PO[IROK PROSTOR ZA PRIVATNI UNIVERZITETI

Predlog-zakonot }e ima pove}e glavni odrednici koi go ~inat sto`erot. Komisijata momentno raboti na pronao|awe na na~elni odredbi vrz koi treba da se temeli zakonot. Tie proizleguvaat od Ustavot na Republika Makedonija, a se vodi smetka i za me|unarodnite standardi. Se razgleduva i pra{aweto za vidovite na visokoobrazovnite institucii. Tuka }e se razgleduva pra{aweto na privatnite institucii, no i na javnite. Ovde posebno mesto zazema pra{aweto za uslovite za osnovawe, no }e se preispituvaat i onie institucii koi ve}e postojat, koi vr{at dejnost. Vie mo`ete da gi imate uslovite pri osnovaweto, no dokolku vo tekot na raboteweto tie uslovi ne mo`at da se ispolnat, ednostavno ja gubite mo`nosta da prodol`ite so dejnosta. Ocenkata }e ja vr{i stru~en i reprezentativen organ sostaven od kompetentni lica koi }e ja davaat akreditacijata kako za onie {to za prvpat sakaat da osnovaat visokoobrazovna institucija, taka i za postojnite. Site postoe~ki institucii, vklu~uvaj}i gi tuka i dvata univerziteta, }e bidat propu{teni niz taa prizma i }e se preoceni dali gi ispolnuvaat ili ne uslovite za vr{ewe dejnost. Na ovoj na~in sakame te`i{teto da go stavime vrz ona {to zna~i kvalitet na visokoobrazovna institucija. Ovde se misli i na privatnite i na javnite visokobrazovni institucii. Tuka nema da se pravi nikakva razlika. I ednite i drugite mora da pominat na procenka.

GALEV: Komisijata koja go podgotvuva tekstot na Predlog-zakonot ne se zanimava so konkretni pra{awa, bidej}i rabota na zakonot ne mo`e da bide toa. Priznavaweto ili nepriznavaweto mo`e da go pravite samo vrz osnova na postoewe na zakon. Vo slu~ajov nemame zakon, nie rabotime na zakonot i ne se zanimavame so konkretni visokoobrazovni institucii, nezavisno dali stanuva zbor za dvata univerziteta ili, pak, kako {to vie velite za parauniverzitetot ili takanare~eniot univerzitet vo Tetovo. Ednostavno ne e vozmo`no ova pra{awe da go re{avate vo faza koga podgotvuvate zakon. Zakonot gi utvrduva uslovite za osnovawe na fakultet, vr{ewe i prestanuvawe na dejnosta. Otkako toa }e se uredi na edno apstraktno nivo, ne zanimavaj}i se so konkretni pravni subjekti, toga{ mo`e da zboruvame dali ne{to }e bide priznato ili ne, dali ne{to }e postoi ili nema da postoi. Nie imame problem so toa {to nemame zakon. Ako go imavme zakonot za visoko obrazovanie vedna{ po donesuvaweto na Ustavot i ako toj si ima{e edna svoja pravna izdr`anost bazirana vrz Ustavot, mnogu od problemite denes }e gi nemavme. Zatoa, ne treba pove}e da se odlaga donesuvaweto na zakonot za visoko obrazovanie i eden od prioritetite na ova Ministerstvo, no i na Vladata, pa ako sakate i na dr`avata, treba da bide negovoto donesuvawe.

Na{ata dr`ava, so ogled na svojata ekonomska mo}, te{ko izleguva na kraj i so postoe~kite dva univerziteta, bi rekol duri i so obrazovanieto voop{to. Ottuka {ireweto na obrazovnata mre`a, nezavisno dali stanuva zbor za osnovnoto, srednoto ili visokoto obrazovanie, stanuva problemati~no. Makedonija kako dr`ava ne mo`e da go ponese na svoite ple}i toj tovar. Ne stanuva zbor za toa dali sakame ili ne sakame da dademe, tuku ednostavno realnostite se takvi kakvi {to se. Jas duri o~ekuvam i pri postojnite visokoobrazovni institucii da dojde nekade vo miruvawe vo odnos na vr{eweto na dejnosta, nekade do stesnuvawe na dejnosta, nekade duri i ukinuvawe na odredeni profili. I toa ne e ni{to stra{no. O~ekuvam i ne{to drugo. S# pove}e da se stesnuva prostorot na dr`avnite visokoobrazovni institucii i da se {iri prostorot na privatnite, zatoa {to dr`avata nema nekoja ustavna ili zakonska obvrska da dava besplatno visoko obrazovanie. Zatoa zakonskite re{enija }e bidat taka prodlabo~eni {to }e otvorat eden po{irok prostor vo Makedonija da izrasnat privatni fakulteti i privatni univerziteti.

GALEV: Toa e pra{awe koe mo`ebi izgleda interesno i privle~no, no e slo`eno i bara krajno odgovoren odnos. Jas ne sum podgotven taka ednostavno da odgovoram na ova pra{awe pa da re~am - da, steknati se site uslovi veronaukata da vleze vo obrazovanieto, nitu pak da re~am - ne. Na toj plan treba mnogu vnimatelno da se raboti, bidej}i ne smeeme da zaboravime deka ne e od polza za nikogo na ovoj teren da vle~eme takvi potezi, a da ne gi znaeme krajnite rezultati. Nie sme edna sredina vo koja ima{e mnogu ideolo{ki odrednici vrz koi po~iva{e sistemot od koj religijata be{e bukvalno izbrkana. Ako se zeme predvid deka toa se praktikuvalo 50 godini i ako golem broj od onie {to toga{ bile deca, denes se vo uloga da odlu~uvaat za ova pra{awe, ne sum siguren deka nie }e postigneme rezultati. Nema da postigneme rezultati zatoa {to sekoj si ostanal so svoite predrasudi. Za toa treba vreme, zreewe, treba promena i toa vnatre vo sebe. Toa e eden mnogu slo`en i delikaten proces i pri takva sostojba, ako frontalno go otvorite pra{aweto i re~ete treba da ja vneseme veronaukata vo u~ili{tata, a ne ste gi sozdale site uslovi, mislam deka site }e izgubime. Gubat onie koi treba da se sretnat so veronaukata, gubi samoto u~ili{te, gubi crkvata, gubi dr`avata. Toa e mnogu slo`eno pra{awe. Crkvata si ima svoe mesto, pa duri i istorisko i toa mnogu zna~ajno koga stanuva zbor za Makedonija. Ovoj narod pominal niz mnogu premre`ija, a Crkvata bila taa koja{to go nosela bajrakot. Toa nikoj ne mo`e da go spori. I tokmu zatoa velam deka treba mnogu vnimatelno da mu pristapime na ovoj problem. Ne treba da se brza, za{to pri toa brzawe mo`e da se napravi pogolema {teta, otkolku korist.

GALEV: Ne treba da dozvolime da se eksperimentira so u~enicite, bidej}i posledicite }e bidat kobni i }e gi vidime podocna. Mo`ebi vo prv moment, koga se prenesuvaat znaewata, nie ne sme svesni za posledicite, no takviot priod na kraj mo`e da ima negativni rezultati. Kategori~no sum protiv toa da se eksperimentira.

Vo ramkite na Ministerstvoto za obrazovanie te~e eden mnogu slo`en Proekt koj e nasloven kako "Strategija na obrazovanieto" i toa vo site stepeni - predu~ili{no, osnovno, sredno i visoko. Toa e Proekt na koj vo momentov rabotat 18 stru~ni i kompetentni lu|e od site stepeni na obrazovanieto. Zaedno so taa Komisija rabotat i stranski eksperti koi imaat ogromno iskustvo. Ovoj Proekt e potpomognat i od me|unarodnata zaednica, a zad nego stoi i holandskata Vlada. Vo dogledno vreme }e ni se pridru`i i japonskata Vlada i veruvam deka i drugi me|unarodni subjekti }e ni izlezat vo presret za ovoj Proekt. O~ekuvam tuka da go polo`ime ispitot na zrelost i da prestaneme so eksperimentite. Do po~etokot na sezonata na odmori }e izlezeme pred na{ata Vlada so eden dokument nasloven kako "Nacrtna strategija za obrazovanieto" koj }e proizleze kako rezultat od rabotata na Komisijata vrz osnova na prou~uvawe na konkretni obrazovni sistemi - francuskiot, germanskiot, holandskiot, slovene~kiot, ungarskiot, a se razbira i na{iot obrazoven sistem za koj ne mo`eme da ka`eme deka s# e crno. Imame vrednosti, a na krajot na krai{tata ako nie mo`eme da se pofalime so ne{to, toa e umot, vo Makedonija ima mnogu u~en narod i taa investicija e mo`ebi najpametnata. Od takov seriozen priod veruvam deka }e proizleze eden model vo koj }e ostanat proverenite vrednosti od na{eto obrazovanie i }e bidat vgradeni vrednosti od obrazovnite sistemi na drugite dr`avi. Smetam deka za dve - tri godini }e go zaokru`ime toj Proekt, a }e go voveduvame postapno. Na toj na~in mnogu raboti za koi vie zboruvate }e prestanat da postojat i vo na{iot obrazoven sistem }e vleze ne{to provereno, ne{to {to zna~i znaewe, struka, kriti~ki odnos na mladiot ~ovek, gradewe na mladiot ~ovek i jaknewe na negovata individualnost i prepoznatlivost.

GALEV: Ova {to vie go tvrdite vo momentov e taka i toa ne me pravi sre}en. Taa takanare~ena pozitivna diskriminacija, ako e trajna opredelba, e ne{to {to treba da go napu{time. No, ako toa go gledame kako privremeno re{enie, za{to imalo takva praktika i vo drugi sredini, toga{ mo`e nekako da go odbranime. No, sre}ata }e bide zaedni~ka ako nie uspeeme da napravime kvalitetno osnovno i sredno obrazovanie, da zavr{uvaat sredno{kolci koi pove}e ili pomalku }e bidat na kvalitetno ramni{te, bez ogled na toa na koja nacionalnost pripa|aat, i toga{ niz edna zdrava konkurencija da vleguvaat vo visokoto obrazovanie. Pozitivnata diskriminacija ovde svesno se pravi za pogolem opfat od populacijata na mladi lu|e koi im pripa|aat na nacionalnostite. Jas veruvam deka ako uspeeme vo ramkite na Proektot za strategija vo obrazovanieto, kade }e se bie bitkata za kvalitet, kade akcentot }e se stavi na obrazovnata komponenta, toa samo po sebe }e otpadne.

GALEV: Ministerstvoto ne dozvoluva, ne dava i ne odzema. Ministerstvoto ima svoi kompetencii vo ramkite na zakonot i }e go raboti ona {to e osnovna negova zada~a. Jas ne veruvam deka Ministerstvoto dozvoluvalo ili ne dozvoluvalo, no mo`am da se soglasam so konstatacijata deka tamu ima takva nastava. Vie velite deka toa se Makedonci, a slu{aat nastava na turski jazik. Ne sum bil tamu, ne sum u~estvuval vo tie nastani i te{ko mi e da ka`am sega {to e vistinata. Jas znam za ova tolku kolku {to znae sekoj gra|anin od dr`avava. No, me|u drugite zada~i {to sum si gi postavil e i toa da go posetam toj teren, li~no da odam vo tie sredini i da vidam {to navistina se slu~uva tamu i vo ramkite na moite kompetencii da zazemam svoj stav. Bidete sigurni deka toa }e go napravam, a hipoteti~ki mnogu mi e te{ko da zboruvam, bidej}i ne sum dovolno zapoznat kako i zo{to se slu~ilo toa, dali navistina tamu ima tursko naselenie na koe nekoj saka da mu gi uskrati pravata, ili ima obratna situacija - makedonsko naselenie na koe od edna ili od druga pri~ina mu se nametnuva eden obrazoven sistem.

GALEV: Jas bev pretsedatel na dvete mati~ni komisii za osnovawe na pedago{kite fakulteti vo Skopje i vo [tip i istovremeno bev prorektor na Univerzitetot. Uspeavme preku dvete mati~ni komisii, rabotej}i cela edna godina, vo Skopje da dojdeme do devet doktori na nauki i re~isi ist broj asistenti. Vo [tip dojdovme do {est doktori na nauki i pet asistenti. Tamu podocna se javi problem so zateknatite nastavnici koi ne po svoja vina ostanale samo so fakultetsko obrazovanie, a nekoi stignale i do magistratura. Univerzitetot smeta{e deka ovie lu|e imaat minat trud na pedago{kite akademii i deka treba da ostanat na fakultetite do 2002 godina. Problemot se javi okolu nivnoto mesto vo Nastavno-nau~niot sovet i prezemaweto na rakovodni funkcii. Tuka nastanaa konflikti, zatoa {to nekoj ednostavno ne mo`e{e da sfati deka ne mo`e da bide ~len na NNS ili pak na rakovodna funkcija. Toa prerasna vo neverojaten problem. Duri se otide dotamu {to eden od zateknatite nastavnici be{e promoviran za dekan na fakultet i do denes da se zadr`i na taa funkcija, a ima fakultetsko obrazovanie. Li~no nemam ni{to protiv lu|eto, no imam protiv toa {to nie go povreduvame ona {to zna~i zakonski normativ. Jas toga{ ne mo`ev da zastanam zad ova - nekoj koj ne gi ispolnuva uslovite utvrdeni so zakon da bide vo NNS ili pak na rakovodna funkcija. Ostanav dosleden na ova i denes ni{to ne se promenilo kaj mene. Toga{ zboruvav deka toa ne e ubavo zatoa {to go devalvirame visokoto obrazovanie.

Vo momentov ne znam kakvi se sostojbite. Znam deka ovie lu|e s# u{te se na fakultetite i neka bidat i neka u~estvuvaat vo vospitno-obrazovniot proces, no i sega sum protiv toa tie da bidat del od Nastavno-nau~niot sovet. Ne znam kako stojat rabotite sega, no me|u drugite aktivnosti vo ova Ministerstvo te~e i aktivnosta na proverka na odredeni sostojbi kako vo osnovnoto, taka i vo srednoto i vo visokoto obrazovanie i ovie denovi }e bidat poseteni i trite pedago{ki fakulteti. Gi ~ekam rezultatite i potoa, vo ramkite na moite ingerencii i ovlastuvawa, }e prezemam nekoi ~ekori, ne so cel da na{tetam nekomu, ne so cel nekomu da mu napravam pakost zatoa {to mene ne mi se dopa|a, tuku naprotiv, ako nekoi raboti ostanale taka kako {to ostanaa toga{, nie morame da prezememe ne{to. ]e raspi{eme konkursi za izbor vo zvawa i neka si gi dobijat zvawata koi spored zakonot im pripa|aat.

GALEV: Vo momentov rabotime na pove}e zakonski proekti. Tuka }e vneseme nekoi novi re{enija za koi e konstatirano deka pri primenata na zakonot ostanale nezatvoreni. Tuka posebno se misli na aspektite na vrabotuvaweto na nastavni~kiot kadar. Zakonot e deficitaren, ne e dokraj jasen i sozdava problemi na terenot. Pokraj ova }e bidat otvoreni i drugi pra{awa. Na primer pra{aweto na normativite i standardite spored koi se finansira dejnosta. Ovde }e se obideme da napravime eden prodor za, taka da se re~e, eden natprevar me|u subjektite vo obrazovanieto so {to }e se dobie povisok kvalitet na nastavata.

Moram da ka`am deka ima brojni raboti so koi nie, vo Ministerstvoto, se zafativme. Jas ne o~ekuvam deka preku no} }e gi re{ime site problemi, no veruvam deka so eden organiziran pristap od strana na Ministerstvoto, Vladata, po{irokata zaednica i me|unarodniot faktor, mo`e da se napravi mnogu.