STIMULIRAWE NA IZVOZOT SO POKVALITETNI PROIZVODI

Za kampawata "Kupuvajte makedonski proizvodi", za problemite so koi se soo~uva ova pretprijatie, no i celokupnoto makedonsko stopanstvo, a i za idnite planovi razgovaravme so gospodinot Vasil Kostoj~inoski, generalen direktor na "Alumina" AD - Skopje.

- Kampawata "Kupuvajte makedonski proizvodi"e mnogu zna~ajna i taa ne e kontraproduktivna vo odnos na otvorenosta na makedonskiot pazar kon stranstvo, veli gospodinot Kostoj~inoski. Naprotiv, smetam deka ovaa kampawa treba da otvori mnogu zna~ajni pra{awa koi se povrzani so izvozot na makedonskoto stopanstvo. Prvo, vo sekoj slu~aj kampawata podrazbira kvalitet na makedonskite proizvodi. Toa zna~i deka orientacijata na potro{uva~ot vo uslovi na otvoren pazar }e se naso~i kon makedonskiot proizvod, ako e toj so odreden kvalitet. Ovoj element e dosta zna~aen, za{to postignuvaj}i go kvalitetot na proizvodite, makedonskoto stopanstvo }e go stimulira izvozot. Vtoro, toj proizvod treba da ispolnuva odredeni standardi, vo sekoj pogled zna~ajni za orientacija na potro{uva~ot kon makedonskiot proizvod. Pokraj ona {to se narekuva ~ist kvalitet na proizvodot, toj treba da bide i so kvalitetna ambala`a i drugi sli~ni faktori koi vlijaat kupuva~ot da se opredeli za makedonski proizvod. Se razbira, dosta zna~aen e i faktot {to e realno da se o~ekuva deka makedonskiot potro{uva~ bi trebalo da ima eden pozitiven odnos kon makedonskoto proizvodstvo i poradi kompleksot {to nie postojano ka`uvame deka nemame kvalitet na proizvodi za izvoz. Naprotiv, smetam deka nie imame kvalitetni proizvodi za izvoz i toj kompleks na inferiornost ne e za potcenuvawe i toa treba da se ima predvid koga se zboruva za kampawata "Kupuvajte makedonski proizvodi". Zna~ajna e ovaa kampawa i poradi faktot {to nie kako proizvoditeli ne treba da go potcenuvame i makedonskiot pazar. Nie ne mo`eme da ka`eme deka za nas makedonskiot pazar ne e interesen. Akcijata "Kupuvajte makedonski proizvodi" e pove}e od obvrska za makedonskite pretprijatija. Zatoa, vo sekoj slu~aj mislam deka taa treba da se poddr`i i ne samo toa, ami i da se sfati kako ne{to {to nam ni e potrebno.

Gospodinot Kostoj~inoski smeta deka ovaa kampawa ne samo {to treba da prodol`i, ami da se osmisli i nejzinoto pro{iruvawe.

Drugo pra{awe e kako ovaa kampawa treba da se pro{iri ponatamu, veli generalniot direktor na "Alumina". Vo petokot na sostanokot na Zdru`enieto na crna i oboena metalurgija iznesov ideja za nadvore{niot pazar. Klasi~niot na~in na trgovija denes ve}e ne e atraktiven ili ima ograni~eno vlijanie. Iznesov ideja deka Makedonija mo`e da razvie edna programa na distributivni centri za plasman na makedonskiot proizvod, osobeno na onie pazari koi se atraktivni za proda`ba na na{ite proizvodi. Toa se onie pazari kade nie ili sme imale referenci i porano ili kade imame soznanija deka se zna~ajni kupovni centri, a na{ite proizvodi gi nema. I sekako, ne mislam deka toa treba da odi samo vo eden pravec, tuku sekade kade {to }e mo`e da se izdr`i taa konkurencija na nadvore{niot pazar. Ova go spomenuvam zatoa {to ne mo`e sekoja firma toa individualno da go pravi, za{to finansiski e neizdr`livo. Ako se formira da re~eme eden takov distributiven centar vo nekoja zemja, mo`e da se o~ekuva deka pretprijatijata nema da se izlo`uvaat na nepotrebni investirawa, a toa osobeno mo`e da funkcionira vo dr`avi so koi imame konvencii za slobodna trgovija.

- Zborot mi e deka ne samo {to ovaa kampawa e dobra, ami taa i natamu treba da se osmisluva, dodava gospodinot Kostoj~inoski. Treba da se nametne eden stav deka na{iot proizvod e kvaliteten i toa e va`no za na{ite kupuva~i. Da gi zememe za primer makedonskite vina. Tie po kvalitet ni{to ne se razlikuvaat od vinata od drugite dr`avi. Na krajot na krai{tata, kupuvaweto na{i proizvodi e moralna obvrska na kupuva~ot. Se razbira, ne po cena da zeme {kart proizvod po povisoka cena, ami ednostavno koga stanuva zbor za ist kvalitet i za ista cena, toj da se odlu~i za makedonski proizvod.

So raspa|aweto na porane{nata SFRJ mnogu firmi od Makedonija gi izgubija pazarite ne samo vo porane{nite ju-republiki, ami toa se odrazi i so gubewe na pazarite vo drugi zemji. Se razbira, toa se odrazi i vrz "Alumina", odnosno i ova pretprijatie pretrpe {teti vo odnos na gubeweto na nekoi pazari zna~ajni za nejzinoto rabotewe.

Toa e edno pokompleksno pra{awe, objasnuva gospodinot Kostoj~inoski. Prvo, nie imavme dobar del na izvoz vrzan so srpski, hrvatski i slovene~ki firmi. Toa be{e izvoz koj be{e vrzan i so pozicijata na firmite ili pak na dr`avata vo celost kon nekoj pazar. I tie go izgubija toj pazar i nie go izgubivme partnerot koj treba{e da n# promovira. Nie, na primer, izvezuvavme preku slovene~ki firmi cevki za navodnuvawe vo Al`ir. Toa be{e edna vkupna pozicija. I tie go izgubija toj pazar, i nie go izgubivme. A vo nekoi porane{ni republiki se raspadnaa i celi golemi sistemi. Tie imaa odredeni monopoli vo porane{nata SFRJ. Na primer, fabrikata za kamioni "TAM" ima{e ogromen kupuva~, porane{nata JNA. Sega toj kupuva~ go nema, a toa se znae {to zna~i.

Jas neodamna bev vo Hrvatska i ottamu go nosam vpe~atokot deka i tie se svesni oti razbienosta na pazarot vo regionot nosi problemi za site. Nam straotno ni pre~i otsustvoto na celinata na pazarot od porane{nata SFRJ koj fakti~ki sega povtorno se ureduva vrz nekoi modeli koi se od zaedni~ki interes za site. Jas ne gledam pri~ina toa da go odbivame. I se razbira, vakviot odnos kaj nas ne smee da se okvalifikuva kako "jugonostalgija", tuku pred s# stanuva zbor za zaemen ekonomski interes. Toj pazar im e va`en i na slovene~kite i na hrvatskite firmi i toa voop{to ne zna~i deka tie se "jugonostalgi~ari".

Vo vrska so idnite planovi na "Alumina", generalniot direktor objasnuva:

- Na{ite idni planovi se vo nekolku pravci. Prvo, nie intenzivno rabotime na barawe strate{ki partner, poto~no vleguvawe na stranskiot kapital vo "Alumina" i nemame nikakvi ograni~uvawa vo toj pravec. ^esto se komentira deka direktorskite strukturi go ko~at toj proces, a toa e daleku od vistinata. Sekoja pametna rakovodna struktura treba da odi na toa {to pove}e da vklu~i stranski kapital. Mora da se trgne od toa deka, pred s#, stanuva zbor za izvozni firmi i deka za izvozot se potrebni zna~ajni finansiski poddr{ki, a vo realnite finansiski sistemi kaj nas toa ne e dovolno. Na{ite planovi isto taka predviduvaat {to pove}e da se vklu~ime vo ona {to zna~i nadvore{en pazar, odnosno izvoz, za{to druga alternativa nemame. Pravime napori, isto taka, da se vratime na regionalniot pazar. Nie zna~itelno go izgubivme regionalniot pazar, ne zaradi politi~kite konotacii za koi se zboruva, tuku zatoa {to ednostavno toj pazar se raspadna. Ne mislam tuka samo na porane{nata SFRJ, ami i na drugite. Na primer, so Bugarija nastanaa niza problemi koi predizvikuvaa rezervi, a nie vo me|uvreme ne bevme vo sostojba da se vklu~ime onaka kako {to drugite nastapuvaa na tie pazari. A, cenite na regionalniot pazar se mnogu popovolni vo odnos na cenite na Evropskata unija, za{to site se zainteresirani tamu da izvezuvaat.

Na{ite planovi opfa}aat i restruktuirawe na firmata {to treba da odi kon toa da se oformat profitabilni centri, odnosno da ne odi celata firma vo kriza, ami da se identifikuva onoj {to e vo kriza i taka polesno da go re{avame toj problem, dodava gospodinot Kostoj~inoski. Se razbira, vo dr`avava ima mnogu problemi, no eden od niv koj mo{ne negativno se odrazuva vrz raboteweto na firmite e vnatre{niot dolg, odnosno pregolemata zadol`enost na makedonskoto stopanstvo. Mislam deka e mnogu zna~ajno da se postavat nekoi prioriteti vo ekonomskata politika koi }e go stimuliraat makedonsko stopanstvo. Akcijata "Kupuvajte makedonski proizvodi" va`i samo dokolku postoi makedonski proizvod. A za da se napravi toa, treba da se re{at nekoi va`ni pra{awa. Otvoreno ka`uvam deka vnatre{niot dolg mora da se reprogramira i da se transformira vo javen dolg koj za period od deset godini }e sozdade {ansa ovie firmi da zdivnat i da rabotat {to pouspe{no.