Razmisluvawa me|u dve dremnuvawa

SE IMA KRAJ

Dreme: Slobodan DON^EVSKI

Velat deka mol~eweto e zlato. Navistina bi bilo taka ako za mol~eweto se dobiva vistinsko zlato, a ne bi`uterija so la`en sjaj. Za `al, s# pomalku se praktikuva zlatoto za razlika od bi`uterijata koja za moment }e blesne, a potoa ostava crni tragi vo du{ata. Se obidov da ne mol~am, tuku s# ona {to me|u dve dremnuvawa go razmisluvav da vi go prenesam vam, po~ituvani ~itateli, i mislev deka ako ne nagraden so la`no zlato (bi`uterija), toga{ barem }e bidam po~ituvan kako edinka koja ja qubi vistinata. No, se slu~uva obratnoto. Se pojavija mnogu `ivotni koi vo imeto na nivniot `ivotinski instinkt i nagon, a bogami i po nekoj {to se narekuva ~ovek (a dali e toa ili ne, jas ne znam), koi jasno mi dadoa do znaewe deka moite dremewa ne im se dopa|aat. Zatoa, so ova moe posledno dremlivo pisanie, se povlekuvam za da si dremam samo za sebe. Ne deka se pla{am ne{to da ne mi se slu~i, tuku mnogu pove}e od po~it kon `ivotnite koi vo nikoj slu~aj ne treba da bidat predmet na ne~ii raspravii i konflikti.

Smetam deka sekoe `ivotno ima barem sopstvena samopo~it i ne e red taa da se naru{uva. Javno izjavuvam deka }e prodlo`am i ponatamu da drugaruvam so `ivotnite, osobeno so magareto Marko koe veruvam deka nekade sigurno me o~ekuva. Mo`ebi i gre{kata e vo mene {to site `ivotni gi postaviv na isto ramni{te, pa ete mnogu od niv reagiraat, mislej}i deka se posovremeni `ivotni od onie {to prirodata gi dala takvi kakvi {to se.

Se nadevam, po~ituvani ~itateli deka moite dremlivi razmisluvawa nema da vi nedostasuvaat. Isto taka veruvam deka i mnogu }e bidat zadovolni {to }e me snema od stranicite na va{iot i moj omilen nedelnik "Makedonsko sonce". No, toa e taka vo `ivotot, dodeka edni taguvaat, drugi se raduvaat. Vo sekoj slu~aj `ivotot ne zastanuva. Vremeto }e prodol`i da si te~e, veter da vee, sonce da gree, a dali toa se vikalo makedonsko ili op{to - svetsko, }e se obideme da go prifatime. Ta neli treba da odime po zalo`bite na na{ata ni mila Vlada, koja so site sili se obiduva da n# integrira vo Evropa, a preku nea i so svetot?! Zarem toa ne zna~i deka treba da n# gree evropsko, pa i svetsko sonce, a ne samo makedonsko?!

Isto taka nemam kompleksi i ne mislam deka sum sozdal golemi dela koi vlegle dlaboko vo va{ite du{i i va{ata potsvest, pa }e mora da taguvate za mene i moite dremlivi razmisluvawa. Se nadevam deka ednostavno }e si re~ete: "Be{e i pomina". Sepak se nadevam deka vo dosega{nite moi dremlivi razmisluvawa isprovocirav golema potreba, mnogu koi za sebe mislat deka se lu|e da se zapra{aat: "Dali postojat za da jadat ili jadat za da postojat?" Ako dosega po ova pra{awe ne razmisluvale, imaat u{te vreme da porazmislat i koga }e go najdat odgovorot, toga{ }e mo`at da se definiraat i da si ja odredat svojata vitinska vrednost i kategorija vo koja pripa|aat.

Edna{, vo edna drama gledav scena vo koja edna akterka veli: "Najva`no e patot da ne se zagubi". Sega koga vo glavata mi se vrti ovaa re~enica sam sebesi si velam: "Kolku golema filozofija e toa i kolku golema vistina ima vo nea". Samo, }e mo`e li sekoj da ja razbere porakata, ostanuva za razmisla. Ako ne sekoj, veruvam barem po nekoj }e izvle~e pouka od ovaa teatarska replika i }e se obide da go pronajde sopstveniot pat. Toga{ }e mo`e na mnogumina da im go poka`e vistinskiot pravec i toga{ s# pomalku problemi }e ima za nego. Kako i da e povtorno velam deka svetot ne propa|a od toa {to nekoi zaminuvaat, a drugi doa|aat. A toa {to vo dadeniot moment }e se naru{at nekoi vospostaveni pravila i odnosi, }e se naru{i normalniot tek na ne{tata, ostanuva kako predmet za analiza na tie koi{to vo moite dremlivi razmisluvawa nao|aat pri~ina za le~ewe na svojata frustracija.

Ostanete mi vo dobro zdravje i vedro raspolo`enie, po~ituvani ~itateli, i ne `alete {to }e nema ponatamu nekoj da dreme i za vas. Obidete se i vie malku da podremete, mo`ebi }e imate polza, nikoga{ ne se znae. Jas moram javno da prestanam da dremam, bidej}i nasetuvam deka nekoj saka celosno da me zaspie. Jas, kutriot, ne mo`am da spijam i mnogu se pla{am od dlaboki soni{ta. Osobeno ako vo niv se pojavuva troglava Crna Arapina i od trite glavi isfrla ogan! Isto taka, spieweto go smetam za izgubeno vreme, a jas sum ~ovek {to ne saka ni{to da propu{ti. Zatoa se pla{am od zaspivawe, osobeno nekoj so nekoi |avol{tini da ne me zaspie, pa da ne mo`am nikoga{ da se razbudam. Zatoa e najdobro da se povle~am, samo intimno da si dremam. Mo`ebi }e re~ete deka sum sebi~en, no za `al, ~ovek ponekoga{ treba da bide i takov, ako saka ve~no da gi dr`i o~ite otvoreni.

Vie, po~ituvani ~itateli, ako nekoga{ se setite na mene brzo izbri{ete me od mislite za{to nema polza da se razmisluva za toj {to go nema. Ako pak nekade go pro~itate moeto ime i prezime, re~ete si deka e toa nekoj drug, a ne toj {to nekoga{ vo va{e ime i za vas dremel i razmisluval.

Na krajot da se potsetime na pogovorkata "S# ima svoj kraj", taka i na mojot kraj mu dojde krajot.