Edna na{a pogovorka veli: "Em {uto, em bode". Po ovoj povod, mo`ebi treba da se zapoznae i ministerot Bedredin Ibraimi so inkvizitorskite metodi na Zavodot za (ne) vrabotuvawe.