SRBITE SE VE[TA^KI NAROD

Istoriski e potvrdeno deka golem del od dene{na Srbija trebalo da bide priklu~en kon R. Makedonija. No, tie telefonski & bile predadeni na Srbija. Delata na pove}e avtori od Ju`na Srbija bile napi{ani na makedonski jazik. Nivniot folklor, obi~ai, itn. se samo makedonski. Imeto Belgrad (podocna promenet vo Beograd), Zaje~ar (ne Ze~ar), Me~ka (ne Medved), Kru{evac, itn. se samo makedonski. Seto toa se menuva na nasilni~ki na~in. Sli~no se slu~i i so uni{tuvaweto na prvata makedonska vlast na ASNOM, ~ii ~lenovi, od Srbite i srbomanite, bea zatvoreni i likvidirani. Vinovnicite do denes se na vlast. Ova s# e praveno vo imeto na narodot - Srbi, koj nikoga{ i ne postoel:

"Srpskite" vladari se proglasuvale za srpski, bugarski, vla{ki, no i rimski. Zna~i, dene{nite Srbi, pokraj toa se i Bugari, Vlasi, (Romanci od imeto Romanija za Vizantija) tie se i Rimjani - Romei (Vizantija - vozobnovena Makedonija). Od druga strana, na koine poimot Srbi ozna~uva rob, sluga i `etvar; Bugarin-selanec, glupak, neobrazovan, itn.; Vlav - za ov~ar, itn. Taka, od obi~ni poimi se sozdale imiwa na narodi koi nikoga{ i ne postoele. Tokmu zatoa, Car Du{an bil samo makedonski car {to se gleda vo Ravani~arskiot transkript, kaj koj se naveduvaat navedenite "narodi" kako naselenie od oblasta za ov~arewe, selanec-poljodelstvo, `etvar za `neewe, arbanas - zemjodelec, koj nema vrska so Albanec, Mongol od Kavkaz, itn.

Vo anti~ka Makedonija se koristel Homeroviot jazik so ~etiri pade`i: nominativ (koj), akuzativ (kogo), dativ (komu) i genitiv (~ij). Spored germanskiot lingvist Pasof od 1815 godina "Ilijada" bila napi{ana na slovenski jazik. Za gr~kiot lingvist Tsioulkas od 1907 godina, lerinskiot govor bil Homerov jazik. Toj e blizok na Ematija, kade {to `iveel Aleksandar Makedonski, denes poznato kako Solunsko. Toj kako fuzija na solunskiot govor so novopersiskiot jazik go sozdal jazikot koine, na dene{en makedonski jazik se izgovara koj ne, {to ozna~uva site (jazik na site). Toj vo 19 vek bil nare~en starogr~ki jazik. Ovoj jazik imal u{te dva dodatni pade`a od razvieniot novopersiski jazik ili vkupno {est pade`i. Spored Vels, makedonskite carevi Konstantin (od Ni{) i Justinijan (od Skopsko), ne go poznavale jazikot koine, {to va`elo za site carevi. Po nalog na makedonskiot carski dvor i deluvaweto na Konstantin Filozof od Solun, se otstranuvaat novopersiskite zborovi i se vra}a solunskiot govor kako staromakedonski jazik, i sega toj, namesto ~etiri, ima {est pade`i.

Rusite do 859 godina ne bile Sloveni, tuku samo recki narod, oti dotoga{ pi{uvale samo so recki - Reckari. Od 860 godina go prezele slovoto od Kiril i stanale Sloveni. Ottoga{, kaj niv, slu`ben jazik bil staromakedonskiot.

Toa ostanalo taka s# do pojavata na Pu{kin, koj pi{uval na noviot jazik nare~en ruski. Toa bil obogaten Homerov jazik so dva dopolnitelni pade`a od staromakedonskiot jazik. Taka, Rusite sozdale slu`ben jazik, koj ne e naroden, oti nepismeniot selanec poznava samo 4 pade`i.

Vakva gre{ka napravil i Vuk Karaxi}. Toj dodal ne samo dva pade`a od staromakedonskiot, tuku vnel u{te eden, pa taka negoviot jazik ima vkupno sedum pade`i. Tokmu zaradi ova, srpskiot jazik e u{te pomalku naroden jazik. Ne samo toa, toj go vnel hercegovskiot govor, pa zatoa morale da se promenat site makedonski imiwa vo dene{na Srbija. Zloto da e pogolemo, toj vnel zborovi od ruskiot jazik, duri go pogerman~il "srpskiot" jazik so toa {to ja vnel germanskata slaba i me{ovita promena na imenkite. Zatoa, dene{niot srpski jazik e samo "vukokaraxisuvan" makedonski jazik. Ovoj jazik bil slu`ben i kaj "Bugarite". Ova bilo osnova site dela, izdadeni na ovoj jazik, da se prevedat na noviot bugarski jazik, denes slu`ben vo Bugarija. Ama i kaj nego bile vneseni mnogu ruski zborovi. Ova govori deka makedonskiot jazik ne mo`el da bide ni bugarski, a u{te pomalku srpski, na narodi - `etvari i selani, so tapii.

Koga Germancite se obedinuvale so eden jazik, za da se razberat i stanat eden narod, tie gi razedinile Makedoncite (Slovenite), koga tie vo 19 vek sozdadoa novi jazici. Tie me|u sebe se uni{tuvaat kako {to pravele Germancite pred nivnoto obedinuvawe so eden jazik. Koga go pravele toa, nivni ~lenovi bile bra}ata Grim, koi{to go zavele i izla`ale Vuk Karaxi} da se otfrli staromakedonskiot jazik, da se razedinat Makedoncite i da stanat najgolemi neprijateli za me|i, reki, {umi, pasi{ta i drugi gluposti.

Nam ni preostanuva samo obedinuvawe so jazikot na anti~kiot i vizantiski Makedonec Kiril Solunski, toj da stane na{ slu`ben jazik, a ne nie da se dogovarame na jazicite na na{ite neprijateli: germanski, angliski, francuski i drug stranski jazik. Sudbinata e samo vo na{i race.