NE KRIVETE GO \AVOLOT, SAMI MU JA DADOVME SLOBODATA

Noviot Zakon {to minatata nedela go izglasa Parlamentot, za telekomunikacii, kone~no i za `al sigurno ja potvrdi hroni~nata nedoverba na makedonskata Vlada vo makedonskoto pravosudstvo. [to po ova? Ima li smisla da im se veruva na sudovite i sudiite da se pi{uvaat `albi i tu`bi, da se bara pravda... Ne! Sega s# e ve}e docna: i so ova sudstvo, i so ovaa Vlada ni{to ne e vo red.

Fotografirani sme od site strani, kako kolektivni kriminalci, osudenici, filistri. Ne sme ni svesni, kakvi posledici n# o~ekuvaat. Zakonot za telekomunikacii, nikoj neka ne go tolkuva kako nedoverba kon mediumite, tuku ednostavno kako zakana na pravnata dr`ava, oti vo Makedonija nema pove}e da presuduva sudot, tuku nekoi inspektori koi se obi~ni lu|e, ni stru~no, ni psihi~ki podgotveni da delat pravda, a }e moraat, ne poznavaj}i ja materijata, okolnostite, pravoto na obvinenie i pravoto na odbrana.

Tie lu|e - inspektori }e odzemaat oprema, i koga treba i koga ne treba, so pri~ini i bez pri~ini, }e se najdat vo situacii da im pla~at, da im lelekaat i kosi da kornat, }e odlu~uvaat da prostat, ili da prese~at, ili da bidat i potkupeni. Seto toa e ~ove~ki nadvor od pravoto, a so najdobri nameri!

Sega i kolku da demantirame, nema nikakvo fajde. Situacijata vo Parlamentot ja vidovme i ~uvme... Na "terenot" taa situacija e sosema druga: poznavam sopstvenik na privatna TV - stanica, koj koga ja otvori televizijata ima{e "golemi proekti", a sega e presre}en {to }e mu ja zatvorat. Mislev deka televizijata bila "igra~ka". Ne, "taa bila 'lamja' {to golta pari, vreme, nervi, lu|e", veli mojot prijatel, i ne saka ponatamu da misli i da razmisluva. "Ne sum za toa platen", objasnuva. "Va`no se kurtuliv!"

Da izleze{e so ekspoze pred pratenicite nekoj drug, a ne Bobi Spirkoski, i da ka`e "jas toa & go predlo`iv na Vladata, a taa samo go prifati", }e pomislev deka Ministerstvoto za soobra}aj i vrski go vodi vistinski diletant. Ako mo`am da go parafraziram ministerot Spirkoski: "^ekavme, sedumnaeset meseci, ni se potsmevaa tie {to go kr{ea Zakonot. Ne im mo`evme ni{to. Povedenieto na nula. I Evropa na koja tolku mnogu se povikuvame, ima instrumenti da se spravi so vakvi ne~esni gra|ani!"

Mo`e li eden novinar da mu dr`i lekcija na eden advokat, za toa so kakvi metodi se slu`i Evropa protiv tie {to ja naru{uvaat gra|anskata disciplina?!

Odamna, pred pove}e od desetina godini, bev vo poseta na Germanija. Kaj Dizeldorf, vo edna {uma, eden na{ Makedonec, izgradil diva ku}arka. Tri godini ku}arkata ne mu ja doprele, dodeka ne donele regionalen zakon za urivawe na divogradbi! Presudata ja donel sudot vo Dizeldorf. Inspektorite samo ja izvr{ile!

Vo Antverpen, vo Belgija, so eden tamo{en policaec, inaku soprug na na{a Makedonka, razgovaravme za toa kako funkcionira edna prijava do sudot za prekr{ok, i kako se izvr{uva. "Se slu~uva, nie policajcite da 'rodime bliznaci' dodeka sudot ni ja prifati prijavata", veli makedonskiot zet od Belgija. Nekoj vlegol vo samoposluga i ukral! Sudot saka da znae dali ukral za da prodade, dali ukral za da pre`ivee, koj e toj {to krade, od kakva socijalna sredina, so {to se zanimava, kade `ivee? Potoa s# e lesno: sudot presuduva, nie izvr{uvame! A, zo{to seto toa sudot go bara? Za da ne dozvoli nie policajcite da presuduvame!

Nikoj ne brani lo{i, ne~esni gra|ani. Se se}avate na filmot "Drvo za besewe". I na sudijata koj be{e s#: i policaec i sudija i egzekutor. Vreme e izgleda da ne se branat i na{ite sudii oti od poodamna im e "staveno da znaewe" deka mnogu se neefikasni, deka ja gubat doverbata kaj narodot za pravda, deka i me|u sudiite, kako i me|u policajcite, novinarite, ama bogami i me|u ministrite i pratenicite ima potkuplivi lu|e.

Mladiot premier Qub~o Georgievski koj so trpenieto "slabo stoi", koga treba ne{to da premol~i, a toa {to saka da go ka`e, da ovlasti drug, be{e nemilosrden, za nekoi netakti~en, ama ne ostavi prostor za somnevawe: na{ite sudovi (so ~esni isklu~oci) ne sudat kako {to treba, a me|u sudiite ima korupcija!

Prete{ko obvinenie za eden preseriozen segment od na{ata op{testvena hierarhija vo koja site sakame da izgradime harmonija {to }e po~iva na zakoni, a ne na `elbi. Nema podevastiran sistem od sistemot na improvizacijata. Toj se uriva sam sebesi! Inaku najserioznata reforma {to ni pretstoi e vo sudstvoto, samo pra{awe e kako taa da se izvede, a da ne se naru{i klimata na doverba, ako ve}e ne e naru{ena. So kritiki, posredni ili neposredni, ni{to ne se pravi. Toa e kako da gradi{ ku}a bez grade`en materijal. Mora da se ima cel.

Zakonot za telekomunkaciite e po~etok na bezzakonie. Odgovornosta e tolku difuzna, {to }e se ~udime od kogo da ja pobarame, oti kako vo samoupravniot socijalizam: po{tarot }e ni go vrati pismoto bez adresa.

Nikoj nikomu ne mu ja odzema slobodata, ako toj {to saka da ja izgubi, ne go pravi toa dobrovolno.