MAKEDONSKATA KULTURA SE PRODAVA ZA EVTINI PARI

Denovive, vo svetskata javnost odekna vesta deka umetni~kite dela koi bea nasilno odzemeni od Evreite, pri nivnoto deportirawe od domovite po Evropa od strana na nacistite vo Vtorata svetska vojna od 10 april 2000 se staveni na internet-stranica /www.lostart.de/ so cel da se javat sopstvenicite ili nivnite potomci nasekade od svetov, so cel da bidat vrateni nazad. Ovie dela celi 50 godini se ~uvaa vo Centralnata kolektorska riznica vo Minehen. Seto ova go potegnaa Evreite - slo`ni {irum svetot, koi so pritisok vrz javnosta, no i so pari (Evreite se sopstvenici na najeminentnite dijamantski prodavnici vo Anteverpen i Wujork). Ova izleze na videlina, koga tie svikaa konferencija vo Va{ington pred 2 godini, kade {to se potpi{a Konvencija od 44 svetski galerii, muzei i privatni kolekcioneri koi se obvrzaa da gi vratat ili da se borat protiv kriminalot na kradewe umetnost. I, ete go do~ekaa svojot golem den. Javno se povikani da si gi zemat 2.200 umetni~ki dela od svetski majstori koi bea svoina na Germanija celi 50 godini.

Da napomenam deka ova e u{te edna uspe{na akcija na evrejskiot narod za neceli 3 godini, pred toa tie si gi povratija zlatoto i dijamantite od {vajcarskite sefovi, zalo`eni od nacistite.

Na ista takva inicijativa se oglasi i Grcija pred nepolni 2 meseci koga mnogu ugledni svetski vesnici na naslovnite strani prenesoa deka vladata na Grcija si gi bara nazad site reljefni frizovi i statui zemeni vo XIX vek od Britancite i Germancite.

Ova e mal primer za toa kako poedini narodi si go baraat ona {to e nivno, pa duri i po tolku godini.

Neodamna na Svetskiot saem za antika i umetnost TEFAF vo Holandija, bev svedok na toa kako se prodavaat srebreni moneti od Herakle Aleksandar III Makedonski i Filip Makedonski za cena od 800 - 2000 dolari.

Me|u drugoto ima{e i bronzeni sadovi so makedonski simboli kako i zlaten nakit so soncenca veruvale ili ne stari u{te od 3 - 4 vek pred Hrista.

Paradokosot da bide u{te pogolem jasno be{e napi{ano deka se od Makedonija, a vo razgovorot pome|u mene i galeristot doznav deka se otkopani vo na{ava Makedonija i predadeni od divi kopa~i. No, odej}i ponatamu edna galerija od Amsterdam prodava{e ikona od Makedonija od XVII vek so basnoslovna cena. Druga ista ikona vidov vo Antverten koja poteknuva{e od Ohrid od XIII vek. Kolku {to mi se poznati zakonite s# ona {to }e se iskopa na teritorija na Makedonija od istorisko-areolo{ka vrednot e sopstvenost na Makedonija i ne smee da se ottu|uva, a kamo li javno da se izlo`uva i prodava.

A, da ne zboruvame za na{ite lav~iwa na Lavov most vo Sofija, zlatnite maski od Skupi vo Belgrad, i cela anti~ka iskopana istorija vo materijalni dobra vo Egejska Makedonija, koja e sopstvenost na Grcija. Ova neka bide dobra opomena za Vladata da vodi smetka vo idnina kogo stava za minister za kultura, koj voop{to i ne znae ni{to od toa.

^udno mi e toa da bide minister za kultura, profesor po marksizam ili pak ovoj noviov, koj se krie. Jas li~no go povikuvam na javno komunike, pred narodot da vidime, koj me{a malter, a koj visok dr`i.

Najtragi~noto od seto ova e deka se poddr`uva gubewe i prodavawe i ottu|uvawe na na{ite istoriski atemi, koi za `al povlekuvaat druga.

Koga Kiro be{e pra{an da ka`e barem eden predmet so koj bi go odbranil sonceto deka e na{e, zavalijata toj ne se seti na nieden. Pa kako i da se seti koga nikoga{ ne gi ni videl. Zatoa {to na{ite sosedi ni gi ~uvaa vo nivnite muzei, bidej}i nie ne bevme zainteresirani, a i bevme Sloveni. Ovie raboti povlekuvaat i problemi so dizajnot na noviot grb na Makedonija kade {to na{iot Qub~e, apelira da se koristat atemi od novata istorija. Jas li~no nova istorija ne poznavam, tuku onaa {to ni ja skroija Tito, Dolanc i Bakari~.

No, kako profesionalec poznavam istoroja (so fakti) anti~komakedonska, srednovekovnomakedonsko i ilindenska

Ete, eden kratok pregled kako ne treba da go predavame ona {to e na{e ili slu~ajno otkopano. Taka si go gubime identitetot. Neka na{ive gospoda ministri-marksisti se zamislat za toa. No, ne nao|am nikakva dopirna to~ka me|u marksizmot i umetnosta odnosno kulturata?

Sa{o Popovski, MA-akad. skulptor